Изражавамо нашу најдубљу солидарност са прогоњеним новинарима у Црној Гори, и још једном вас молимо да се, у оквиру својих могућности, супротставите репресији у Црној Гори. English Français Поштовани, Позивамо вас да се, у оквиру својих компетенција, заложите за заштиту слободе јавне речи у Црној Гори, а нарочито вас молимо да захтевате заустављање полицијског, тужилачког и судског прогона уредника информативних портала у Црној Гори. У последњих петнаест дана, најпре је 5. јануара 2020. ухапшена уредница портала ФОС медија, Анђела Ђикановић, да би недељу дана касније били ухапшени уредници портала ИН4С Гојко Раичевић и Борба.ме Дражен Живковић. Сви су задржани у притвору због наводног ширења лажних вести и „панике у јавности“,

Српски интелектуалци нису били свесни да је вера јача од нације и да се Србија може градити само од православних. Више је него јасно да Срби имају огромних проблема. Питање граница, положај Срба у суседним државама. Лоша слика која о нама кружи светом… И све то, после на први поглед великих победа: обнове државе у 19. веку, победе у Првом светском рату… Шта онда није било у реду? Одговор је вишеслојан. Али је једно сигурно да за све недаће које нас муче није могао да буде одговоран народ. Он је чинио све што је могао и дао је огромне жртве на позив отаџбине. А за њега је отаџбина била интелектуална

Епископ бихаћко-петровачки и рмањски Сергије рекао је да је Дан Републике Српске велика српска побједа, понос и снага српског народа. Текст „Божићно слово о Српској“, објављен на интернет страници Епархије бихаћко-петровачке, преносимо у цијелости: Ишчекујући дан Рођења Христовог, а свјесни своје улоге у историји, али и призвања у царство небеско, не можемо затворити очи пред оним што нам се дешава, што нам се припрема и што нас уводи у нове сукобе, нова разједињења и коначно наш нестанак, који је прижељкиван и припреман од моћника овога свијета. Православље је на удару, како јуче у Украјини тако данас у Црној Гори, а сутра ко зна гдје?! Они који би да нас не

Група интелектуалаца са простора бивше СФРЈ недавно је, веома „храбро“ и „грађански“, дала подршку режиму Мила Ђукановића у покушају отимања светиња у Црној Гори. И, без обзира што се срамни Закон о слободи вјероисповијести коси са свим правним нормама и позитивном праксом, потписници тзв. „Апела 88“ здушно су га подржали, јер је – несумњиво штетан по Србе. А, у њиховој изврнутој стварности, отворено испољавање србомржње недвосмислено их октроише у представнике „напредне“, „грађанске“, „интелектуалне“ елите, „савјести“ народа. Излишно је набрајати све потписнике „Апела 88“, оцјењивати њихов значај и континуирану подршку дискриминаторским политикама шефа црногорског режима.  Ипак, сиурно да почасно мјесто међу подржаваоцима отимања храмова од Цркве припада – почасном грађанину Подгорице,

Српско питање за нас данас је питање „ресуверенизације наше културе“ и „ресуверенизација наше државе“, нагласио је професор Милош Ковић на трибини Српско питање у 21. веку. Београд – У Амфитеатру Георгије Острогорски на Филозофском факултету у Београду, 24. Децембра је одржана трибина „Српско национално питање у 21. веку“. Трибину је организовала „Група студената социологије“ а говорили су професори Филозофског факултета Милош Ковић и Слободан Антонић, професор Филолошког факултета Мило Ломпар и музичар и адвокат Феђа Димовић. Трибина је одржана пред дупке пуним амфитеатром. Присуствовали су јој и ратни ветерани којима је публика громогласним аплаузом одала почаст. Уводничар је указао да је потребно промишљати о српском националном питању и, поврх тога,

Показали смо се као народ којем је лако отети идентитет и земљу, али уколико би нам неко дирнуо у смартфоне, видео би шта је одмазда. Често ми је падало на памет, а бројни су примери који ово потврђују, да се патриотизам међу нама Србима прележи као богиње. Ко одболује патриотизам, најчешће постаје глобалиста На крају смо године која нама Србима поново није била баш најроднија у популационом смислу, али је била врло родна око пресађивања западних пелцера и калемљења родне флуидности у нашу неродну земљу. На заласку је година у којој је вербални деликт најављен у БиХ, а тиче нас се због Републике Српске, док је у Београду већ на