Trnovit put Radmile Stojić, iz Hrvatske došla sa jednom kesom, a onda napornim radom stekla dom Pucalo se na sve strane u mojoj Kostajnici u Hrvatskoj, bilo je bitno samo izvući živu glavu. Strah od smrti naneo me je u Beograd sa – jednom kesom u ruci. Glad nije pitala za tugu. Radila sam sve što mi padne pod ruku. Onda se otvorila šansa za siguran stalni posao u „Zelenilu“. Nisam to želela, ni navikla da radim, ali morala sam. Hleb je trebalo zaraditi. Sećam se prvih dana, u preduzeću sam plakala kao kiša. Ovako je za „Novosti“ otvorila dušu Radmila Stojić (58), radnica „Zelenila“, koja je ove godine proglašena

Ministar za rad zapošljavnje, boračka i socijalna pitanja Srbije Aleksandar Vulin apelovao je da Evropa osudi bujanje fašizma u Hrvatskoj, koja je zemlja članica EU. „Upozoravamo i hrvatsku javnost i čitav svet da se fašizam u Hrvatskoj ponovo budi“, rekao je Vulin novinarima, komentarišući postavljanje table sa ustaškim pozdravom „Za dom spremni“ u konclogoru Jasenovac. On je istakao da se tako nešto može očekivati od zemlje u kojoj se predsjednik države slika sa ustaškom zastavom i kaže da u tome ne vidi ništa sporno. „Onda možete da očekujete da se tako nešto desi i u Jasenovcu, na najvećem stratištu“, rekao je Vulin. On je ocijenio da proces buđenja fašizma u

Autor: Dr Aleksandar Vuletić Svi ćemo se složiti da je tužbalica nad stanjem u srpskom jeziku, ćirilici i jezičkoj kulturi u Srba uopšte, poodavno dosta, te da je krajnje vreme da delima, a ne samo rečima, čuvamo i negujemo naš jezik i pismo. Mi, baštinici i vlasnici srpskog jezika i ćirilice – ceo srpski narod, svi mi zajedno i svako od nas ponaosob – običan, svakodnevni svet – mi čuvamo i negujemo naš jezik i pismo. Isti onaj narod čiji jezik je Vuk izabrao za osnov književnog jezika. Isti onaj narod koji je vekovima pisao ćirilicu, govorio srpski, saplitao se o latinicu i srpsko-hrvatski u vremenima kada su jugoslovenstvo i komunizam

Na inicijativu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u beogradskom naselju Savski venac biće podignut spomenik majoru Milanu Tepiću, koji je herojski poginuo braneći vojno skladište JNA u Bjelovaru, odlučila je danas Skupština grada Beograd. Spomenik će biti podignut u blizini ulice koja nosi Tepićevo ime, prenose beogradski mediji. Major Tepić izdao je naređenje da se digne u vazduh vojno skladište JNA u blizini Bjelovara 1991. godine, koje je trebalo da napadne hrvatska paravojska, i tom prilikom žrtvovao je i sopstveni život. Skupština grada odlučila je da u Beogradu budu podignute biste i poljskom imunologu Ludviku Hiršfeldu, koji je dobrovoljno došao u Srbiju 1915. godine i doprinio da

Vlastodršci uporno pokušavaju da nas ubede da je poziv na slobodu Otadžbine u stvari prizivanje rata, plašeći naivne da je glas razuma i dostojanstva koji svakom normalnom čoveku govori iznutra da nije rođen da bi bio rob – u stvari glas nekakvog bezumlja. Žele da prikažu da ljudi koji vole slobodu zapravo imaju ratno-huškački stav. Osmišljava zapad razne definicije i nazive koji već pri samom izgovoru deluju zastrašujuće, ne bi li i tako odbili ljude od svake pomisli da se brane i bore za svoju slobodu. Svaku diskusiju o slobodi oni počinju rečenicom da je bilo dosta sukoba, da se ne smeju prizivati novi ratovi …  Pravo pitanje nikad nije

Beograd — Ministar rada u Vladi Srbije Aleksandar Vulin izjavio je da naklonost predsednice Hrvatske Kolinde Grabar Kitarović ustaštvu nije sporna. “Ona je prva koja je otišla u Blajburg i postavila venac na grob streljanim ustašama. To ni Franjo Tuđman nije uradio”, rekao je Vulin tokom gostovanja na televiziji Pink. Međutim, kako kaže, ipak izostaje osuda koja treba da dođe iz hrvatskog društva i potrebno je o tome govoriti. “Moramo pomoći našim komšijama da se izbore sa fašizacijom svog društva. Ne verujem da većina Hrvata misli da su ustaše bile dobre. Znam da je došlo do pobede nad fašizmom, znam da je većina protiv ustaša”, kaže Vulin. Ipak, prema njegovom

Na društvenim mrežama se pojavila fotografija hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović sa ustaškom zastavom, piše „Indeks“. Profesor u Torontu Tihomir Janjiček je objavio fotografiju sa hrvatskom predsednicom ispred koje je postavljena hrvatska zastava sa prvim belim poljem u šahovnici, piše Indeks. Janjiček se obratio javnosti i objavom na Fejsbuku u kojoj je naveo da je zastavu postavio uz lično odobrenje predsednice. „Predsednica je videla zastavu i kako se na fotografiji može videti, svojeručno je pridržala zastavu. Čestitam predsednici na njenom iskrenom hrvatstvu. Ovaj primerak zastave je moj lični primerak i kupljen je u Zagrebu i u to vreme je bila zvanična državna zastava Hrvatske. Ova zastava okuplja sve Hrvate, u

Predsjednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta ocijenio je da hapšenje bivšeg pripadnika policije Republike Srpske Krajine Željka Vujaškovića predstavlja dokaz da se nova Vlada Hrvatske ne razlikuje od prethodnih jer nastavlja dugogodišnju politiku zastrašivanja protjeranih Srba s ciljem „cementiranja“ etničkog čišćenja. „Očigledno je da Hrvatska povremenim hapšenjima nastoji da spriječi što više protjeranih Srba da se aktivno bore za svoja imovinska, stečena, statusna i druga prava koja su im oduzeta nasilnim i nezakonitim putem“, rekao je Linta. On je upozorio da Hrvatska hapšenjima Srba stalno pokušava da potvrdi lažnu i apsurdnu tezu da su Srbi bili agresori koji su činili zločine i etnička čišćenja, a Hrvati žrtve koje su

Izrael se protivi korišćenju termina „poljski logori smrti“ za nacističke koncentracione logore u okupiranoj Poljskoj tokom Drugog svetskog rata, Aušvic-Birkenau, Treblinku i Sobibor Izrael se protivi korišćenju termina „poljski logori smrti“ za nacističke koncentracione logore u okupiranoj Poljskoj tokom Drugog svetskog rata, Aušvic-Birkenau, Treblinku i Sobibor, navedeno je u zajedničkom saopštenju izraelske i poljske vlade nakon razgovora na visokom nivou koje su danas preneli izraelski mediji. To pitanje vrlo je osetljivo za poljsku vladu, koja je tokom leta inicirala zakon kojim se predviđaju kazne zatvora od tri godine za one koji upotrebljavaju taj naziv. Poljaci smatraju da korišćenje termina „poljski logori smrti“ za koncentracione logore na njihovoj teritoriji, umesto naziva

Nisu danas iznenađenje nemir, strah i apatija, ali bi mir bio. Vrlo je izvesno da ne bismo ni znali da ga sprovedemo, uostalom morali bismo da radimo i stvaramo, a to, kako danas stvari stoje, ne umemo Piše: Zoran Kojić Zavaravajući se već treću deceniju, kako smo postali nekakvo demokratsko društvo, tumaramo u zatvorenom krugu malih populizama, ali velikih šovinizama, prihvatajući ih kao činjenično stanje svakodnevnice. Na nekakav, gotovo perverzan način u tome i uživamo. Vreme u kojem i dalje ratujemo, na načine dostupne i trenutku prilagođene, koristimo kako bismo bez i najmanjeg tračka svetlosti lutali, devastirajući gotovo svaki segment neophodan za egzistenciju, bez i primisli o napretku. Osvrćući se

Da u Skupštini Srbije nema rodoljubivih i društveno odgovornih poslanika, teško da bi javnost na vreme saznala o projektu represivne izmene člana 387. Krivičnog zakona, čime se ozbiljno ugrožava pravo na kritičku misao i slobodno izražavanje u Srbiji.[1] Da se beogradske „Novosti“ nisu izrekle, verovatno je da se ne bi saznalo ni to da je ime uglednog profesora na Pravnom fakultetu, Milana Škulića, povezano sa tim neslavnim projektom.[2] Dan kasnije, 17. novembra, kako bi se u Americi reklo, the cat was out of the bag, stvar je izašla na videlo, i prof. Škuliću nije preostalo drugo osim da u „Politici,“ pod prilepljivim naslovom  „Zločin negiranja zločina“, objavi kratku apologiju pro

Izmjene u krivičnom zakonu Srbije U članu 387. posle stava 4. dodaje se novi stav 5. koji glasi: „(5) Ko javno odobrava, negira postojanje ili značajno umanjuje težinu genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina učinjenih protiv grupe lica ili člana grupe koja je određena na osnovu rase, boje kože, vere, porekla, državne, nacionalne ili etničke pripadnosti, na način koji može dovesti do nasilja ili izazivanja mržnje prema takvoj grupi lica ili članu te grupe, ukoliko su ta krivična dela utvrđena pravnosnažnom presudom suda u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.”. Taman se stišala bura izazvana britanskim prijedlogom rezolucije u Savjetu Sigurnosti

Pozivamo vas, da u petak, 25. novembra 2016. godine, u 19 časova, u velikoj sali parohijskog doma Hrama Sv. Save (Krušedolska 2/A) prisustvujete predavanju na temu „Božansko nadahnuće Mihajla Pupina i istorije srpske nauke“. O ovoj temi govoriće: Aleksandra Ninković Tašić (Obrazovno-istraživačko društvo ,,Mihajlo Pupin“, Beograd) Predavanje se održava u organizaciji Hrama Sv. Save na Vračaru i Svetosavske omladinske zajednice Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke. Ulaz je slobodan.