Право jе и обавеза Србиjе да непрекидно захтева испуњење пуних капацитета обећаног статуса за српски народ у Хрватскоj Представник Европске униjе деловао jе збуњено. Комисиjа, каже, подржава одржавање jезичке разноликости, али питање двоjезичних табли jе ипак у надлежности држава чланица… А шта jе са равноправношћу грађана држава чланица? У Републици Хрватскоj ниjе више у питању однос хрватске већине и српске мањине. Реч jе о односу према националним мањинама коjе живе у Хрватскоj. Да ли jе питање за Европску униjу зашто Италиjани, Мађари, Чеси… коjих у Републици Хрватскоj има далеко мање него Срба већ годинама имаjу право на двоjезичност, а Срби немаjу? И не само то, већ jе у Вуковару власт

Уз лoшу и спoру прoцeдуру рjeшaвaњa стaнaрских прaвa, пoстojи зaстрaшивaњe хaпшeњeм и судским прoцeсимa прoтив пojeдинaцa кojи гoдинaмa живe у Хрвaтскoj, a у нeкoм трeнутку пoстaну сумњивци зa рaтни злoчин, истичe Синишa Љубojeвић, зaмjeник жупaнa Kaрлoвaчкe жупaниje Kaквa je дeмoгрaфскa крeтaњa у Kaрлoвaчкoj жупaниjи пoкaзao нajнoвиjи пoпис стaнoвништвa, у пoрeђeњу с пoписoм из 2001. гoдинe? Kaрлoвaчкa жупaниja имa укупнo 13.000 стaнoвникa мaњe у oднoсу нa 2001. У жупaниjи je тaдa живjeлo 15.650 припaдникa српскe мaњинe или 11,04 пoстo, дoк пo пoпису из 2011. живи 13.400 Србa или 10.4 пoстo. Видљивo je дa брoj Србa oпaдa бржe oд брoja стaнoвникa oпћeнитo, зa штo су рaзлoзи умирaњe стaрoг пoврaтничкoг стaнoвништвa, eкoнoмскe мигрaциje млaдих

У јавним наступима наших државних функционера често се може чути славодобитна оцена о непрестаном унапређивању српско-хрватских односа као најважнији израз политике стабилизације и развијања добросуседских односа у нашем региону.Ову оцену не може да наруши ни чињеница да је положај преосталих Срба у Хрватској веома тежак али и да није обезбеђено остваривање елементарних људских и грађанских права Срба прогнаних у време акције Олуја. Наша званична политика је већ дуго у дефанзивној улози и нема про-активан однос што би подразумевало доследније и  благовремено залагање за побољшање услова живота Срба и њиховог укупног статуса  у Хрватској. Уместо тога Србија сада пристаје да без икаквог реаговања прелази и преко најтежих политичких провокација и честих

Да би Хрватска могла да „оде са Балкана” и буде прихваћена у друштву ,,модерних” и „цивилизованих” Европљана њено зло jе морало да престане да буде посматрано као хрватско У доминантним тумачењима холокауста као да недостаjе jедна реч. Често се помињу нацисти и добровољни егзекутори, (малоброjне) психопате и (многоброjни) обични људи, тоталитарни режим и пропаганда, али ту некако нема много Немаца. Ниjе реч само о политичкоj коректности. Хвале вредан обзир у великоj мери одражавашироко прихваћено веровање да Западна Европа представља синоним за модерно, културно и цивилизовано – оно подразумева и да у срцу Европе, у домовини Канта, Хегела и Вебера, jедно овако велико, тешко поjмљиво зло може бити или банално или

Данас се навршава 35 година од смрти Диане Будисављевић, хероине коjа jе у Другом свjетском рату из усташких логора спасила 12 хиљада дjеце. Поводом 35 година од смрти Диане Будисављевић, вечерас ће у Гимназиjи у Бањалуци бити одржана трибина о овоj хероини. Дjеца коjу jе спасавала Диjана Будисављевић била су углавном српска са Кордуна, Козаре, хрватских и босанских села. Ова акциjа jе била jедна од наjтежих и по броjу спасених наjобимниjих хуманитарних акциjа везаних за концентрационе логоре у Другом сjветском рату. Ипак, од посљедица боравка у логорима, послиjе спасавања jе умрло око 3200 дjеце. Каже да jе осjетио страхоте усташких прогона у Другом свjетском рату и као jеданаестогодишњи дjечак одведен

Толеранција је поштовање, прихватање и уважавање богатства различитости. Изостанком толеранције рађа се осећање интензивне одбојности према некоме или нечему. Настаје дубоко, трајно и снажно осећање које изражава анимозитет, љутњу и непријатељство према другом. Настаје мржња. (Израз потиснутог осећања немоћи, несигурности и инфериорности.) Серија примитивих стрела одапетих из кроатоцентричних уста Здравка Мамића, извршног председника великог хрватског фудбалског клуба, и упућене високом државном функционеру, министру спорта, и то само зато што је Србин, следиле су крв сваког коме цивилизованост није непозната и страна. Вођен опсесивном унутрашњом присилом, налази за потребно да се у најјавнијој форми за личност високог друштвеног ранга из редова српске популације у Хрватској изрекну речи “…код њега не видите

Четвртак 11. jул. Године 2013. био jе несумњиво jедан обичан дан. Но, ако сте пратили jавни информативни сервис (ХТВ) наjновиjе чланице Европске униjе, извесно jе да тога дана ништа ниjе обично. За политичко вођство хрватског народа 11. jул jе jедан од неколико дана отворене мржње према Србима. Уопште ниjе спорно да jе у Сребреници извршен велики злочин. Србиjа га jе признала, судила, казнила или изручила броjне његове стварне и наводне починиоце. Само jе спорно то што у Хрватскоj никада нико на сличан начин ниjе обележио Јасеновац, Јадовно или „Олуjу“… Јер у Хрватскоj jе данас неспорно да наjмање пола милиона Срба (они тврде да их ниjе страдало више од стотину хиљада)

Једно савремено швајцарско виђење Србије, јуче, данас, сутра „Велики брат“ маше Србима – од Видовдана до Видовдана – једним од својих фамозних датума и то тако ревносно, да се све теже види које од његових основних и неумољивих правила стоји примарно иза тога: „Рат је мир!“, „Истина је лаж!“ или пак „Слобода је ропство!“? Биће, међутим, да су ипак сва три подједнако важна. „Велики брат“, наиме, за узврат не тражи много, у крајњој линији само да Срби „промене своју свест“, да безусловно признају законодавну снагу свих тих правила, значи само   -да његов рат против њих прихвате као мир, -све његове лажи о њима као истину -а „статус добро ухрањеног

Већ сад jе jасно да постоjи и jедан прилично хомоген и гласан сегмент хрватског друштва коjи се новоевропске будућности панично плаши и у последње време испољава видљиву нервозу. Реч jе о краjњоj шовинистичкоj десници и оним деловима Католичке цркве коjа jоj пружа духовну и ину потпору Иако Хрватска има добре разлоге да као држава буде политички задовољна предстоjећим придруживањем Европскоj униjи, сва озбиљна и репрезентативна новиjа истраживања jавног мњења показуjу да нису баш сви грађани и сви слоjеви друштва подjеднако одушевљени тим великим успехом. Много jе разлога коjи чине неспокоjним пореске обвезнике и пореске утаjиваче, привреднике, раднике, пензионере, туристичке посленике, алкохоличаре, страсне пушаче, домаћице коjе су навикле да купуjу сир и врхње

Сваљивање одговорности за Први светски рат на Србиjу све чешће се повезуjе с овдашњим ратовима у последњоj децениjи 20. века Београђани у склоништу од аустроугарских граната у пећини испод Ташмаjдана Под лупом онога што се прилично невино назива постмодернистичким наративом у историjскоj науци, мада jе заиста реч о ревизионистичкоj историографиjи као „слушкињи моћи”, у предвечерjе обележавања стогодишњице Првог светског рата 1914, повод и узроци тог катаклизмичког сукоба коjи jе изменио свет, све чешће се обрћу као прљава чарапа. Како ствари стоjе, ова игра радикалног преобликовања прошлости, упакованог у неку врсту веселости коjа се цинично брани „политичком коректношћу”, добиће и велико убрзање у наредних годину дана. Тако jе наjављено да ће

Срби су уз Јевреjе и Роме jедини народ у Европи коjи jе доживио озакоњено, расно засновано, планско и систематско: психичко, финансиjско и коначно физичко уништење – геноцид. Одмах по проглашењу НДХ, спорадични злочини, преко страхота Јадовна оличаваjу се у систему логора смрти Јасеновац, давно приjе ванзеjске Конференциjе. Ликвидациjе у централном jасеновачком стратишту, Доњоj Градини, биле су посебно окрутне, хладним оружjем, а не индустриjске попут Аушвица, Хелмна, Белзеца, Маjданека, Собибора или Треблинке. Геноцид у НДХ jе jединствена поjава у српскоj историjи. За овакав закључак нам нису потребне професорске величине попут Бауера, Вистриха или Беренбаума. Логори за дjецу у Сиску и Јастребарском и згражавање њемачких заповjедника над jасеновачким инквизициjама ратификуjу наведено. Генерал Фон Хорстенау, Хитлеров

Један читалац нам jе скренуо пажњу да jе видио у слободноj продаjи часопис коjи се на глорификуjући начин бави усташким покретом.   Са фотографиjе коjу и ви имате прилике видjети, чинило се да jе то неко екстремно нацистичко гласило, каква нису риjетка у Хрватскоj, и да га неко продаjе ван званичних канала. Увjеравани смо да jе у питању слободна продаjа, на киоску са грбом Града Бања Лука на себи, те да jе фотографиjа снимљена преко пута некадашњег Воjног одсjека. Данас jе то преко пута Уставног суда, Борачке службе и Правобранилаштва РС… Симболично, зар не? Извршили смо провjеру и наш репортер jе установио да jе све изречено истина. Наиме, часопис ВП

Прочитаjте интервjу Владимира Умељића Српскоj новинскоj агенциjи /СРНА/ поводом актуелних националних, али и историjских, тема!   1.  Да ли мислите да су сви потези  Запада у БиХ усмjерени на унитаризациjу  БиХ и укидање Републике Српске? Како власт у Републици Српскоj на челу са предсjедником Милорадом Додиком може да се одупире тим настоjањима и да ли jе до сада успиjевала у томе?   Несумњиво jе да jе Република Српска трн у оку западним творцима и заговорницима овог актуелног, наjновиjег „Новог светског поретка“, и таj трн ће постаjати све болниjи, што се успешниjе одвиjа „дисциплииновање“ Републике Србиjе, чега смо све време сведоци. Последњи показатељ тог процеса jе оваj грешни и погрешни, jадни