Не постоје тајни спискови и оптужнице, али чак ни они који нису на листи тражених, а учествовали су у рату, не могу бити сигурни да неће бити ухапшени чим кроче у Хрватску Иако је од рата на тлу бивше Југославије прошло више од две деценије, они који су учествовали у њему, данас или сутра, могу бити ухапшени на неком граничном прелазу, и не знајући да су њихова имена на потерницама за ратне злочине. Према доступним подацима, списак Хрвата којима Србија жели да суди због наводних ратних злочина броји око 86 особа, док је, с друге стране, на хрватском списку 1.577 процесуираних Срба. Када је недавно процурела вест да Србија тражи

Милисав Чумић, филмски дистрибутер из Велике Британије, о новом пројекту. Син златиборског четника продуцираће филм „Краљевина Југославија у Другом светском рату“ ПОСЛЕ дистрибуције „Терминатора 2“ и „Плеса с вуковима“, Милисав Чумић, филмски дистрибутер из Велике Британије, одлучио је да продуцира једну српску документарну серију – „Краљевина Југославија у Другом светском рату“ Милослава Самарџића. У дистрибуцији је већ 35 година. Поред „Терминатора 2“, дистрибуисао је и „Ниске страсти“, „Рамбо 2 и 3“, „Дан независности“, „Универзални војник“, „Бекство из Шошенка“, „Храбро срце“, „Судија Дред“, „Звездана капија“, „О брате, где си“… – Али, много волим и српске филмове. Имао сам прилику, када сам радио са „20th Century Fox“, да дистрибуишем Кустуричино „Подземље“, па

Позивамо вас, да у среду, 29. јуна 2016. године, у 19 часова, у парохијском дому Храма Св. Саве на Врачару (Крушедолска 2/А) присуствујете трибини на тему „Жарко Видовић: сведок голготе, пророк Васкрсења“. О овој теми говориће: доц. др Милош Ковић (Филозофски факултет Универзитета у Београду) доц. др Драган Ашковић (Православни богословски факултет Универзитета у Београду) Матеј Арсенијевић (православни публициста) Горан Раденковић (Богословија Св. Саве) Парастос проф. др Жарку Видовићу одржаће се у 18:30 часова у цркви Св. Саве. Трибина се одржава у организацији Храма Св. Саве на Врачару, Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке и Хришћанског културног центра “др Радован Биговић”. Улаз је слободан.  

Хрватска у суботу обележава Дан државности, а свечана седница Сабора, у присуству државног врха, започела је минутом ћутања за првог хрватског председника и оснивача ХДЗ Фрању Туђмана. Свечаном седницом Сабора, који ће, како је већ одлучено бити распуштен 15. јула, председавао је Жељко Рајнер а присуствовали су јој председница Колинда Грабар Китаровић и премијер, коме је изгласано неповерење, Тихомир Орешковић. Двадесетпет година од стицања независности Хрватска обележава у атмосфери подељености, као последице најтеже политичке кризе у новијој историји. Непуне пола године од редовних парламентарних избора, Хрватска ће, како је одлучено, имати ванредне парламентарне изборе већ почетком септембра. Сабор је распуштен, а влада је у техничком мандату. Током преподнева представници власти су положили

У говору којим се обратио званицама, поглавар римокатоличке цркве истакао да је над Јерменима почињен геноцид у Првом Светском рату. – Из Турске још нема реаговања ЈЕРЕВАН – Папа Фрања је са „болом у грудима” данас одао почаст за 1.5 милиона Јермена који су масакрирани 1915. године, у догађају који је назвао геноцидом, преноси Ројтерс. Папа Фрања је већ други дан на путу у Јерменији, а јутрос је посетио Музеј геноцида Цитернакаберд (Tzitzernakaberd) у главном граду Јерменије, Јеревану. У Музеју је учествовао у молитви заједно са председником Сержом Саргсјаном и вођама Јерменске апостолске цркве. – Овде се молим, с болом у грудима, и надом да никада више неће бити оваквих

Како се приближава рођендан, тако се изнова покрећу питања сахране давно сахрањеног, а никад умрлог великана науке и технике Николе Тесле. Округле годишњице додатно увећавају број реаговања разних људи, од лаика до научника и свештеника, у вези с тим како достојно сместити посмртне остатке једног од најпризнатијих Срба који су икад живели. Широм света, и тако већ више од једног века. У ствари, од времена настанка његових најзначајнијих проналазака (последње две деценије 19. века), који још представљају окосницу модерног техничког универзума (полифазне наизменичне струје, генератори, електромотори, радио, даљинско управљање и тако редом). Многи медији нас засипају најразличитијим нагађањима „чији је Тесла”, али и тиме како трајно и достојанствено обележити његово

Предсједник Хрватске Колинда Грабар Китаровић у честитки грађанима поводом Дана антифашистичке борбе, 22. јуна, изнијела је више неистина и увреда на рачун Срба, упозорио је предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта. Линта је указао да је Китаровићева у честитки навела да је „својим учешћем на страни антихитлеровске коалиције хрватски народ, заједно са припадницима националних мањина, дао важан допринос побједи над фашизмом и нацизмом“, као и да је одлукама ЗАВНОХ-а постављен темељ за проглашење Хрватске независном државом, која је, како тврди, одбрањена „од великосрпске агресије“ у протеклом рату. Предсједник Савеза Срба из региона подсјећа да је хрватски народ до краја 1943. године већински учествовао на страни злочиначке и фашистичке НДХ

У оквиру „Видовданских дана културе“ у Брчком je отворена изложбa „Вук Стефановић Караџић“. Изложба је ауторско дјело предсједника Српског просвјетног и културног друштва /СПКД/ „Просвјета“ Бањалука Јеленка Бајића и секретара овог градског одбора „Просвјете“ Миленка Јевђевића, који су на 21 паноу приказали живот и дјело Вука Караџића. „Кроз ову изложбу можемо доста научити о животу и раду Вука Караџића, посебно о томе шта нам је Вук оставио и шта нам је кроз своја дјела поручио“, рекао је синоћ на отварању изложбе Предраг Љубојевић, потпредсједник „Просвјете“ у Брчком, која је организатор. Изложба у просторијама „Просвјете“ у Брчком отворена је наредних 10 дана. „Видовдански дани културе“ биће настављени сутра традиционалном смотром фолклора,

У зворничкој Народној библиотеци и музејској збирци вечерас је представљена књига „Теслина пошиљка“, аутора Вање Булића. Булић је рекао да је у овој књизи главни јунак „Народна библиотека“, која је срушена, 6. априла 1941. године, приликом бомбардовања Београда. „У школи су нас учили да је тада изгорело око 500.000 књига, а радећи на томе дошао сам до закључка да је уствари ‘Народна библиотека’ покрадена, односно да су књиге однесене“, рекао је Булић. Он је подсјетио да је београдска „Народна библиотека“ имала све оно најбитније што је у вези са историјским и културним наслијеђем српског народа, посебно преписке српске и турске државе, Србије и Аустроугарске. „Испоставило се да на стогодишњицу Великог

Скандалозна фотографија на којој група младих насмејано позира у црној одећи са јасно видљивим усташким симболима објављена је у среду на Твтеру и то на дан када Хрватска слави Дан антифашистичке борбе. Ова фотографија само је кап у мору величања усташтва. Медији из региону током последњих неколико недеља више пута су извештавали о сличним скандалозним испадима, попут штанда са усташким сувенирима који се до пре две недеље налазио у центру Сплита. Дан победа над фашизмом у целој Европи слави се 9. маја, осим у Хрватској у којој се Дан антифашистичке бобе обележава 22. јуна у знак сећања на дан када се 1941. у шуми Брезовица код Сиска основан Први сисачки

У парламенту у Москви Владимир Путин о заоштреним односима са Алијансом. Нема жеље да се свет заједнички бори против тероризма Русија је принуђена да предузме адекватне мере јер НАТО стално повећава своју агресивну реторику и спроводи акције уз границе Русије. Због тога морамо да појачамо одбрамбену моћ Русије – изјавио је у среду Владимир Путин на једној од последњих седница садашњег састава руског парламента. После избијања кризе у Украјини и касније због припајања Крима Русији, НАТО је донео одлуку о појачању присуства својих трупа у централној и источној Европи због страха балтичких земаља од наводне руске агресије. Министри одбране земаља чланица НАТО-а договорили су се прошле недеље о распоређивању четири

Председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић изјавила је да је хрватски народ дао важан допринос у победи над фашизмом и нацизмом. „Својим учешћем на страни антихитлеровске коалиције хрватски је народ, заједно с припадницима националних мањина, дао важан допринос победи над фашизмом и нацизмом”, изјавила је Китаровићева поводом Дана антифашистичке борбе, 22. јуна. Како каже, одлукама ЗАВНОХ-а постављен је темељ за проглашење Републике Хрватске независном државом “коју смо одбранили од великосрпске агресије и ослободили у Домовинском рату“. Она је нагласила да те историјске заслуге хрватских антифашиста треба достојанствено да се обележе с пуним поштовањем према свим погинулима током Другога светског рата и свим жртвама комунистичког режима након завршетка рата. За разлику од

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта подржава сусрет премијера Вучића и хрватске предсједнице Колинде Грабар Китаровић и потписивање Декларације о унапређењу односа и отворених питања између Србије и Хрватске ако ће заиста означити почетак рјешавања отворених питања између двије државе. Једно од тих отворених питања јесте питање одузетих имовинских и стечених права стотина хиљада протјераних Срба и српских повратника. У Хрватској од завршетка рата до данас нема искрене воље да се протјераним Србима врате отета станарска права; да се исплате доспјеле а неисплаћене пензије; да се изврши обнова или исплати новчана накнада за срушене српске куће и локале по хрватским градовима и на крајишком подручју; да се исплати девизна

ВУКОВАР, Доњи Таванкут – Председник владе у техничком мандату Александар Вучић и председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић потписали су данас у Суботици Декларација о унапређењу односа и решавању отворених питања Србије и Хрватске, која садржи шест тачака. Декларацијом је договорено да се, у циљу унапређења билатералних односа, регионалне сарадње и стабилности као и решавања отворених питања између две државе активно покрену или убрзају процеси унапређења билатералне заштите мањина – српске у Хрватској и хрватске у Србији. То би, како се наводи, требало учинити на основу Споразума између Србије и Црне Горе и Хрватске о заштити права српске и црногорске мањине у Хрватској и хрватске мањине у Србији и Црној Гори