Алиjа Изетбеговић jе, међу свим jугословенским политичарима, деведесетих година држао у рукама „наjбоље карте“. Нуђене су му разне политичке опциjе, а он jе изабрао ону коjа његовом народу даjе наjмање Пише: Ненад ТАДИЋ Алиjу Изетбеговића у бошњачкоj jавности сматраjу „толерантним, мудрим политичарем и модерним демократом“, док га пола БиХ доживљаjа као приученог политичара коjи jе БиХ увео у страшан грађански рат због своjих погрешних процjена и вjерског фанатизма. Изетбеговић jе писац „Исламске декларациjе“ (коjе се никада ниjе jавно одрекао), у коjоj се, између осталог, наводи да ће друштво живjети у складу са исламским обичаjима чим муслимани добиjу одлучуjућу већину. Изетбеговић jе за вриjеме рата од 1992. до 1995. године, како

  Удружење „Источна алтернатива“ Републике Српске изражава забринутост због изjаве политичког савjетника Демократске странке (ДС) из Србиjе Драгољуба Мићуновића коjи jе рекао да jе Република Српска „пропали проjекат“, изjавио jе данас Срни предсjедник овог Удружења Воjин Павловић. Он каже да Мићуновић, уколико се сматра озбиљним политичарем, не би требало да даjе паушалне оцjене коjе уносе немир и наносе штету српском народу. Павловић jе рекао да „Источна алтернатива“ вjеруjе да ту изjаву, срећом, ниjе нико озбиљно схватио и обратио пажњу на њу, jер jе риjеч о мишљењу „старца чиjа политика jе доживjела фиjаско у Србиjи“. Он каже да оваквим изjавама Мићуновић „покушава да поново скрене пажњу и да се врати у

Славонска соколска гарда осуђеног ратног злочинца Бранимира Главаша построjила се у црним униформама пред зградом хрватског Сабора у Загребу. Више од 30 црнокошуљаша стаjалао jе на киши двадесетак минута на Марковом тргу. У рукама су држали заставе Хрватске и Хрватског демократског савеза Славониjе и Барање, чиjи jе оснивач Главаш. Построjавање jе пратио мањи броj полицаjаца. Након што су перформанс привели краjу, црнокошуљаши су напустили трг, jавили су хрватски медиjи. Медиjи су раниjе обjавили да Главаш у таjности у Осиjеку организуjе вjежбе младића окупљених у Славонску соколску гарду. Младићи су обучени у црне униформе с црним береткама на главама. На лиjевоj руци униформе им jе грб, а на прслуку с лиjеве

Ћирилица – Latinica „The same as our refugees.“ Under this excuse, the global media propaganda in favor of mass migration gets through in Serbia. But just like the rest of the propaganda, this claim is a manipulation. Ћирилица – Latinica„The same as our refugees.“ Under this excuse, the global media propaganda in favor of mass migration gets through in Serbia. But just like the rest of the propaganda, this claim is a manipulation. Serbian refugees didn’t have the support of the media propaganda. Pictures of children were not massively used worldwide to elicit maximum compassion. On the contrary, media propaganda was used against Serbian refugees. Serbian refugees didn’t leave families behind. Most of the migrants

English – Ћирилица ”Isti kao naše izbeglice”. Pod tim izgovorom u Srbiji prolazi planetarna medijska propaganda u korist talasa migracija. Ali kao i čitava propaganda, i ta tvrdnja je manipulacija. Srpske izbeglice nisu imale medijsku propagandu iza sebe. Slike dece se nisu masovno koristile da širom sveta izazovu maksimalno sažaljenje prema njima. Naprotiv, medijska propaganda se koristila protiv srpskih izbeglica. Srpske izbeglice nisu ostavljale porodice iza sebe. Većina migranata su muškarci. Sebe spasavaju a žene i decu ostavljaju neprijatelju? Srpske izbeglice nisu bile dezerteri. Talasi izbeglica iz Krajine i sa Kosova usledili su tek nakon sloma vojske i države. Zašto vojno sposobni migranti ne ostanu da se bore protiv Islamske države? Srpske izbeglice su

Ћирилица Ako nam nitko ne želi pomoći, ni braća ni komšije, nek nas svi ostave na miru, a ne da skupljaju političke poene na nama Siniša Ljubojević Piše: Siniša Ljubojević Već mjesecima politički lešinari nadlijeću nad Srbima u Hrvatskoj. Srbe s visina gledaju kao laki plijen koji nema kuda. Možda smo i sami zaboravili da smo stari evropski narod nastanjen na području Slavonije, Like, Korduna i Banije stotinama godina, a u Dalmaciji još od doba Nemanjića i Cara Dušana. Izgrađeni manastiri od dalmatinskog kamena u 13 stoljeću svjedoče tko je krčio Dalmatinsku zagoru i obrađivao Ravne Kotare i Bukovicu. Srbi na ostala područja današnje Hrvatske dolaze nešto kasnije u 16

Ћирилица Potomci i poštovaoci žrtava kompleksa logora smrti NDH, Gospić-Jadovno-Pag, na mjestu logora na planini Velebit 2014. godine Predsjednik Udruženja „Jadovno 1941.“ Dušan Bastašić ocijenio je da je zabrinjavajuća i poražavajuća činjenica da je srpski tim dokaze o genocidu nad Srbima u Drugom svjetskom ratu upotrijebio pred Međunarodnim sudom pravde kao „pomoćno dokazno sredstvo“.   „Mada je konvencija o genocidu usvojena tek poslije Drugog svjetskog rata i ne može se primjenjivati retroaktivno, karakter zločina počinjen nad Srbima tokom Nezavisne Države Hrvatske (NDH) ispunjava sve pretpostavke iz definicije o genocidu utvrđene u Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju genocida“, rekao je Bastašić za Srnu, komentarišući odbijanje tužbe i kontratužbe za genocid Hrvatske

Интервjу са професором Милом Ломпаром Политичари jе могу само затомити неко време. Њихова срамота припада свима, jер смо постигли jединство на идеjи националне издаjе  У вашоj књизи Дух самопорицања бавите се, између осталог, феноменом некритичког самооптуживања код Срба. Сматрате ли да jе таj „дух самопорицања“ много опасниjи по будућност српског народа од напада и оптуживања коjа долазе „са стране“?   — Реч jе о jедном историjском ритму коjи jе преовлађуjући у нашоj укупноj – и друштвеноj, и државноj, и културноj – политици читав двадесети век. Покушавам да га опишем као феномен дугог траjања. Такви феномени – како уче историчари коjе називаjу аналистима – одвиjаjу се у дубинским слоjевима друштва и траjу без обзира на идеолошке рационализациjе:

Зашто jе важно развити свест о неопходности културе пасивног отпора?   Захваљуjем се жириjу награде Печат времена коjи jе одлучио да моjа књига понесе годишњу награду за књиге из друштвене теориjе. Ова захвалност се природно протеже и на сам Печат, jер jе оваj недељник омогућио да моjа књига постане позната ширем кругу читалаца. Ниjе то било малено постигнуће. Јер, реч jе о књизи чиjе jе прво издање засметало њеном издавачу у настоjању да добиjе саjамску награду: рекли су му – у ова демократска и либерална времена – како његова издања заслужуjу признање, али му оно измиче зато што обjављуjе књиге „Чавошког и Ломпара“. Било ми jе жао издавача, али ми jе било

Многи нас људи ових дана питају ЗАШТО. Многим новинарима је чудно откуда једна НВО на изборима. Сви би хтели да знају због чега Двери улазе у политику. Ево одговора. Зашто напуштате удобну позицију најактивнијег патриотског удружења? Зашто излазите из већ освојеног и безбедног простора НВО сектора (у коме сте стекли ауторитет и друштвени утицај) и улазите на препуњени и клизав терен политике? Зашто ризикујете? Зашто вам је то потребно? Имајући одговорност према свима који постављају ово питање, али имајући одговорност пре свега према себи и грађанима Србије, дужни смо да вам кажемо зашто овај корак.   Зато што је у тренутку убрзане дезинтеграције Србије позиција моралног арбитра који који друштвену

Стање у Србији које је свима познато и које се може описати као распад друштва, државе и свих институција довело нас је у ситуацију да схватимо како је политика толико озбиљна ствар да је не треба препустити само политичарима, као и то да су одлуке које се односе на све наше животе толико озбиљне да их не треба препустити само странкама. Двери зато данас објављују да су спремне да изађу на следеће изборе како би стање у Србији мењали, како би режим приморали да оде, али и темељно променили систем који би могао поново да створи сличне режиме. Двери у ову борбу улазе са новим људима које неће промовисати као

Србија се налази у ланцима неколико доминантних монопола који контролишу комплетан друштвени и државни живот, и својом тежином готово нас онемогућавају да слободно дишемо. То је удружена монополска доминација западних амбасада, зеленашких страних банака, домаћих тајкуна, корумпираних политичара и контролисаних медија, која немилосрдно експлоатише Србију као своју колонију. Србија је наша земља и једино јој ми, обични грађани, желимо добро. Ако смо свесни да се налазимо у огромној домаћој и светској духовној и економској кризи, ако је јасно да странке више не могу да воде народ већ имају обавезу да следе потребе народа, онда нас криза враћа базичним вредностима које смо били занемарили, породици и социјалној солидарности на првом месту,