arrow up

Марко С. Марковић: У давне дане

У давне дане У давне дане звери и људи, у страшно време мржње и мрака, пред строј за паљбу, изведе Немац, тек пробуђеног, босог дечака. К’о црне але, зинуше цеви, гладне за задњим детињим дахом… Тад осмех сину на малом лицу, а крвник стаде, залеђен страхом. “Да ли ви мене плашите, чико, што сам у туђем јабуке брао? Ил’ што сам просјаку, кришом од мајке, најбољу очеву кошуљу дао? Ил’ што сам лани засп’о у хладу, а овце ушле у младо жито? Или што нисам сва слова знао, када ме јуче учитељ пит’о? Ал’ бићу добар, ево, реч дајем! -зашто се они мрште толико? Шта оно чине, зар пушке пуне?

Сећање на страдале Јадране : Кривајица памти злочин

После злочна фашиста у казненој експедицији октобру 1941. године у овом делу Србије уморено је 2950 недужни људи. Фамилије Ракићи, Јездићи, Стефановићи, Јовичићи, Ђукићи, Тешановићи и Будимировић у селу Кривајица, код Драгинца, У Јадру, потпуно су угашене, после злочна фашиста у казненој експедицији октобру 1941. године, када је у овом делу Србије уморено 2950 недужни људи. Само у селу Кривајица од злочиначке руке страдало је 120 чланова поменутих фамилија, углавном на кућном прагу и кућама ,међу којима су биле и бебе, а убили су 42 деце до 10 година старости о чему сведочи књига чувеног лозничког публицисте и новинара Милоша Пантелића. Од 1989. године, овим и другим жетвама фашизма служи

Данка Којадиновић

Данка Којадиновић: Према свецу и тропар

-Карл Маркус Гаус-„незаборавни“ гост прошлогодишњег Сајма књига Данас, 21. Октобра 2018. године, на радост Београда, Србије и света, отворен је 63-ћи „Београдски  међународни сајам књига“. Не толико велики као онај у Франкфурту, нити франкофонски гиздав као онај у Квебеку, Сајам књига стециште је издавача, писаца, преводилаца, педагога и публике са свих страна света. У живописној атмосфери ту се обележавају  јубилеји писане речи, стваралаца и институција, трепери пред опаскама критичара, купује  по повољнијим ценама на свим штандовима-неко теолошке и филозофске расправе а неко „домаћичке романе“. Ово живо сведочанство виталности штампане речи и лепог говора који се у Србији вековима негују, слава је, највећи празник, српске књижевности . Ваља и  да се

МАСАКР У КРАГУЈЕВЦУ ОД СТРАНЕ БРУТАЛНИХ НАЦИСТА… да ли је могло бити све дугачије !????

Једно сагледавање из другог угла… Главно жариште било је слободна територија у Србији и Ужичка Република, која је одолевала пуна три месеца офанзиви Немаца . Немци су кренули пуном жестином током октобра и новембра 1941. године. Вршили су масовне репресије над становништвом. Ради одмазде, Немци су издали наредбу по којој ће за једног убијеног немачког војника стрељати сто Срба. Та наредба је примењивана. У Крагујевцу су у знаку одмазде затворили 7000 недужних грађана и ђака и стрељали око 2.400 грађана 21. октобра 1941. године, међу којима и целе разреде ђака (децу) крагујевачке гимназије, злочинци су стрељали близу 300 недужне деце. Узрок ове тешке крагујевачке трагедије је непромишљени напад  удружених партизана

Први пут у школама прочитан Проглас о ослобођењу Београда 1944.

На првом часу у свих 168 основних школа у Београду прочитан проглас којим су се ђаци упознали са историјом нашег града и оним шта се у Другом светском рату. Први пут је прочитан проглас у школама о ослобођењу Београда у Другом светском рату, изјавио је заменик градоначелника Београда Горан Весић. Весић је прецизирао да је на првом часу у свих 168 основних школа у Београду прочитан проглас којим су се ђаци упознали са историјом нашег града и оним шта се десило 20. октобра 1944. године. Он је, гостујући на ТВ Студио Б, рекао да је Град Београд у сарадњи са Министарством просвете и Историјским архивом града Београда припремио два прогласа,

Душан Опачић: Београд је ослободила Црвена армија и то је то!

Та 1948. година, оставила је дубок траг када је у питању српски народ. Некако је судбоносно била погубна по нас. Могу слободно да кажем да се последице те године осећају и дан-данас, да се од-сликавају у савременој, званичној историји нашег народа и индетитета. Сукоб на релацији Тито-Стаљин резултирао је удаљавањем званичне Југославије (и нас Срба у пакету) од СССР (читај Русије), а крајњи исход је да је та “моћна” СФРЈ постала главни експонент западних империјалних сила, за једнократну употребу, све док је налогодавцима одговарало, ради нервирања и угрожавања интереса Совјетског Савеза. Као што је познато, када им више нисмо били потребни, ту “моћну државу” је у крвавим ратовима угушио исти

Беседа немачког свештеника: Срби су, дакле, миловали децу оних који су њихову отаџбину у црно завили

Фото: Политика Беседа немачког протестантског свештеника Фридриха Грисендорфа коју је одржао 1945. године у своме селу Евербургу крај Оснабрика, где се тада налазило на хиљаде српских затвореника. „… Наша отаџбина је изгубила рат. Победили су Енглези, Американци, Руси. Можда су имали бољи материјал, више војске, боље војсковође. Но, то је уствари изразито материјална победа. Ту победу су однели они. Међутим, има овде међу нама један народ који је од свих победника извојевао једну много лепшу, другу победу. Победу душе, победу срца, победу мира и хришћанске љубави. Тај народ су Срби. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 2. јуна 2017. године. „ Ми смо их

МОРАВА НАС ВОДА ОТХРАНИЛА, НЕК` МОРАВА ВОДА И САХРАНИ…

Андра Којадиновић (1907-1948.) је био дугогодишњи председник општине Старо Село (Аџибеговац) и народни првак Поморавља, пореклом из старе и утицајне породице која је давала народне посланике још у време Обреновића. Као такав у рату је био организатор Равногорског покрета, истовремено покушавајући да од свог села створи неку врсту неутралне зоне која би била поштеђена жртава у грађанском рату. Када су четници одступили у Босну, а комунисти преузели власт, Андра Којадиновић је остао код куће. Обавештен посредно од командира сеоске милиције да власти намеравају да га ликвидирају, и то на његову славу – Светог Мрату 1944, отишао је у шуму. Дуже од четири године остао је у одметништву, али није одлазио

Путујући музеј дуг Солунцима

У џиновском опанку, на пожаревачком Тргу ослобођења. Оригинални експонати широм Србије сведоче о Великом рату. ПОВОДОМ века од почетка пробоја Солунског фронта и завршетка Великог рата, на Тргу ослобођења у центру Пожаревца је постављен џиновски опанак који су пре четири месеца направили чланови националне асоцијације за старе и уметничке занате и домаћу радиност “Наше руке” из Београда. У овом својеврсном експонату с којим крстаре Србијом је отворена и изложба под називом “Јунаци у опанцима”, а поставку чине аутентична обућа ратника из тог славног доба и фотографије војника који су поразили знатно опремљенијег непријатеља. Ова несвакидашња лимена атракција је дугачка шест и по, широка три и по метра, а тешка је

Дуг малом јунаку из Великог рата: Момчило Гаврић добија споменик

У Лозници ће 2. новембра свечано бити откривен споменик Момчилу Гаврићу. ПРВИ човек Лознице Видоје Петровић је најавио да ће она постати први град у Србији у који ће бити подигнут споменик најмлађем војнику из Великог рата – Момчилу Гаврићу. Одавање почасти дечаку који је на фронт отишао из родне Трбушнице подно Гучева, а у Лозници је једна улица већ названа његовим именом, заказано је за 2. новембар у Парку бреза, поводом обележавања стогодишњице ослобођења у Првом светском рату. Скупштина града у Лозници је, подсетимо, још 2015. донела одлуку и основала Одбор за подизање споменика, а директор центра за културу “Вук Караџић” Снежана Нешковић Симић каже да је одабран рад

ДРАГИНАЧКА ТРАГЕДИЈА

Током jула и августа 1941.године Драгинац jе поред других већих места из ближе и даље околине у Западноj Србиjи попут Лознице, Бање Ковиљаче, Крупња, Баjине Баште, Ужица,… био териториjа ослобођена од немачког окупатора. Талас устанка и народног отпора се ширио и ова териториjа jе сваким даном бивала све већа. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. октобра. 2015. године. У намери да на тим просторима поново заведе окупациону власт немачки воjни врх jе донео одлуку да се устанак зау- стави и угуши. У том циљу за главнокомандуjућег немачких воjних снага у Србиjи постављен jе генерал Франц Беме а непосредно извршење задатка поверено jе

ПАСТОР: МЈЕШТАНИ ПОКАЗАЛИ КАКО ТРЕБА ЖИВЈЕТИ СА ПРОШЛОШЋУ

У Книћанину код Зрењанина обиљежен је дан сјећања на невино страдале подунавске Нијемце и 70 година од затварања концентрационог логора у овом мјесту. На спомен-обиљежје “Телечка” вијенац је положио предсједник Скупштине Војводине Иштван Пастор који је истакао да Скупштина АП Војводине и Влада Србије успјешно настоје да креирају политике које истовремено поштују и прошлост и будућност. Пастор је истакао, да становници Книћанина, некадашњег Рудолфсгнада, заслужују велико поштовање јер су прије 20 година подигли споменик недужним страдалницима овог мјеста и тим чином показали како треба живјети са прошлошћу. Он је рекао да је у логору у Книћанину страдало више од 12.000 тадашњих становника Баната који су били Нијемци и то углавном

Никола Милованчев: О броју жртава у НДХ – чињенично а не емотивно

На мој критички осврт о процени броја становника Југославије коју је учинио Државни статистички уред ДФЈ маја 1945. и констатације о колизији тих података са пописом из 1948. реаговао је човек са којим сам 28 година одржавао пријатељске односе, директор Музеја жртава геноцида др Вељко Ђурић. Човек са којим сам много пута делио исто мишљење. И у вези његовог последњег чланка о нацистичко-усташком логору Земун, објављеном у Културном додатку Политике 6. октобра о.г. могу да поручим: добро је да си тај чланак објавио. У одговору мени Вељко Ђурић је већ у почетку кренуо лично, ad personam, па ћу најпре на то одговорити. На једно тврђење које је недостојно („налогодавци“) се

Вељко Ђурић Мишина: Докле да заљубљеници у историју уче историчаре

Поводом текста Николе Милованчева „Умањен број жртава у Југославији 1945“, Политика, 8. октобар 2018, стр. 20–21. Као школовани историчар, који је више од три деценије посвећен истраживању новије српске историје и то исказао кроз, осим осталог, десетак књига, и као директор Музеја жртава геноцида, а то значи и главни и одговорни уредник свега што се обзнани под знаком те институције, пратим и читам готово све што је у вези садржаја основних делатности Музеја. Тако сам прочитао и поменути чланак Николе Милованчева. На самом почетку реакције кренућу од краја, од потписа аутора. Никола Милованчев је правник по образовању а не и историчар! Он припада групи заљубљеника у прошлост и има богату библиотеку,

Годишњица убиства краља Александара: Слава краљу мученику

Александар Први Карађорђевић рођен је 1888. године на Цетињу. Син великог краља Петра, унук другог српског краља Николе Петровића. Александар је у себи имао крв двије витешке династије, имао је крв Његошеву и Карађорђеву, био је уман и храбар, није се либио да стане на чело своје војске у најтежим моментима по српство, није се либио да заједно са својом војском и народом прође албанску голготу, ни он ни његов већ тада остали отац краљ Петар. Предводио је своју војску у налету којим је сломљена како наш народ каже швапска сила, био је опсједнут тиме да сву поробљену браћу како их је звао ослободи и уједини, успио је у томе

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Добри мој!

Кажеш „Не желим тамо да идем. Отерали су ме. Нас су отерали.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.