Српски сабор “Заветници” прикупио jе 100.000 потписа у 80 градова Србиjе за петициjу подршке кампањи против чланства Србиjе у НАТО, рекао jе данас предсjедник “Заветника” Стефан Стаменковски. Стаменковски jе на конференциjи у Београду рекао да jе кампања покренута 24. марта – на 16 година од НАТО агресиjе на СР Југославиjу, а као одговор на срамно потписивање споразума између власти Србиjе и НАТО 18. марта у Бриселу. Он тврди да се од jавности скрива суштина овог споразума, а то jе потпуна окупациjа Србиjе и српске инфраструктуре, цивилних и воjних ресурса и комплетна контрола над териториjом од НАТО окупатора. “Суштина споразума се скрива jер српски народ ниjе заборавио незацељене ране коjе су

Униjа студената Републике Српске организоваће у четвртак, 7. маjа, панел дискусиjу о теми “Антифашизам у савременом свиjету” с циљем да се студентима скрене пажња и пошаље jасна порука о вриjедностима и значаjу антифашизма данас, те неопходности његовања свих његових начела. Панел дискусиjа биће организована поводом обиљежавања 9. маjа – Међународног дана побjеде над фашизмом, а у оквиру проjекта “Живjети слободно”. Учесници панела су шеф Представништва Републике Српске у Израелу Арие Ливне, новинар, преводилац и књижевник Мухарем Баздуљ, универзитетски професор и спољни савjетник Института за друштвено-политичка истраживања из Мостара Дражен Пехар, те директор бањалучке Гимназиjе Зоран Пеjашиновић. Дискусиjа ће бити одржана у амфитеатру Машинског факултета бањалучког Универзитета с почетком у 11.00

Миодраг Линта Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта оциjенио jе данас као “профашистичку и проусташку” изjаву хрватског посланика у Европском парламенту Руже Томашић да ће “ако Хрватска почне чистити своjе двориште, jако пуно Срба из Хрватске морати ићи у Србиjу”. Линта jе позвао предсjедника Европског парламента Мартина Шулца да jавно осуди изjаве Томашићеве и покрене инициjативу за усваjање резолуциjе коjом ће Европски парламент осудити њено понашање и затражити да jавно реагуjу сви они коjи прихватаjу европске вриjедности и стандарде. “Ружа Томашић овом и претходним изjавама отворено позива на насиље, линч и говор мржње према преосталим Србима у Хрватскоj”, истакао jе Линта у писаноj изjави. Он jе указао на то да

“Фаjненшел таjмс” критикуjе западне лидере коjи су одбили да оду у Москву на параду поводом Дана побjеде и истиче да jе само током опсаде Лењинграда убиjено више људи него што су били укупни губици Велике Британиjе и САД током Другог свjетског рата. Улога Русиjе у борби против фашизма била jе пресудна и то никада и нико не треба да заборави, пише лист. Ове године лидери западних земаља одбили су да дођу у руску приjестоницу 9. маjа, а као разлог истичу “миjешање Русиjе у источноj Украjини”. Међутим, “Фаjненшел таjмс” оцеjењуjе да сви западни лидери коjи су одбили да дођу у Москву, а свjесни су улоге СССР-а у поразу нациста, треба да

Ружа Томашић Европарламентарац и предсjедник Хрватских конзервативаца Ружа Томашић поручила jе Србима да ће многи од њих морати да оду, “ако Хрватска почне да чисти своjе двориште”. “Нека моле Бога да ми не почистимо своjе двориште, jер ако ми почнемо чистити – биће jош jако пуно Срба из Хрватске коjи ће морати ићи у Србиjу” – заприjетила jе Томашићева. Она тврди да Срби “Хрватску сматраjу за благаjну и самопослугу, а да jоj ништа не даjу”. Томашићева jе реаговала на изjаву министра рада Србиjе Александра Вулина коjи jе Хрватскоj поручио да “не диjели лекциjе, него да погледа у властито двориште и процесуира ратне злочине” – наводе хрватски портали. Вулин jе тако

Почетак маjа jе вриjеме у коjем се jавност неминовно суочава са увиjек истим питањима, од коjих jе носеће оно: Да ли jе фашизам побиjеђен? Пише Марко Шикуљак Одавно jе риjеч фашизам постала именица за универзално зло. У одређеним круговима то jе омиљена етикета коjа се лиjепи на сваког ко не мисли исто. А када на некога поставите такву етикету, можете са више моралне позициjе да судите и пресуђуjете. Након Другог свjетског рата, мисао jедног диjела америчко – jевреjских филозофа заокупљена jе идеjом да се током тог сукоба десило нешто наjгоре у историjи. По њиховом виђењу, сво зло овога свиjета, исконско лоше у човjеку, оваплотило се тих година и похарало планету. Ни

Обjављено капитално дело о енглеско-српским односима коjе открива таjну историjу 19. века. Сматрали су да смо заступници руских интереса и центар ширења словенофилских и слободарских идеjа Енглези се ругали потлаченим Србима СРБИ, њихове патње, сеобе и крварење на Воjноj граници Европе били су на перифериjи британског интересовања све до устанака почетком 19. века у коjима jе изборена аутономна Кнежевина Србиjа. Од тада jе званични Лондон свим средствима почео да се бори против обнове српске државности. Креатори британске спољне политике су ослобођење Србиjе сматрали за опасност по своjе интересе, jер би она била заступник руских интереса на Балкану и центар ширења словенофилских и слободарских идеjа. – Један аутор jе писао да

Српски сабор Заветници у уторак, 5. маjа, у Београду организоваће конференциjу под називом “Србиjа никада у НАТО!”. Анти-НАТО конференциjа биће одржана у оквиру кампање “Србиjа никада у НАТО” коjу су Заветници покренули 24. марта. На конференциjи ће говорити познати чешки редитељ и режисер филма “Отето Косово” Вацлав Дворжак, предсjедник Словеначке националне партиjе Змаго Јелинчич, предсjедник “Српске листе” из Црне Горе Добрило Дедеић, студент завршне године политичких наука из Бањалуке Немања Умићевић, студент Правног факултета у Подгорици Ђурђина Турковић и предсjедник Удружења драмских писаца Србиjе Миладин Шеварлић. У саопштењу Заветника наводи се да ће на конференциjи говорити и члан Савета српске диjаспоре и Политичког савета Српског сабора Заветници Станислав Гашпаровски, студент

Митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе Митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе рекао jе у манастиру Савина код Херцег Новог да jе недавно проглашење Хашима Тачиjа и албанског премиjера Едиjа Раме за почасне грађане Улциња почетак припаjања диjелова Црне Горе тзв. великоj Албаниjи. “Проглашени су почасним грађанима у Улцињу. Другим риjечима, већ полако припаjаjу Косово, диjелове Црне Горе и Македониjе Албаниjи”, упозорио jе митрополит Амфилохиjе. Он jе назвао тугом и жалоћу чињеницу да jе црногорска власт признала независност Косова. “Туга jе и жалост да jе савремена црногорска власт признала ту тираниjу, прихватила бомбардовање Косова, насиље над Косовом, као и прогон многоброjних сународника коjи су с Косова поново прогнани у Црну Гору”, рекао jе митрополит Амфилохиjе. Он

Њемачка канцеларка Ангела Меркел на 70. годишњицу ослобађања концентрационог логора Дахау захвалила jе преживjелима на “њиховом ангажовању као свjедоцима jедног времена”, истичући да су тек њиховим сjећањима “голе цифре добиле лице”. Меркел: Њемачка наниjела бесконачну патњу     Фото: REUTERS – Велика jе срећа што су људи као што сте ви спремни да нам испричаjу своjе животне приче и предоче бесконачну патњу коjу вам jе наниjела Њемачка у вриjеме националсоциjализма – рекла jе Меркелова на мемориjалноj церемониjи у Дахауу. Канцеларка се тим риjечима обратила окупљеним преживjелима, коjи су предочили своjа сjећања у потресним говорима, пренио jе ДПА. На скупу jе било око 130 преживjелих, као и некадашњи амерички воjници коjи су

Председница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић изjавила jе да “правда ниjе стигла оне коjи су осмислили идеjу о Великоj Србиjи”, али да убиjени хрватски полицаjци у Борову селу никада неће бити заборављени Колинда Грабар Китаровић Председница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић изjавила jе данас да “правда ниjе стигла оне коjи су осмислили идеjу о Великоj Србиjи”, али да убиjени хрватски полицаjци у Борову селу никада неће бити заборављени. “Мора се знати истина о домовинском рату и ко га jе започео. Не могу постоjати различита тумачења о чињеницама и околностима коjе су свима познате, о коjима су своj суд рекли и научници као и међународна заjедница кроз пресуде своjих судова”, рекла jе Грабар-Китаровић, преноси хрватски

Хрватски легионари извршили су многа силовања, пљачке, сурова убиства а од немачке команде добиjали одликовања Недавно jе на броjним Интернет страницама обjављена фотографиjа припадника Десног сектора Хрватске на ратишту на истоку Украjине против Доњецке и Луганске републике. Они коjи познаjу историjу Другог светског рата знаjу да се тих година на тим просторима борила такође jедна легиjа из Хрватске. За оне коjи то не знаjу, да их подсетимо: У данима када jе траjао рат Немачке, Италиjе и њихових савезника против Краљевине Југославиjе, у Загребу 10. априла 1941. године, уз обилату помоћ немачких обавештаjаца, проглашена jе Независне Држава Хрватска и устоличена усташка организациjа предвођена поглавником Антом Павелићем. Имаjући то у виду, Хрватска

Сергеj Иванов Русиjа jе забринута због растуће популарности нацистичке идеологиjе у Европи, док неке земље покушаваjу да ревидираjу догађаjе из Другог свjетског рата, рекао jе шеф кабинета Кремља Сергеj Иванов. Иванов jе у интервjуу за “Раша тудеj” уочи обиљежавања 70 година од побjеде над нацизмом у Другом свjетском рату рекао да у земљама Балтика и у Украjини неонацисти сада отворено маршираjу. “Ми смо веома забринути због чињенице да локалне власти не чине ништа да се томе супротставе”, рекао jе он, додаjући да нацистичка идеологиjа постаjе све популарниjа у Европи, што представља велику опасност. Иванов, коjи jе на челу организационог одбора за припрему и прославу Дана побjеде 9. маjа, jе додао

Владимир Путин са родитељима 1985. године Руски предсjедник Владимир Путин jе у колумни обjављеноj у листу “Руски пионир” испричао како су његов отац и маjка чудом преживjели Други свjетски рат. “Искрено говорећи, отац ниjе волио чак ни да помиње ту тему. Када су одрасли разговарали био сам присутан и све информациjе о рату и о томе шта се дешавало са породицом сазнао сам из тих разговора” – наводи Путин. Његов отац служио jе воjску у Севастопољу, у подморничким jединицама. “Причао jе како су га ранили. Он и jош jедан његов друг кренули су у мању акциjу у њемачку позадину. Дошли су до њемачког бункера и одатле jе изашао снажан момак.

Припадници Црвене Армиjе са заробљеним заставама jединица Вермахта Амбасадор Русиjе у Црноj Гори Андреj Нестеренко рекао jе да у посљедње вриjеме западни медиjи покушаваjу да умање значаj и улогу Русиjе, односно Совjетског Савеза у ослобођењу Европе од фашизма у Другом свjетском рату. “То jе, ипак, немогуће, jер jе добро познато да jе улога и жртва Совjетске армиjе била пресудна у борби против наjвеће пошасти тога времена”, изjавио jе Нестеренко, отвараjући “Дане совjетске и руске воjне кинематографиjе у Црноj Гори” у Подгорици. Он jе истакао да jе побjеда над фашизмом заjедничка и да су у њоj учествовали и воjници из Црне Горе. “Русиjа изузетно поштуjе допринос армиjа свих земаља коjе су