Zašto ćutiš narode srpski? Što nešto ne učiniš? Gde si sebe izgubio? Koliko možeš da trpiš? Zapitaj se! Varaju te, narode. Tuže te i tvoji i tuđi za zločine svetske. Kidaju te na komade satrapi i doušnici. Porobljavaju te oni koji nikada ni sami nisu bili oslobođeni. Pevaju ti lepe reči oni koji su vazda arlaukali i to uvek protiv tebe. Čekaš da ti dođu neki koji ti nikada nisu ni dolazili, a tvoji odoše negde daleko od tebe. Naređuju ti neki tuđini koji se ništa ni u svojoj kući ne pitaju, a ti si im, narode srpski, dao za pravo da su veliki i važni. Vuku te za uši

U znak protesta zbog nedavno postavljenih bilborda kojima se poziva na ulazak BiH u NATO, u Banjaluci su se danas okupili građani sa jasnom porukom – NE ulasku u NATO. Okupljeni su podsjetili na agresije ove organizacije ’90-ih godina, koje srpski narod, kažu, nikad neće zaboraviti. „Nama se rata ne igra, zato NE u NATO“! Ovo su poručili okupljeni ispod bilborda koji podržava pridruživanje BiH ovom vojnom savezu. Srpski narod, kažu, nije zaboravio nijednu NATO bombu koja je na srpsku zemlju pala od 1992. do 1999. godine. „Sa akcentom na 1995. godinu kada je NATO bombardovao Republiku Srpsku, gde je u 15 dana NATO izvršio 3.515 letova. Vojni savez nije

Hiljade srpskih toponima postoji širom planete, jedan je posebno zanimljiv i neobičan: Planina u Alberti 1918. “krštena” u čast srpskom vojskovođi. Putnik je visok 2.940 metara Država Kanada, pokrajina Alberta, stenoviti venac Kananaskis i na njemu planina – Putnik! Ime je dobila baš po srpskom vojvodi Radomiru Putniku. I tako su je nazvali Kanađani još 1918. godine, odajući počast načelniku Vrhovne komande srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Po našim znamenitim ličnostima i gradovima, nose imena još hiljade toponima u svetu. Čak su se i u svemiru “zapatili” Srbi, na Mesecu postoji krater nazvan po Milutinu Milankoviću, jednom od najvećih klimatologa i astronoma 20. veka. Naši toponimi nizali su se

  Putujući cirkus Ivana Pernara i srpski beskrajni dan Severina je bila ispodprosječna pjevačica sa porno videom dok srpski mediji od nje nisu napravili zvijezdu. Nema budale i klovna iz Hrvatske kojeg Beograd ne dočekuje crvenim tepihom. Tako je nedavno Ivan Pernar, poslanik hrvatskog parlamenta uz puno pompe doveden do srpske skupštine i predstavljen kao političar nove generacije. Kao kad djete oduševi roditelje prvim izgovorenim riječima, tako se Srbija divila jednom hrvatskom poslaniku koji je rekao ono što u Srbiji priča svaki pijanac ispred prodavnice. Pernar je “otkrio” da Amerika vodi agresivne ratove po cijelom svijetu i da je Evropska Unija birokratski monstrum u kojoj Srbe ne čeka ništa dobro.

Šta se valja iza izmena i dopuna Krivičnog zakonika i zašto skupština mora da odbaci te izmene Nova ministarka pravosuđa tvrdi da je naša „evropska obaveza“ da uvedemo zatvorsku kaznu za građane Srbije, koji bi se usudili da negiraju genocid i ratne zločine utvrđene presudama srpskih sudova i Međunarodnog krivičnog tribunala u Hagu. Ništa nije dalje od istine. Nela Kuburović se poziva na takozvanu Okvirnu odluku Saveta EU, koja u članu 7 sasvim jasno daje pravo svakom nacionalnom zakonodavstvu da postupi u skladu s vlastitom ustavnom praksom. Pouzdano znam da predlozi sadržani u „Okvirnoj odluci“ nisu ujednačeno primenjeni ni u samoj Evropskoj uniji, u kojoj države u skladu sa sopstvenim

Evropske vrednosti ne podrazumevaju zabranu negiranja ili preispitivanja genocida, već zabranu širenja mržnje i veličanja genocida. U pojedinim evropskim zemljama zabranjeno je veličanje Holokausta jer o tom zločinu postoji konsenzus. Izmena srpskog Krivičnog zakonika prema kojoj bi se negiranje genocida kvalifikovalo kao krivično delo pravda se obavezama Srbije prema učlanjenju u EU. Ipak, istorija govori drukčije. U nekoliko navrata, od početka 21. veka, zvaničnici EU nisu mogli da se slože treba li poricanje genocida da postane deo opšteevropskog zakonodavstva. Neke države-članice EU nisu se složile sa takvim predlogom Evropske komisije smatrajući to neprihvatljivim kršenjem slobode govora. Zato je 2007. usvojeno kompromisno rešenje kojim je ostavljeno državama-članicama da poricanje genocida uvrste ili ne uvrste u svoja krivična

Hrvatski ministar kulture Nina Obuljen Koržinek skinula je sa zida u svom kabinetu sliku Ante Stračevića, ideologa hrvatskog nacionalizma, i izazvala proteste desničara i bivšeg ministra Zlatka Hasanbegovića. Portret Ante Starčevića, rad slikara Behaudina Selmanovića iz BiH, svojevremeno je u ministarski kabinet unio upravo Hasanbegović, koji je ostao upamćen po negaciji partizanskog pokreta, odbrani ustaške NDH i „Handžar divizije“. „Svako ima pravo na svoj estetski izbor, pa tako i sadašnji ministar. A u novonastalim okolnostima Starčeviću zapravo tamo više i nije mjesto. Možda bi u Ministarstvu kulture sada bolje odgovarali portreti Hrvoja Hribara iz Hrvatskog audio-vizuelnog centra ili v.d. intendanta riječkog Hrvatskog narodnog pozorišta Marina Blaževića“, izjavio je Hasanbegović, koji

U predlogu izmena Krivičnog zakonika našlo se i jedno potpuno novo krivično delo – „osporavanje genocida i drugih teških krivičnih dela protiv čovečnosti“, koje se definiše kao jedan od oblika krivičnog dela rasne i druge diskriminacije Već dugo traje rad na izmenama Krivičnog zakonika Srbije. Počelo se sa idejom o promenama u vezi s nekim krivičnim delima protiv privrede, a u finišu izrade Nacrta zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika unesene su velike novine u pogledu krivičnih dela protiv polne slobode. Ovo je izazvalo veliku pažnju javnosti, a poneko se zabrinuo da to stvara mogućnost krivične odgovornosti i zbog „masnog vica“. Sada, suočeni s Predlogom Zakona o izmenama i

Izmene Krivičnog zakonika izazvala oprečne reakcije poslanika. Odredbe neprimenjive na tvrdnju da je zločin u Srebrenici genocid Izmene Krivičnog zakonika, o kojima raspravlja Skupština Srbije i kojima se uvodi negiranje genocida kao krivičnog dela, ne znače da će onaj ko ospori da je zločin u Srebrenici bio genocid ići u zatvor. S druge strane, to bi moglo da se dogodi onome ko negira da se ratni zločin u Potočarima dogodio. Preduslov je da zbog te izjave, na primer, izbiju nemiri ili bude ugrožen nečiji život. Novom odredbom, zatvorom od šest meseci do pet godina biće kaženo odobravanje, negiranje ili značajno umanjivanje genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, ali samo

U dokumentu koji se čuva u Arhivu Jugoslavije (Fond 100, F16-49) Jovan Aleksić (1883, Kumanovo) autentično je svedočio o položaju Srba u Južnoj Srbiji s kraja 19. i s početka 20. veka. On svedoči da je u periodu od 1876. do 1890. godine bilo u Turskoj carevini velikih previranja i vidnih znakova buđenja nacionalne svesti kod „podvlašćenih“ naroda. Taj talas naročito je zahvatio srpski narod za vreme i posle srpsko-turskog rata i oslobođenja Leskovca, Vranja itd. Uzrok je, prema mišljenju Aleksića, u tome što je položaj srpskog naroda bio najteži. Pravo na srpsko ime Grci i oni koji su se osećali kao Bugari, ili oni koje je zvanična turska politika

Svojom izjavom beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar, namerno ili ne, nasrnuo je katoličkim križom na pravoslavni krst Uvek pritajene ocene Vatikana i njihovih predstavnika o raznoraznim događajima širom planete valja tumačiti između redova, a ne u preciznim redovima. Ponekad, međutim, što se zaista retko dešava, otvore karte do kraja. Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar jasno i glasno poručuje kako ne „vidi ništa čudno“ što je vladiku Nikolaja Velimirovića uporedio s kardinalom Alojzijem Stepincem! On je, dakle, u istu ravan postavio pravoslavnog vladiku, zatočenika nacističkog logora Dahau, s ratnim zločincem, poslušnikom ustaškog poglavnika Ante Pavelića, sluge Adolfa Hitlera, koji je milione ljudi, žena i dece zatočio i pobio u nacističkim logorima smrti. Svojom

Zvaničnik Katoličke crkve u BiH ocenio da je Hrvatska pogrešila sa potpisivanjem Dejtona i da „ grešku sada treba ispraviti“ Odnašeg dopisnika Sarajevo-Nedavna izjava kardinala vrhbosanskog Vinka Puljića da je  „Hrvatska pogrešila potpisivanjem Dejtonskog mirovnog sporazuma i da tu grešku sada treba ispraviti, te  da eventualna ustavna preraspodela BiH mora da zahvati i Republiku Srpsku”  izazvala je veliku medijsku pažnju, ali i vrlo oprečne komentare, kako u političkim, tako i u verskim krugovima.Istovremeno iz Banjaluke poručeno je da „ bilo kakva promena granica RS ne dolazi u obzir”. Za razliku od pojedinih političara i analitičara koji principijelno dele mišljenje da se „ Puljić ne bi trebao petljati u politiku”,  neki