arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Нацистички робовски логор за Србе у руднику Трепча 1941-44.

17. децембар 2024.

О концентрационом логору ,,Трепча”, у којем је вршен геноцид над српским народом, врло мало се зна. Као да је неком било стало да се униште трагови о постојању логора. Истраживачи у Меморијалном музеју холокауста су документовали све нацистичке концентрационе логоре, гета, места на којима се одвијао робовски рад, као и фабрике смрти које су постојале широм Европе. Документовано је чак 42.500 локација. Бројка укључује 30.000 кампова с робовском радном снагом, као и 980 концентрационих логора. Ранији подаци су показивали да је логора широм Европе било око 7.000. Истраживачи сматрају да је око 20 милиона људи умрло или су били затворени у логорима. Међу местима насиља су били и центри у

Епископ Јеротеј: Жртве невиних Шапчана опомињу нас да партијашење, атеизација и поделе у нашем народу могу имати трагичан завршетак

28. октобар 2024.

Преосвећени Епископ шабачки г. Јеротеј служио је 26. октобра 2024. године код шабачког Старог моста парастос невино пострадалим жртвама комунистичког режима, који су убијени током 1944/1945. године. Том приликом, епископ Јеротеј је беседио. – У име Оца и Сина и Светога Духа! „Господ све неизрециво љуби… Ради неког будућег добра Он је попустио ово страдање на руски народ. Ја то не могу схватити и прекратити. Остаје ми само молитва и љубав“. Овако је на Светој Гори Атонској говорио Свети старац Силуан, нашем владици Николају, о бољшевичком терору над Црквом и верним руским народом за време Октобарске револуције у Русији. Заиста је и нама овде сабранима непојмљиво такво слично страдање наших суграђана,

Хитлерова одмазда према четницима и партизанима: Краљевачки покољ је неправедно у сијенци крагујевачког

13. октобар 2024.

У заједничкој акцији четника и партизана убијено је 14, а рањено 10 њемачких војника а Њемци су у знак одмазде извршили стријељања . Адолф Хитлер издаје наређење војном заповједнику Југоистока Вилхелму Листу “да се најоштријим мјерама за дуже вријеме успостави поредак”. 14. октобра 1941. године, њемачке окупационе снаге су у Краљеву узеле прве таоце и у наредним данима су стријељали 2.190 жена, дјеце и стараца У заједничкој акцији четника и партизана убијено је 14, а рањено 10 њемачких војника а Њемци су у знак одмазде извршили стријељања . Адолф Хитлер издаје наређење војном заповједнику Југоистока Вилхелму Листу “да се најоштријим мјерама за дуже вријеме успостави поредак”. Начелник Врховне команде Њемачких

У МАСАКРУ УБИЈЕНО ВИШЕ ОД 300 МЕШТАНА КОПАОНИКА: СС дивизија пекла је децу, сакатила жене, запалила цркву са верницима (ФОТО)

13. октобар 2024.

Више од 300 мештана Криве Реке код Бруса убијено је у масакру, који је историја упамтила под кодним именом операција “Копаоник”. Аутор: С. БАБОВИЋ – НОВОСТИ Тог октобра 1942.године у подкопаоничким селима горели су људи. Када је кренуло ужасно  убијање, припадници СС дивизије “Принц Еуген”, са око 1.500 подунавских Немаца,око 1.000 припадника бугарског 36. пешадијског пука и 300 белогардејаца пекли су, палили, сакатили и стрељали мештане подкопаоничких села. Највише је страдала Крива Река. Најмлађа жртва била је беба Вера (Трифуновић). Поживела је тек месец дана. Најстарији убијени био је Јаблан Мишковић од 80 година. -Сачувало ме је тело мртве мајке, сисао сам два дана и две ноћи – посведочио је

Злочини комуниста и даље некажњени: „Пасје гробље“ код Колашина чека правду

20. септембар 2024.

О овом злочину и даље се ћути. Нема истраживања, званичне осуде, достојног обиљежавања. Како рекосмо на десној обали Таре је у наше вријеме изграђен спортски центар, а данашњи комунисти вјероватно сматрају да су се тиме „одужили“ својим идеоолошким прецима у  потискивању свијести о крвавом Бадњем дану из 1942. године. О злочинима комуниста у Црној Гори се не говори, а имало би се шта, јер су њихови трагови бројни. Актуелни режим задојен комунистичком идеологијом о томе не жели ни да чује, упорно затвара очи над очигледним доказима и бројним свједочењима. Штавише. чак и покушава да уништи свако сјећање на злочине својих идеолошких предака, па на тим стратиштима гради спортске центре и

Златибор – из другог угла

19. септембар 2024.

Док на врху шеталишта и даље стоји комунистички споменик, јама у коју су комунисти бацали своје жртве ни до данас није обележена. Штавише, комунисти попут Милана Радановића оспоравају откриће ове јаме, минимизирајући, истовремено, све српске жртве, почев од Јасеновца. Пише: Александар Милутиновић Шта људи на Златибору траже? Мислим оно да буду “кући сам и нисам код куће”. Просечан туриста иде  дању с друштвом у шетњу око хотела и центра, евентуално на Рибничко језеро на купање и роштиљ. И то је лепо. Ноћу се иде у Вендом ко је млаћи, у кафане ко је старији. Јака храна, гласна музика све се  врти око центра “града”. То је активни одмор. Јер само најактивнији ту

Момчило Павловић: Дан туге и бола Лесковца – 6. септембар 1944.

6. септембар 2024.

Морални аспект лежи у несразмери између страдања великог броја цивила и постигнутог војног циља, као и односу победника према жртвама бомбардовања . Мало јe градова у Србији који су у једном дану, за двадесетак минута колико јe трајало бомбардовање од стране савезника тј. Американацa, изгубили толико људских живота, а град претрпео ужасно девастирање, као што је Лесковац 6. септембра 1944. После два тмурна дана када авиони нису имали борбене мисије, тог 6. септембра 1944. изненада су савезнички авиони у мисији бр. 130 засули сунцем окупан град у 12 часова и 18 минута тепих-бомбама са безбедне висине, а ловци митраљирали становнике који су бежали према оближњем Хисару. У трену је град одлетео

Никола Милованчев: Доказана сарадња Хебранга са Гестапоом и усташама

24. август 2024.

Хебрангова сарадња са немачким окупатором и са усташама била је оповргавана од стране појединих историчара и публициста, што сада више неће бити могуће. У једној хрватској историјској публикацији („Зборник Јанковић“, бр. 4) објављен је, у хрватском преводу, чланак Николе Милованчева „Милан Жугељ и Андрија Хебранг у документима београдског Гестапоа и УДБЕ“. Милованчев у свом раду наводи 19 архивских докумената нацистичке тајне полиције (Гестапо) и југословенске комунистичке УДБЕ. Тa aрхивска грaђa у потпуности разоткрива чињеницу да је Андрија Хебранг, ратни (1942-1944) секретар Комунистичке партије Хрватске, 1942. започео сарадњу са Гестапоом, уз очито знање усташке тајне службе. Документи се односе на случај хапшења у Загребу Андрије Хебранга 1942, након којег је у Бечу ухапшен његов

Девић: Август: месец српског распећа. И васкрса?

20. август 2024.

Српска историја 20. века толико је страдална да готово да нема месеца а да није забележен пример готово библијског страдања и сатирања нашег народа. Много тога је и избледело у колективном памћењу, али сећање на август 1914. у Мачви остало је дубоко урезано у српској души – делом зато што је те злочине потресно описао Арчибалд Рајс, а делом и зато што су их починили “Швабе што говоре нашки“, како је говорио Милутин, књижевни јунак Данка Поповића. А и због размера: места попут мачванског Прњавора у том рату изгубила су и трећину свог становништва. Сећање на геноцидне злочине Бугара у Сурдулици (1915) и Топлици (1917) такође надилазе локална сећања. Када

ЈОШ ЧУЈЕМ ВАПАЈ ИЗ НИКШИЋКИХ ЈАМА: Стеван Вујичић (85) тражи да се после осам деценија кости страдалника изваде и достојно сахране

12. август 2024.

Никшићки спасилац, планинар, хуманиста и грађански активиста Стеван Стево Вујичић (85) упутио је апел председнику државе, премијеру, челницима државног тужлаштва, заштитнику људских права да коначно, после осамдесет година, омогуће да људске кости које чаме у јамама у околини Никшића буду извађене и достојно сахрањене. Пише: В. КАДИЋ Ради се о људима којима је током Другог светског рата пресуђено без суда само зато што нису припадали партизанском покрету. – Сваког јутра се будим са истом тугом и сетом, при помисли на велики број јама у околини Никшића у којима се још увек налазе на хиљаде кости невиних мученика, страдалих од братске руке – каже Стеван, који је деведесетих година прошлог века

Сјећање на покољ у Велици: Мртву сестру Милијану пољубио сам у косу

27. јул 2024.

Свједочанство Радојка Ђуричанина о масакру испод Чакора 28. јула 1944. године. Звјерски масакр који су 28. јула 1944. године у селима Велика и Горња Ржаница починиле њемачке дивизије „Принц Еуген“ и СС „Скендербег“, као и поступање фашиста према православном становништву у Плаву и околини, имао је, према савременом схватању, све особине геноцида – оцијенио је у разговору за Побједу пензионисани судија Уставног суда Црне Горе Радојко Ђуричанин (86). Наш саговорник је у вријеме тог злочина – у коме је убијено више од 400 жена, ђеце и старих особа – имао девет година. Сјећање на стравичне догађаје објединио је у публикацијама и књигама, а, поводом годишњице злочина, за наш лист свједочи

Крвави светосавски барјаци на улицама Београда

19. јул 2024.

Пре тачно 87 година, током одржавања литије коју су власти забраниле, у Београду је дошло до великог сукоба верника и свештенства са полицијом – била је то кулминација „конкордатске кризе”, односно супротстављања намери да се Римокатоличкој цркви у Југославији дају привилегије какве није уживала ниједна верска заједница Како је управа града са више страна добила обавештења да извесни неодговорни елементи намеравају да искористе ову прилику и да изазову нереде штетне за јавни поредак и државне интересе, то је господин управник града својом наредбом од 18. јула 1937. забранио ову поворку. Из истог разлога забрањени су на територији управе града Београда сви скупови и поворке до 1. августа.” Ова информација, коју

Андреј Рајевски: Дража Михаиловић – човек на коме ће се темељити будућа Србија

15. јул 2024.

Свака будућа Србија вредна да се зове Србијом може бити утемељена на сећању на Дражу Михаиловића и на вековима поштоване српске јунаке чији је подвиг отелотворен у њему. Ово је за мене веома посебан текст, зато што су теме које ћу обрадити драге мом срцу и целој мојој породици. Након бољшевичке Револуције,  моја породица и још 1,5 милиона Руса напустили су своју вољену отаџбину на свршетку грађанског рата. Сви наши такозвани европски “савезници” одмах су нас издали (има ли ту чега новог?). Организовали су интервенцију и истовремено подржали русофобични бољшевички режим (да, помажући обема странама, као што Империја то чини и данас у, рецимо, курдским областима Ирака и Сирије). Сви

Раде Црногорац: Кад се Пива на небо селила

7. јун 2024.

7. јуна 1943, на дан Обретења главе Светог Јована Крститеља, у пивском селу Дола, десио се један од најстравичнијих злочина. Припадници фолксдојчерске Принц Еуген Дивизије, говорила је званична историја, рафалима су покосили 522 житеља овог краја, а међу њима и 109 дјеце. Смрт су сијали низ цијело пивско племе, тако да је живо спаљено, у селима и катунима или бачено низ литице, више од 1 260 невиних људи, жена, дјеце и стараца. У сливу Комарнице, Пиве и Таре, између Дурмитора, Маглића, Власуље, Голије и Војника, окружено Гацком, Голијом, Шипачном и Дробњацима, простире се старо херцеговачко племе Пива. Пива је српском роду дала низ знаменитих личности, међу којима се, поријеклом из

Средњошколци у мисији против колективног заборава

6. јун 2024.

Жртве масовног партизанског злочина заслужују право на истину и право на сјећање. Краљеви војници из Србије, мучки и на превару убијени од партизана у мају 1945. године и бачени у јаме код Миљевине, заслужују право на сјећање и право на истину, поручили су ученици и професори Средњошколског центра у свом документарном филму „Понор- право на сјећање“. Документарни филм, назван по једној од јама у коју су партизани бацали заробљене војнике, ђаци су снимали годину дана, а након недавне премијере у просторијама школе, захваљајући Музеју „Стара Херцеговина“, свој истраживачки рад представили су и суграђанима. Средњошколци поручују да овим филмом желе да дају допринос култури сјећања, поготово што је ријеч о догађају

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА