arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Драгољуб Дража Михаиловић

Владимир Коларић: Два филма о Дражи

О филмовима „Генерал Михаиловић – Херој и казна“ (2015) и „Генерал Дража Михаиловић“ (2018). Снимање филмова о (до скоро) проскрибованим темама не представља само могућност да се „чује друга страна“ или да се одговори на до тада доминантне наративе кроз (анти)пропаганду или отварање друштвеног дијалога, него и могућност преиспитивања и суочавања са – без обзира на идеолошке и друге поделе – нашом заједничком прошлошћу. Филм, па и документарни, није и не би требало да буде пука илустрација готових теза, него истраживање, никада праволинијски пут до истине, евокација, која нужно има своје различите рукавце и отвара простор за различите могућности рецепције. Тема равногорског покрета и генерала Драже Михаиловића отворена је за

Немања Девић: Ваздушни мост – Операција Халијард

Ова операција сматра се за једну од најуспешнијих спасилачких мисија иза непријатељских линија у историји ратова. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 29. новембра  2017. године. Оркестар ратног ваздухопловства САД изводи химну Боже правде. Амерички амбасадор се на прилично добром српском језику обраћа српским сељацима са шајкачама, који га слушају нетремице, смешећи се. Kада им потом буде додељивао плакете, са некима од њих изљубиће се по три пута. Американци и Срби су се раме уз раме борили за слободу, рећи ће једног тренутка Kајл Скат, па наставити у истом тону: Људи из овог региона су истински хероји. Осећам се понизно кад мислим на

Бојанић: СРЕМСКИ ФРОНТ, страдања Српске омладине… и прихватање усташког џелата за брата

Сремски фронт… или страдања Српске омладине. Сремски фронт је формиран у Другом светском рату, крајем октобра 1944. године, од стране немачке војске која се повлачила из  ослобоћеног Београда и трајао је све до његовог пробоја 12. априла 1945. Сремском фронту претходило је „ослобађање Србије“ у коме је учествовало 400.000 припадника Црвене Армије заједно са око 45000 партизана. Немци су формирали фронт у сремској равници с намером да зауставе продор партизанских и совјетских снага према западу, односно да својим снагама са југа омогуће извлачење кроз Босну. На југословенском подручју и даље се налазило око 400.000 Немаца и њихових сарадника. Задатак Југословенске армије је био да пресече оступницу немачким снагама на подручју Југославије, како би помогли Русима

ВЛАДИКА СЕРГИЈЕ: Надамо се да матица Србија никада неће заборавити Крајину ништа мању нити мање свету од распетог Косова

Само се Божјом вољом може описати животни пут владике бихаћко-петровачког г. Сергија Карановића, који је рођен  у Бачкој Паланци, да би му касније било предодређено да се врати камену својих предака чије је поријекло из Мартин Брода. У непосредној близини овог мјеста, још у 14. вијеку ћерка српског деспота Ђурђа, Катарина Бранковић подигла је манастир Рмањ у коме је својевремено столовало чак десет митрополита. Пркосећи бројним српским непријатељима овај манастир увијек је изнова васкрсавао свједочећи да православна вјера јесте и биће увијек на овим просторима. За обновљен живот манастира у овом времену заслужан је управо владика Сергије који је био и његов игуман и архимандрит. У разговору за Српско коло

Немања Девић: Ма колико од њих бежали, сенке прошлости нас упорно прате

Потпуно неочекивано и невезано за посао којим се бавим, вечерас сам, у ширем друштву, у једној кафани седео и с познатим српским Глумцем. Боем и шаљивџија, причао је понајвише о својим глумачким искуствима, али и о путовањима, дружењима, женама… Узгредно, рече и да је недавно долазио до Шумадије, да обиђе остарелог оца и наслеђено, повеће имање у селу Т. „Ух, Т. – па знам то село“, готово да ми излете, ма колико да сам био свестан да мом вечерашњем сатруднику у пићу није много стало до историјских прича. У тренутку сам се сетио да, заправо, као што је то често код мене случај, ја не познајем нити једног живог човека

Милослав Самарџић: Битка за Грачац

Битка за Грачац била је једна од најкрвавијих у читавом рату. Овај српски градић испод Велебита, на прузи Сплит – Загреб, комунисти су безуспешно нападали још октобра 1942. године. Сада, уочивши долазак херцеговачких четника, они довлаче веће снаге. Помоћник начелника Врховног штаба, Велимир Терзић, писао је Ј. Б. Титу 13. јануара 1943. године: “Главни штаб Хрватске ме је известио да они 14. јануара ноћу предузимају напад на Грачац. Данас ћемо им упутити око 40 граната за хаубицу, за ову акцију.“87 Већ смо видели да је Главни штаб Хрватске, састављен од Хрвата, организовао знатне снаге Срба-бораца и систематски их усмеравао на четнике, док су на другој страни усташе убијале породице ових

ЛЕОН КОЈЕН: ЧЕМУ ДАНАС СЛУЖИ ПРЕЋУТКИВАЊЕ КОМУНИСТИЧКИХ ЗЛОЧИНА?

У последњих четврт века у овој земљи су били на власти различити режими, различити лидери, многе странке и коалиције, бар на речима и различите идеологије. Али разлике међу њима, какве год да су биле, нису измениле једну ствар. Зид равнодушности и ћутања подигнут да се затре успомена на десетине хиљада недужних жртава побијених у Србији после ослобођења, крајем 1944. и почетком 1945. године, остао је какав је био током читаве комунистичке владавине. Нико од оних који су владали Србијом после пада Берлинског зида није нашао за сходно да јавно каже пуну истину о злочину почињеном против сопственог народа, да обележи стратишта какво је ово где сада стојимо и обавеже се

ОД МАРИЋЕВИЋА ЈАРУГЕ ДО ЛИСИЧИЈЕГ ПОТОКА – мали преглед комунистичког геноцида над Србијом

Октобар 1944. године. Београд. – Друже, знате ли где је Лисичији поток? -Она јаруга?! – Да, она црна, мрачна, јаруга тамо према Раковици!  Треба их све тамо одвести и стрељати! Јер не вреди више разговарати, ни расправљати, ни убеђивати се…  Логика се не поштује, револуција се не поштује, разум ми је понижен. Дакле, у Лисичији поток!  Разумете! Један калашњиков, и така-така-така-така…. *** Уласком Совјетске армије у Београд и преузимањем престонице, југословенски комунистички одреди нахрупили су као ларве помора у булеваре и квартове разореног и измученог „белог“ краљевог велеграда. Својим снагама нису му могли ни прићи, а до 1943. године Србија је била безуспјешно револуционарно инструирана. Народ је листом био за

Епископ Сергије: Вјера у опстанак Срба у Епархији Бихаћко-петровачкој

 Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Сергије данас је у Београду, послије састанка са члановима Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону, изразио увјерење да ће бити учињено све што је могуће да српски народ остане у епархији коју предводи. „Имамо оптимизам, наду и вјеру за опстанак и одрживи развој наших простора у мојој епархији. Све ћемо учинити да наш народ остане на тим просторима и да може да егзистира у будућности“, рекао је владика Сергије новинарима. Епископ бихаћко-петровачки је изразио задовољство што је данас, у својству епископа, први пут у Скупштини Србије, као и што су на састанку учествовали и представници завичајних удружења из Епархије бихаћко-петровачке. Предсједник Одбора Скупштине

​Ју­нак из бал­кан­ских и Пр­вог свет­ског ра­та остао без ули­це

Ули­ца вој­во­де То­зе, у мом ком­ши­лу­ку, до­би­ла је но­во име – Ја­ну­са Ја­ну­ли­са. Грч­ки до­бро­твор са Кр­фа за­слу­жу­је ули­цу, али за­што је Све­то­зар То­за Ран­ко­вић, ју­нак из бал­кан­ских и Пр­вог свет­ског ра­та, из­гу­био сво­ју? Не­струч­ност љу­ди у Ко­ми­си­ји за име­но­ва­ње ули­ца и тр­го­ва одав­но је не­спор­на и очи­глед­на. На пр­ви по­глед ви­ди се мно­штво ули­ца ко­је но­се име­на то­по­ни­ма ко­ји не­ма­ју ни­ка­кве ве­зе са Ср­би­јом: Ба­кар­ска, Бел­гиј­ска, Блед­ска, Бо­хињ­ска, Ва­ра­ждин­ска, Ви­пав­ска, Го­рењ­ска, До­лењ­ска, Зла­рин­ска, Идриј­ска, Истар­ска, Квар­нер­ска, Ко­пар­ска, Кор­нат­ска, Ко­ру­шка, Ла­бин­ска, Ло­шињ­ска, Ма­ри­бор­ска, Мур­ска, Оми­шка, Орел­ска, Па­зин­ска, Па­шман­ска, По­стојн­ска, Ро­вињ­ска, Са­вињ­ска, Су­сед­град­ска, Тол­мин­ска, Тр­жич­ка, Три­глав­ска, Тро­гир­ска, Цри­кве­нич­ка, и још ко зна ко­ли­ко. И то са­мо у ве­зи са ге­о­гра­фи­јом. Шта

7. јул 1941. – Дан кад је Србин убио Србина комунисти су нам наметнули као Дан устанка Србије

Црни дан у Белој Цркви године Жикица Јовановић Шпанац убио је Крајишника Богдана Лончара и Миленка Браковића Прије 77 година један пуцањ, испаљен у мјесту питомог имена Бела Црква, подијелио је српски народ далеко више него што се мислило у том тренутку и далеко више него што и данас можемо помислити. Идеолошки раздор је догађај који се збио 7. јула 1941. године начинио и данас представља незацијељену рану српског народа. Њу нису успјеле да залијече ни одлуке Народне скупштине ни судске пресуде. Данас је све на научницима и народу. Јовановићев револуционарни говор Био је понедјељак, врео јулски дан, Ивањдан, тог 7. јула 1941. године, у Белој Цркви код Крупња. Требало

Страдање Шапца у Првом и Другом светском рату

Шабац је у Првом светском рату претрпио страховита страдања и крвожедну освету аустроугарске солдатеске због изгубљених битака на бојном пољу. У овом рату становништво Шапца је преполовљено, а град опустошен. Због великих страдања Шабац је одликован са три ордена – Француским ратним крстом са палмом, Чехословачким ратним крстом и Карађорђевом звездом, а као пандан славном француском граду назван је “Српски Верден“. Други светски рат поново је донео нова страдања и огромне жртве становништва овом мачванском граду. Скоро идиличну слику предратног Шапца прекида страховита катастрофа оличена у Првом светском рату. Велике војне операције које су се током четири ратне године догађале на овим просторима, као и крвожедна освета аустроугарске солдатеске због

Немања Девић: Сви који се осећамо Србима, сутра на Лисичији поток

Сећам се добро момента када је, 2009, сахрањиван блаженопочивши патријарх српски Павле. Па 2013, када су у Београд стигли посмртни остаци кнеза Павла и краља Петра Другог, да буду коначно сахрањени у својој земљи и на свом Опленцу.  И никада нећу да заборавим тај утисак, да је тих дана и у таквим данима, као из неке тмине на светлост дана, изашла једна другачија и боља Србија. Србија за коју смо мислили да је нестала 1945. и да више не постоји. Видело се то по држању људи који су се окупили, по њиховим лицима и, најпре, по њиховим погледима. Тада сам, као студент, по први пут чини ми се очима видео

Откривање споменика патријарху Павлу 15. новембра на Ташмајдану

Споменик блаженопочившем патријарху српском Павлу на платоу испред Цркве Светог Марка у Београду биће откривен 15. новембра – на дан његовог упокојења. Вајар Зоран Малеш, аутор споменика изливеног у бронзи, високог 1,8 метара, представио је патријарха Павла у сједећем положају, благо погнуте главе, тако да одише скромношћу и духовношћу. „Сjедећа фигура у бронзи неће се ослањати ни на шта и деловаће као да лебди. Тако ће нас дочекивати у Цркви Светог Марка и испраћати из ње“, рекао је за „Политику“ директор Националне галерије Мирослав Родић, који је укључен у овај пројекат. Споменици патријарху српском Павлу, откако се упокојио 15. новембра 2009. године, подигнути су у Лепосавићу, Бајиној Башти и Требињу.

Поглавник НДХ Анте Павелић са фратрима Католичке цркве

Два ордена за покрштавање Срба

Анте Павелић је одликовао бискупа Антуна Акшамовића због заслуга за присилно превођење Срба у католичку веру, а Тито му је 1959. доделио Орден братства и јединства првог степена Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу4. маја 2016. године. У ПРОЛЕЋЕ 1942. Крунослав Драгановић, професор богословског факултета у Загребу, довео је у Јасеновац специјалну међународну комисију, која је требало да испита да ли усташе „поступају хумано са логорашима“. Међу члановима комисије највише је било званичника Ватикана. После тронедељних припрема управе Јасеновца да аранжира лажну слику логора, чак и организовања једне генералне пробе, чланови комисије су два дана разгледали логор и закључили да је у Јасеновцу

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.