Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Za srpski i ćirilicu – sa reči na dela

Datum objave: četvrtak, 1 decembra, 2016
Veličina slova: A- A+

Autor: Dr Aleksandar Vuletić

Svi ćemo se složiti da je tužbalica nad stanjem u srpskom jeziku, ćirilici i jezičkoj kulturi u Srba uopšte, poodavno dosta, te da je krajnje vreme da delima, a ne samo rečima, čuvamo i negujemo naš jezik i pismo. Mi, baštinici i vlasnici srpskog jezika i ćirilice – ceo srpski narod, svi mi zajedno i svako od nas ponaosob – običan, svakodnevni svet – mi čuvamo i negujemo naš jezik i pismo. Isti onaj narod čiji jezik je Vuk izabrao za osnov književnog jezika. Isti onaj narod koji je vekovima pisao ćirilicu, govorio srpski, saplitao se o latinicu i srpsko-hrvatski u vremenima kada su jugoslovenstvo i komunizam propisivali nazive jezika i upotrebu pisama. Na koji način to da činimo?

Članom 10 Ustava Republike Srbije uređen je položaj jezika i pisma u našoj zemlji – njime je propisano da su u Republici Srbiji u službenoj upotrebi  srpski jezik i ćiriličko pismo. Čuvajmo srpski jezik i ćirilicu tako što ćemo pratiti poštovanje i doslednu primenu Ustava. Reagujmo ako primetimo da se Ustav krši. Obratimo pažnju na to da se u novim zakonskim aktima (ponajbolje kroz usvajanje Zakona o negovanju i unapređenju srpskog jezika i ćirilice) naš jezik i pismo što bolje zaštite, te da se njihova upotreba što jasnije, šire i doslednije u službenoj i javnoj upotrebi propiše. Ističimo svoje stavove neposrednim obraćanjem nadležnim državnim organima – pojedinačno i grupno, javno i privatno – ne čekajmo da ova pitanja rešava neko drugi, neki drugi put.

Negovanje srpskog jezika i ćirilice, te unapređenje jezičke kulture nisu u „isključivoj nadležnosti“ jezikoslovnih naučnih institucija. Cenjene ustanove bave se naučnim radom – izrađuju pravopise, rečnike, gramatike i predaju ih na korišćenje svim ostalim vlasnicima našeg jezika i pisma, a to je, kako smo rekli, ceo srpski narod. Radimo na unapređenju kako svoje, tako i jezičke kulture svojih potomaka – koristimo te jezičke priručnike; uz to čitajmo najkvalitetnija štiva srpske književnosti. Podstičimo svoju decu da od malih nogu uče svoj jezik i o svom jeziku, jer će tako bolje i brže naučiti strane jezike, a ne obrnuto – prvo strane jezike pa, koliko-toliko, svoj jezik.

Takođe, zalažimo se za učenje srpskog jezika na svim nivoima obrazovanja, od osnovne i srednje škole pa do jezičkih i nejezičkih fakulteta, sa jasnim ciljevima takve nastave: učenje i negovanje pismenosti i razvijanje svesti o jezičkoj normi i korišćenju jezičke literature. I opet, mi smo ti koji pokreću ovakve zahteve, ne oslanjamo se na nekog drugog, ne čekamo već odmah delamo.

Postoji mnogo razloga iz kojih se danas u srpski jezik, pogotovo u njegove naučnostručne slojeve, neopravdano preuzimaju strane reči, prvenstveno anglicizmi: pomodarstvo, tobožnja učenost, nepoznavanje i nepoštovanje norme srpskog jezika, nedovoljna naučenost kako srpskog, tako i stranih jezika, nebriga prema srpskom jeziku i pismu uopšte. Mi, čuvari srpskog jezika i ćirilice, ne „obogaćujemo“ jezik bespotrebnim tuđicama; mi znamo da se prednost daje srpskim rečima kad god je to moguće, te da se, uz pravopisom propisano prilagođavanje pozajmljenica (uključujući i pisanje ćiriličkim pismom), preuzimaju samo one tuđice koje su objektivno potrebne.

Zabluda je poslovnih ljudi u nas da će, ukoliko svoja preduzeća, proizvode i usluge imenuju engleskim ili anglosrpskim rečima, imati bolju prođu i zaradu. Na tržištima velikih ekonomsko-političkih tvorevina, kao što je Evropska unija na primer, pored kvaliteta, dodatno se cene samosvojnost i izvornost proizvoda koji dolaze iz određene sredine. Nije li jedna od tih osobina i njihov naziv na izvornom jeziku i pismu? Ukoliko je proizvod skup i nekvalitetan, ni englesko ime ga neće prodati. Nemojmo stoga svojim preduzećima, te nazivima usluga i proizvoda, davati imena na engleskom i anglosrpskom jeziku. Poslovne veb-sajtove ukrasimo prvo osnovnom, ćiriličkom verzijom, a po potrebi izradimo i latiničku i/li koju drugu. Štaviše, borimo se da u svim novinama iz oblasti informacionih tehnologija ćirilica odmah dobije svoje mesto.

Planski se blati i unižava ćirilica i dan danas – njeni mrzitelji uporno je i isključivo predstavljaju kao sinonim za nasilne, krajnje desničarske grupacije – političke, navijačke, paravojne. Mi, čuvari srpskog jezika i ćirilice, ne nasedamo na ovakve laži i uvrede. Mi znamo i drugima prenosimo da je pod ćiriličkim zastavama srpske vojske Evropa oslobađana od Osmanlija, a u dva svetska rata od fašista i njihovih sledbenika. Te zastave sa ćiriličkim natpisima oduvek su bile zastave slobode i antifašizma, odbrambenog rata i masovnog srpskog žrtvovanja za mir – kako za svoj, tako i za mir i slobodu drugih naroda.

Ne stidimo se i ne odričimo svog pisma i jezika kada kontaktiramo sa drugima (putem mobilnih telefona, računara ili na bilo koji drugi način) – kako u poslovnom, tako i u privatnom životu. Uvek i bez kompromisa pišimo ćirilicom. Učinimo je vidljivom, ne skrivajmo je i ne bežimo od nje. Istaknimo je na tablama sa imenima naših preduzeća i radnji, pišimo ćirilicom reklame, štampajmo novine i knjige, vratimo je u medije. Ne zaboravimo, pri tom, one koji uporno i verno neguju naš jezik i pismo. Borimo se za opstanak i napredak svih nacionalnih ćiriličkih baštinika – Matice srpske, SANU, Srpske književne zadruge, Politike…

U ovim našim delima neka nas pokreće ljubav prema bližnjem svom, a naš srpski jezik i naša ćirilica jesu naši najbliži – oni su kičma našeg nacionalnog bića i svetlost na našem svetosavskom putu. Niko drugi neće, ne može i ne treba da od propadanja i nestajanja čuva naš jezik i pismo, do nas samih! Taj naš zadatak je častan, ozbiljan i zahtevan. Ličnim primerom, neprestanim radom, poštovanjem sebe, svog naroda, jezika i pisma – mi taj zadatak  možemo i moramo ispuniti!

Izvor: Politika

Vezane vijesti:

Ćirilica Beograd: Kako vratiti ćirilicu | Jadovno 1941.

Ćirilica na portalima jedinica lokalne samouprave …

Slobodan Remetić: Ćirilica podelila sudbinu naroda …




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top