Вишедневна препуцавања бивших и актуелних представника власти Хрватске нису заобишла ни традиционални божићни пријем Српског националног већа одржан у Дому хрватских новинара у Загребу. На свечаности су хрватски политички прваци копља укрстили на питању разбијања ћириличних табли у Вуковару. На проблем мандатара за хрватског премијера Тихомира Орешковића и остале госте пријема подсетила је уметничка инсталација Синише Лабровића састављена из 11 разбијених двојезичних табли. Орешковић је поновио да је за ћирилицу у Вуковару још рано, изазвавши низ опречних реакција у Хрватској и Србији. Одлазећи премијер Зоран Милановић, уз напомену да су словенски народи једнаки, подсетио је да је глагољица хрватско писмо које је само међу Хрватима остало да живи кроз духовне

Станите ви, верни мало у страну. Вама се обраћамо свакога Божића. Ви знате шта је милост и истина, па се само трудите да тиме живот свој осветљавате. А сад хоћемо да проговоримо реч отпалим од вере наше, барјактарима безбоштва, браћи по крви и језику но туђинцима по духу и мислима. Ви заглушисте свет виком, да је вера опијум народа, али за доказ тога не показасте од своје стране ништа друго до крв, окове и тирјанлук. Зашто се никад не запитасте: ако је вера опијум за простаке како се њоме опише најславнији философи: Декарт, Кант, Фехнер, Соловјев? и мислиоци као Паскал и Манциони? Ако је вера опијум за глупаке, како се

Слика Уроша Предића на којој је овековечен лик патријарха Лукијана Богдановића, сведочи о драматичним годинама уочи укидања српске аутономије у Војводини, али и о несрећној судбини једног од најмлађих поглавара СПЦ Српски политички прваци у Војводини, нарочито представници радикала, оптуживали су га за разбацивање црквено-народног новца и шуровање са угарским властима. Представници угарских власти вршили су притисак на њега да измести своје седиште из Сремских Карловаца у Будимпешту и да уведе помоћног епископа суфрагана, све како би ограничили његову власт и одвојили га од народа. Патријарх Лукијан Богдановић (1867-1913) није испунио жеље ниједних ни других: нити је предао народним представницима на управљање богато црквено добро у Даљу нити је икада

Духовно благо североисточног дела Ниша које датира још из 12. века, наћи ће се ускоро у документарном филму Ниш – Уочи највећег хришћанског празника Божића потврђено је да се увелико снима документарни филм о богатом наслеђу североисточног дела Ниша под називом „Духовно благо Пантелеја”. Велики део града на десној обали Нишаве – Пантелеј је пребогат историјском и културном баштином, а највише је познат по месту сусрета великог српског жупана Стефана Немање и немачког цара Фридриха Барбаросе 1189. године. Двојица средњовековних владара срели су се у порти цркве у Пантелеју у време када је немачка војска кроз овај део Србије пролазила на путу за Јерусалим, током трећег крсташког похода. Црква у

Непозната лица су оскрнавила споменик тако што су скинула крст са овог обиљежја јунацима у Мојковцу, који је ових дана у знаку јубилеја – 100 година од чувене битке. Овај вандалски чин догодио се јуче на Бојној њиви гдје је прије 100 година црногорска војска испољила нечувен примјер саможртвовања, побиједивши далеко технички и бројно надмоћнију војску Аустроугарске империје. Са споменика, камене громаде на којој је уклесано „Ми смо пали да би Црна Гора и Србија живјеле“, који је недавно обновљен, скинут је крст. Предсједник општине Мојковац Дејан Медојевић најавио је уклањање крста правним средствима, објаснивши да на споменику никада није било крста. Својим суграђанима коју су оскрнавили споменик мојковачким јунацима,

Југославија је за нас историјски мртва – рекли су словеначки интелектуалци својим српским колегама две године пре Милошевићеве Осме седнице и четири и по године пре Туђмановог избора за новог поглавника Хрватске, а Михаило Марковић, Љубомир Тадић и Добрица Ћосић су се три сата касније у чуду питали: јесмо ли их добро чули… Олако се … заборавља да је ногу прва повукла Словенија, и то много пре него што су на политичком небу изнад Хрватске и Србије засијале звезде Фрање Туђмана и Слободана Милошевића. Још с јесени 1985, две године пре Милошевићевог „крштења“ на Осмој седници и четири и по године пре него што Хрвати у Туђману препознају свог новог

Исповест Јасне Вучетић, чији је отац ухапшеног у Црној Гори. Црногорци га, болесног, држе у Спужу. Неправду тешко подноси. Дозволили му само један разговор телефоном МОЈ отац је заустављао добровољце из Црне Горе који су 1991. године дошли у Сплит да не пуцају по граду и потпуно је бесмислено рећи да је наредио нечија убиства или гранатирање насеља. Сву ову неправду тешко подноси, јер зна да није учинио ништа лоше. Ово нам прича Јасна Вучетић (51), кћерка официра ЈНА Павла Пантића (77), који је пре десет дана ухапшен у Црној Гори по потерници Хрватске. Он се сада налази у затвору у Спужу, где чека да ли ће га Црна Гора,

Предсједник Борачке организације у Сребреници Гојко Симић изјавио је за Срну да се нада да је хапшење тројице бивших припадника тзв. Армије БиХ због злочина над Србима на подручју Сребренице само почетак и да ће правосуђе БиХ почети да ради непристрасно, као и да ће процесуирати све починиоце. „Нећемо бити задовољни док сви који су починили бројне злочине по српским селима у Подрињу не буду одговарали за злодјела“, поручио је Симић. Он је рекао да је давно било вријеме да почну хапшења и да коначно починиоци злочина над Србима буду процесуирани. „Нисмо задовољни досадашњим радом Тужилаштва и Суда БиХ. Године пролазе, а не подижу се оптужнице за бројне злочине над