arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Ministarstvo kulture Srbije: Hrvatska ponovo prisvaja Teslu

9. avgust 2019.

Ministarstvo kulture i informisanja Srbije najoštrije je osudilo nameru Hrvatske da na Svetskoj izložbi „Dubai ekspo“ 2020. Nikolu Teslu predstavi kao hrvatskog naučnika i inovatora. Ministarstvo kulture i informisanja Srbije najoštrije je osudilo nameru Hrvatske da na Svetskoj izložbi „Dubai ekspo“ 2020. Nikolu Teslu predstavi kao hrvatskog naučnika i inovatora kao nedopustiv pokušaj prisvajanja tog srpskog naučnika koga „celokupna svetska javnost prepoznaje i pamti kao Srbina koji je veliki deo svog života proveo u Americi“. „Do sada nebrojeno puta ponovljen pokušaj prisvajanja srpskog naučnika i neprimereno krivotvorenje istine neće doneti nikakvo dobro niti dobit Hrvatskoj“, ističe se u saopštenju Ministarstva. Podseća se da „u enciklopedijama, naučnim radovima i popularnim tekstovima

Crkve i manastiri u Crnoj Gori su imovina čitavog srpskog naroda

24. jul 2019.

Predsednik Crne Gore g. Milo Đukanović založio se u svojoj izjavi 12. jula 2019. za formiranje „Pravoslavne crkve Crne Gore“. Iako nije uobičajeno da verske odnose u pravoslavnom svetu uređuje neko ko se ne deklariše kao pravoslavac, izjava g. Đukanovića zaslužuje osvrt zbog funkcije koju on obavlja, kao i zbog nasrtaja na imovinu Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori. S obzirom na to da su srpske crkve i manastiri u Crnoj Gori duhovno zaveštanje i imovina čitavog verujućeg srpskog pravoslavnog naroda, smatram se i ja obaveznim da ne ćutim, pa navodim samo neke od brojnih dokaza o tome. Poslednjih godina bilo je mnogo zamena teza i neistina kada se govori

ČETIRI SLIKE IZ KRAJINE: Tamo gde se (ne)živi

20. jul 2019.

I danas… kada u Peruči opadne nivo vode, sa dna na Cetini izgrađenog veštačkog jezera, izroni stari manastir Dragović. Tada se temelji hrama osnovanog 1395. godine i ostaci težačkih kamenih domova, potopljeni pedesetih godina prošlog veka zabele na dalmatinskom suncu i poput kostiju sinu između Dinare i Svilaje. U Cetinskoj krajini. Kako Dragović, tako i dalmatinski Srbi. Tako Dalmacija, Lika, Banija, Kordun.. tako Slavonija…Tako Krajina. Prva slika: Dragović Na kraju zaboravljenog puta koji će svome cilju dovesti samo one koji znaju kuda idu, pred manastirom koji tiho gleda plavetni bezdan na čijem dnu i sam spava, dočekuje nas jeromonah Jovan. Zdravi se i smeje. Zadovoljan što ponovo ima sa kim

Zlatić: O crnom talasu i titoističkom šifrovanju stvarnosti

17. jul 2019.

Crni talas predstavlja jedan od načina kodiranja procesa pretvaranja apsolutnih žrtava Trećeg rajha u apsolutne krivce za posledice njegovog delovanja Pečatov sagovornik Bogdan Zlatić je filmski kritičar, scenarista i publicista. Objavljivao je tekstove u brojnim časopisima i listovima. Kao saradnik RTB, kasnije RTS, radi kritičke osvrte i priloge o filmu. Pokretač je i jedan od osnivača Društva filmskih kritičara Beograda. U stručnim časopisima objavljuje problemske tekstove o filmu. Koautor je zbornika eseja o Novom Holivudu Svetlo u tami i priređivač i koautor knjige Režija: Vojislav Nanović – poslednji pionir. Scenarista je Produžene Liturgije o Svetom Savi 1997, a za proslavu Svetog Save preko interneta 1999. Jugoslovenski profesionalci za odnose sa javnošću

Zaštita ćirilice zakočena u Vladi

15. jul 2019.

Nacrt zakona o službenoj upotrebi jezika dve godine “putuje” od Ministarstva do narodnih poslanika. Sporne odredbe koje latinicu definišu kao pomoćno pismo. Da li se kasni zbog neslaganja premijerke i ministra kulture. Zaštita srpskog jezika i ćirilice, ozvaničena u Nacrtu zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, gotovo dve godine od podnošenja predloga, uskoro bi trebalo da se nađe pred poslanicima srpskog parlamenta. Kako „Novosti“ saznaju, konsultacije vladajuće koalicije oko usvajanja Nacrta su završene. Nazvanično se spekuliše da se može očekivati otpor hrvatske i bošnjačke nacionalne zajednice, dok je Savez vojvođanskih Mađara uz izvesne kozmetičke ispravke spreman da zakon podrži u Skupštini. Dvogodišnje kašnjenje se u javnosti često tumačilo i

Baštionik: Akcija dobrovoljnog darivanja krvi

12. jul 2019.

Srbsko sabranje Baštionik vas poziva da dozom najdragocjenije tečnosti učestvujete u tradicionalnoj Baštionikovoj akciji dobrovoljnog darivanja krvi. Pozivamo prijatelje i sve ljude dobre volje koji su u mogućnosti da daruju krv da nam se pridruže. Ovo dobrovoljno darivanje krvi posvećujemo Srbima koji opstaju na stradalnom Kosovu i Metohiji pozivajući i ovaj put svu braću i sestre da učešćem u projektu „Zadužbina za Kosovo i Metohiju“ pomognu srbski opstanak na našim svetim prostorima.   Zavod za transfuzijsku medicinu Republike Srpske, Banjaluka, ul. Zdrave Korde 1 Utorak, 16.7.2019. lj.G. 8-14č Za sve davaoce krvi obezbijedili smo simboličan poklon – majicu „Zadužbine za Kosovo i Metohiju“.

Milan Ružić

Milan Ružić: Šta da radi narod koji danas napreduje samo u zaostajanju

11. jul 2019.

Šta da radi narod koji danas napreduje samo u zaostajanju? Šta da činimo kad imamo više stena nego Sizifa Milan Ružić (Foto: Iskra) Govoriti o nečemu što je staro pola milenijuma u nekoliko minuta je teško, ali kažu da su ljudi koji se rečima služe nešto bolje od drugih upravo podvižnici koji bi trebalo da uspeju u ovome i koji su tih nekoliko minuta, a kroz njih i vekova, dostojni. Moje je da pokušam. U godini kada slavimo 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve, kada obeležavamo 15 godina od pogroma na Kosovu i Metohiji, crkvene porte su jedina mesta na kojima treba govoriti. Goraždanska štamparija je jedinac petvekovlja ovog kraja.

Selak: Bez kulture sjećanja ne možemo naprijed

8. jul 2019.

Socijalistička partija gaji sjećanje na 4. juli koji se u bivšoj SFRJ obilježavao kao Dan ustanka protiv stranih okupatora i njihovih sluga, ali i na brojne nevine žrtve iz tog perioda zbog čega smo pripremili inicijativu da jedna od ulica u Banjaluci dobije naziv Ulica šargovačkih učenika u pomen na 52 učenika škole u Šargovcu koje su ustaše ubile u školskim klupama 1942. godine, poručuje poslanik u Narodnoj skupštini Srpske i predsjednik banjalučkog odbora Socijalističke partije Goran Selak, u intervjuu za Glas Srpske. Goran SelakFoto: RTRS – Socijalistička partija će se i dalje zalagati za to da se u Banjaluci i Srpskoj njeguje kultura sjećanja na oslobodilačke ratove i sve

U HRVATSKOJ na NATO vežbi pijani hrvatski i albanski vojnici pevali ustaške pesme, snimio ih srpski oficir OS BiH!

6. jul 2019.

Kako “Novosti” nezvanično saznaju, skandalozan “nastup” hrvatskih i albanskih vojnika dogodio se kasno uveče 5. juna. Hrvati su, pod uticajem alkohola   VOJNU vežbu povodom desetogodišnjice članstva Hrvatske u NATO, održanu na poligonu “Eugen Kvaternik” kod Slunja, obeležio je skandal u kojem su hrvatski vojnici zajedno sa pripadnicima tzv. vojske Kosova pevali ustaške pesme o klanju Srba! Kako “Novosti” nezvanično saznaju, skandalozan “nastup” hrvatskih i albanskih vojnika dogodio se kasno uveče 5. juna. Hrvati su, pod uticajem alkohola, puštali sa razglasa pesme iz crne epohe NDH, u čemu im se pridružilo i dvadesetak pripadnika oružanih snaga tzv. Kosova. Sve to dešavalo se u prisustvu pripadnika oružanih snaga BiH, koji nisu

Milan Ružić

Milan Ružić: Pismo onome što je od nas ostalo

3. jul 2019.

Nije ovo napisano zbog mene, tebe, njih, ovih i onih – ovo pišem zbog nas ili barem zbog onoga što je od nas ostalo Milan Ružić (Izvor: Iskra) Sa kišom su ovih dana padale i neke teške reči koje se tiču stanja u Srbiji. Iz potopljenih ulica izronili su problemi i sakriveno smeće. Deponije su se razletele okolo, a travnjaci i ulice zaronili u blato. I nema više ni smisla govoriti kako je sve u Srbiji dobro, kako napredujemo, kako smo u „zlatnom dobu“, jer ne bi trebalo više da se lažemo. Došli smo do tačke u kojoj se sabralo sve ono čega smo se plašili tolike decenije. Školstvo smo

DW: Hrvatski „izbrisani“ uzaludno traže pravo na državljanstvo

3. jul 2019.

Da li je moguće da nekome bude uskraćeno hrvatsko državljanstvo, iako su mu roditelji, pa čak i sestre i braća, hrvatski državljani? Da, moguće je. Takvih žrtava birokratije ima, prema nekim procenama, čak 5.000. Piše: Dojče vele Roditelji Milana Škorića su hrvatski državljani koji su sedamdesetih godina prošlog veka u tadašnjoj SFR Jugoslaviji otišli da žive u okolinu Beograda. On je tamo i rođen 1983. godine. U detinjstvu je često i dugo boravio kod dede i bake u Lici. Ali danas je u Hrvatskoj stranac i u njoj sme da boravi tri meseca od datuma ulaska u državu. Naime, prilikom upisa u matične knjige u Srbiji, upisano mu je državljanstvo

U VRTLOGU ČIKAŠKIH MAFIJAŠA I USTAŠA: Novo svetlo na ubistvo Aleksandra Prvog Karađorđevića

2. jul 2019.

Ivan Miladinović u novoj knjizi otkriva pozadinu atentata na Aleksandra Prvog Karađorđevića. Ković: Pripovedač dao nesvakidašnjoj povesti filmsku, scenarističku i književnu formu Piše: D. Matović Mnoge dileme iz vremena vladavine kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića su i danas otvorene, a politička pozadina atentata na njega u Marselju 9. oktobra 1934. godine ostala je velika nepoznanica. Novinar i publicista Ivan Miladinović u knjizi „Kad govori mrtav kralj“ pokušao je u svetlu novih i starih činjenica da skine veo istorijske tame s marseljske tragedije. Najnovije izdanje Kompanije „Novosti“ i „Jasena“ večeras će biti predstavljeno u Kripti Hrama Svetog Save, a od četvrtka će se naći u prodaji. – U marseljskom atentatu na kralja

Borci NOR bore se za raspopa Miraša?!

1. jul 2019.

Podršku „obnovi CPC“ vlastima u Crnoj Gori dalo udruženje boraca NOR. Postali su „čelična pesnica“ Mila Đukanovića. Stavovi vaseljenskog patrijarha ništavni su im naspram komitetskih ČLANOVI Udruženja boraca NOR-a zatražili su od Vlade Crne Gore da se zakonom uredi pitanje slobode veroispovesti ili uverenja i pravni položaj verskih zajednica, energično zahtevajući od državnih organa da istraju u rešavanju svih pitanja, od slobode veroispovesti do vlasništva nad verskim objektima, i pre svega na obnovi autokefalnosti „Crnogorske crkve“ bez obzira na drugačija kanonska mišljenja. – Ništa ne tražimo što nam ne pripada, već da ono što su gradili naši preci bude naše, da se uklone nelegalno podignuti verski objekti, da se zaustavi

Šampioni iz pravoslavne škole: ‘Šta je čudno u tome da smo nas trojica, učenici Srpske gimnazije, pobijedili na natjecanju iz hrvatskog jezika?!’

12. jun 2019.

Oni, zapravo, uopšte nisu „kvizaši“. Ne spadaju u pasionirane ljubitelje testova znanja koji vikendima krstare kafićima i pabovima kako bi vlastito znanje testirali na kvizovima. No, to im nije smetalo da u jednome od njih „pometu“ konkurenciju. Piše: Marina Karlović-Sabolić Nijedan od njih trojice nije iz Zagreba. Dvojica dolaze iz Dalmacije, a jedan iz Slavonije. To im, međutim, nije bila prepreka da „rasture“ na kvizu koji je, tokom punih sedam mjeseci, organizovala zagrebačka Gradska knjižnica. Oni, ako ćemo pravo, nisu ni Hrvati. Sva trojica su učenici trećeg razreda Srpske pravoslavne opšte gimnazije „Kantakuzina-Katarina Branković“. No, to ih nije omelo da pobjede u natjecanju iz – hrvatskog jezika. – Ako netko

KOMENTAR: Lov

12. jun 2019.

Brutalno napadnuti istaknuti predstavnik srpske zajednice u Rijeci i dvojica od petoro pretučenih sezonskih radnika na ostrvu Brač bili su – Srbi I ubistvo Radoja Petkovića i divljaštvo u Supetru dogodili su se samo iz jednog razloga. Brutalno napadnuti istaknuti predstavnik srpske zajednice u Rijeci i dvojica od petoro pretučenih sezonskih radnika na ostrvu Brač bili su – Srbi. Petkovićev ubica mirno je šetao Hrvatskom, bez obzira na to što je osumnjičen za brojne ratne zločine, od silovanja do premlaćivanja, a od dvadesetoro „junaka“ koji su mlatili devojku, dvojicu mladića srpske nacionalnosti iz Vukovara, dvojicu Hrvata iz Slavonije i vatrogasca koji im je priskočio u pomoć, uhapšena su zasad samo

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA