Лингвиста Милош Ковачевић истакао jе данас да jе у Републици Српскоj неопходно усвоjити закон о заштити ћирилице да би ово писмо било сачувано као национално и идентитетско обиљежjе српског народа. „Само законом ћирилица може бити заштићена, jер смо дошли у вриjеме када проглашавање равноправности писама значи губљење ћирилице“, рекао jе Ковачевић Срни. Према његовом мишљењу, уколико законским актима не буде заштићена ћирилица, као службено писмо и jедно од наjважниjи идентитетских црта српског народа, за мање од 50 година неће постоjати. „Добро jе што постоjе приjедлози за усваjање закона о заштити ћирилице. Предсjеднику Републике Српске Милораду Додику треба одати признање, jер се одговорно понаша у очувању националних и идентитетских обиљежjа Српске,

Патриjарх српски Иринеj служиће у манастиру Успења Пресвете Богородице у Добруну код Вишеграда заупокоjену литургиjу поводом смрти митрополита дабробосанског Николаjа. Служење заупокоjене литургиjе почеће у 8.30 часова. Након литургиjе, биће служено опиjело и обављена сахрана, обjављено jе на саjту Митрополиjе дабробосанске. Сахрани митрополита Николаjа присуствоваће предсjедник Републике Српске Милорад Додик, а литургиjи и сахрани делегациjа Народне скупштине Републике Српске. Митрополит Николаj биће сахрањен, према сопственоj жељи, у порти манастира Успења Пресвете Богородице у Добруну. Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григориjе рекао jе да jе Добрун задужбина митрополита Николаjа, коjи jе обновитељ овог манастира. „Сахрањуjемо узорног учитеља Цркве, епископа и митрополита, као и некога ко jе увиjек служио свом народу и Цркви.

Поводом књиге Василиjа Крестића „Хрватске претензиjе на Воjводину и БиХ од 1848. године до данас“, Зрењанин 2012. Зачета у германско-католичким радионицама као део стратегиjе ширења римске вере, хрватска политика jе историjски коначно уобличена када су Хрвати стекли могућност за релативно независну политику од Пеште и Беча, и ниjе се мењала више од стотину година. То jе политика коjа, по феудалном принципу, не признаjе Србе као политички народ, коjа jе и данас разлог због коjег Хрвати претендуjу на српски етнички простор, политика коjа jе била узрок злочина геноцида и потоњег етничког чишћења Грађански рат у Југославиjи и његови трагични исходи потврдили су многе резултате вишедецениjских историографских истраживања Василиjа Крестића. Изузетан jавни

Прошло jе скоро 20 година откад jе Деjтонски споразум окончао крвави рат на Балкану у ком jе страдало преко 140.000 људи након што jе оборена jугословенска влада. Међутим, поjавиле су се гласине у Босни и Херцеговини коjе указуjу на то да ће доћи до новог конфликта. Деjтонским споразумом су унутар Босне и Херцеговине формирана два независна ентитета: бошњачко-хрватска федерациjа и Република Српска са већински српским становништвом. Влада Републике Српске планира да распише референдум на годишњицу Деjтонског споразума. На референдуму ће се наћи питање коjим ће становници дати одговор на то да ли подржаваjу пуноправност тренутне униjе са бошњачко-хрватском федерациjом. Многи су навели да оваj референдум уствари представља референдум за независност

Антисрпска реторика хрватског премиjера и његових министара произлази из покушаjа да се СДП пред изборе бирачима представи као странка коjа боље штити хрватске националне интересе од ХДЗ-а Миодраг Линта, посланик у Народноj скупштини Републике Србиjе и предсjедник Коалициjе удружења избjеглица, чест jе гост на збивањима везаним уз српску заjедницу у Хрватскоj и у том смислу суставно прати што jест а што ниjе направљено да се ублажи наслиjеђе ратних деведесетих, од стварања увjета за одржив повратак и развоjа повратничких подручjа до опћих животних и друштвених питања. Недавно jе с делегациjом био на комеморациjама српским цивилима страдалима након ‘Олуjе’ у Вариводама и Гошићу, што jе био jош jедан повод за оцjену колико

Руски историчар и дипломата Наталиjа Нарочницкаjа оциjенила jе да jе немогуће поставити Србе на фронт против Русиjе и да ниjе случаjно да jе jош од Првог српског устанка идеjа о консолидациjи Срба у jедну државу била кошмар за Запад. „Они су одувиjек знали да jе Србиjу веома тешко искористити против Русиjе, упркос разним лобистичким покушаjима“, истакла jе Нарочницкаjа, коjа jе и директор руског Фонда за историjску перспективу и предсjедник Европског института за демократиjу и сарадњу. Нарочницкаjа jе за „Спутњик“ рекла да не треба заборавити да jе судбина поставила Србиjу на стратешко мjесто у региону, тако да и приjе него што jе Русиjа постала jака држава, и учесник у свим важним

Академик Слободан Реметић оциjенио jе да се историjа помало поиграла са књижевним jезиком српског народа и коначним резултатом Вукове реформе и да су се Срби, вољом других, нашли у питонском загрљаjу народа другачиjе историjске прошлости, културе, па и планова. „Језик дели судбину свог народа, а познато jе кроз шта српски народ пролази у последње време“, рекао jе Реметић Срни. Он jе навео да Срби дуго нису били у прилици да воде организовану бригу о књижевном jезику, али да су коначно почели да институционално рjешаваjу jезичке проблеме. „После распада свих заjедништава и свих илузиjа коjе су нас пратиле, остали смо сами и морам да искажем своjе задовољство да смо коначно организовали

Назив српског jезика коjи се форсира међу Бошњацима представља претходницу настоjања или наjаве извjесног босанског унитаризма – рекао jе потпредсjедник Академиjе наука и умjетности Републике Српске (АНУРС) Љубомир Зуковић у Београду на трибини о српском jезику и jезичком планирању. „Они (Бошњаци) су побjегли или бjежали главом без обзира из такозваног jугословенског, а сад се jавља негдjе потмуло jедан наjмање прихватљив унитаризам – босански. Па иде прво – хаjте да прихватимо босански jезик, а онда ћемо, надаjу се они, прихватити и босанску нациjу са три различите религиjе. Надам се да ћемо се успjешно супротставити тим тенденциjама“, рекао jе Зуковић на трибини одржаноj у организациjи Српске академиjе наука и уметности (САНУ). Он

Митрополит дабробосански Николаj синоћ се у 88. години живота у петнаест минута приjе поноћи упокоjио у Универзитетскоj болници у Фочи. У храму Светих Петра Дабробосанског и Василиjа Острошког Чудотворца у Богословском школском центру на Велечеву код Фоче, као и у свим храмовима митрополиjе дабробосанске биће служене заупокоjене литургиjе. Тиjело блаженопочившег митрополита дабробосанског Николаjа биће у велечевском храму. Након заупокоjене литургиjе коjу ће са свештенством служити владика захумско-херцеговачки и приморски и замjеник митрополита дабробосанског Григориjе, тиjело блаженопочившег митрополита око поднева биће превезено у манастир Добрун, гдjе ће бити сахрањен у петак. Блаженопочивши митрополит Николаj шездесети jе митрополит дабробосански на чиjи трон jе изабран 1992. године. У шедесет и двиjе године свештеномонашког

Остаци руског цара Александра III биће ексхумирани у покушаjу да се коначно разреши мистериjа о судбини Романових. Цijелу породицу Романових убили су Бољшевици 1918. а њихова тijела бачена у ледене шуме Урала у близини мjеста егзекуциjе. У новом покушаjу да се посмртни остаци свих чланова породице положе на вjечни починак у Санкт Петерсбургу, биће обављена ДНК анализа остатака царевог оца Александра III, како би се упоредила не само са остацима његовог сина, него и остацима тиjела за коjе се вjеруjе да су припадала Алексеjу и Мариjи, Николаjевоj дjеци, а коjи се тренутно чуваjу у Рускоj државноj архиви. Ако тест буде позитиван, Алексеj и Мариjа биће пребачени у Цркву светог Петра

У четвртак, 29. 10. 2015. у Клубу Зрно у Новом Саду, са почетком у 19 часова, Удружење Срба Херцеговаца и приjатеља у Србиjи у сарадњи са Зрном словесности организуjе изложбу фотографиjа устаника Невесињске пушке и фотографиjа штампе из тадашње Аустро-Угарске. Проф. др Деjан Микавица ће одржати предавање са темом изложбе и представити историjску слику времена, узроке, поводе, ток и ширење устанка, са посебним освртом на одjеке устанка у Воjводини и препознавање значаjа дела српског трибуна Светозара Милетића у ововременским искушењима. Сврха проjекта Одjеци херцеговачког устанка 1875. у Воjводини, у години у коjоj се обележава 140. годишњица од устанка Невесињска пушка jесте подсећање на славне дане из наше историjе, одржавање историjске