arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

НАЈАВА: Јавни час – Логор Топовске шупе

26. март 2019.

Центар за примењену историју (CPI) позива све заинтересоване да се у недељу 31. марта 2019. придруже јавном часу о логору Топовске шупе. Окупљање је предвиђено за 12.00 часова на платоу у Табановачкој улици бр. 11. Овај јавни час водиће историчар Милован Писарри, директор CPI. Учешће је бесплатно. У близини центра Београда између августа и новембра 1941. године налазио се логор за Јевреје и Роме познат као логор Топовске шупе. Зграде у којима су заточеници смештени биле су саставни део велике касарне војске Kраљевине Југославије „Kраљевић Андреј“. Први логораши су били мушки Јевреји из Баната, које су са њиховим породицама локални Немци (фолксдојчери) протерали из те покрајине у Београд; након њих

Бојанић: Да ли је могло бити све другачије, контроверзе АПРИЛСКОГ РАТА 1941.?

25. март 2019.

На седници Крунског савета 6.марта 1941.године одлучено је приступање Краљевине Југославије Тројном пакту.Тада су Нишлија Драгиша Цветковић и Цинцар – Марковић званично објавили разговоре са Немцима. Пропали пакт Под притиском фашистичких сила Краљевина Југославија је 25. марта 1941.године приступила савезу Немачке, Италије и Јапана (Тројни пакт), односно потписују бечки протокол. У Бечком дворцу Белеведере, у жутој дворани, по одлуци Крунског савета 25. марта 1941.год, Драгиша Цветковић и Александар Цинцар-Марковић потписали су протокол односно уговор и тако је Краљевина Југославија постигла своју војну неутралност али је самим тим и делимично приступила Тројном пакту сила Осовине. У посебним нотама које су потписали министар иностраних послова Немачке Рибентроп и министар иностраних послова Италије

“Бесмртни пук” деветог маја у Београду

22. март 2019.

На Дан победе, 9. маја, у Београду ће по четврти пут бити одржана интернационална народна манифестација “Бесмртни пук”, саопштио је данас Организациони одбор те манифестације Ове године свечани марш “Бесмртног пука” почеће у 17 сати испред Спомен парка ослободиоцима Београда и кретаће се улицама Рузвелтовом и Булеваром Краља Александра до Скупштине града Београда, испред које ће у 17.30 сати бити одржан свечани концерт на којем ће наступити познати вокални и драмски уметници из Србије и Русије. У саопштењу се наводи да је покрет “Бесмртни пук” потекао у Русији и да се формално за годину почетка те манифестације узима 2011. година када је улицама руског града Томска марширало 5.000 људи носећи

Укида се Музеј ваздухопловства

17. март 2019.

Влада Србије донела је одлуку о укидању Музеја ваздухопловства у Београду јер, како се наводи, потребе за делатношћу установе могу да се задовоље на рационалнији и ефикаснији начин. Права, обавезе, имовину и архивску грађу музеја преузима Министарство одбране, а исто важи и за запослене, који ће бити преузети у складу са прописима којима се регулише пријем у службу професионалних припадника Војске Србије. „Музеј ваздухопловства донеће финансијски извештај, односно биланс стања на дан 15. марта 2019. и у складу са могућностима измириће постојеће обавезе према добављачима, извршиће наплату потраживања од поверилаца, пренос преосталих ликвидних финансијских средстава на рачун Министарства одбране који је отворен код Управе за трезор и затварање активних рачуна

Равногорци подсећају амбасадоре: Били смо савезници

13. март 2019.

„Морамо ли подсетити америчког амбасадора да су припадници Равногорског покрета, за време 2. светског рата спасили око 500 америчких пилота а председник Труман постхумно одликовао Драгољуба Михаиловића највишим орденом части.” Из Равногорског покрета су данас саопштили да су запањени реаговањима амбасада САД и Велике Британије у Сарајеву на парастос код споменика Дражи Михаиловићу у Вишеграду, и подсетили их на савезништво у борби против фашизма у Другом светском рату. „Морамо ли подсетити америчког амбасадора да су припадници Равногорског покрета, за време Другог Светског рата, спасли око 500 америчких пилота који су оборени на територији Србије и послали на слободну територију са аеродрома у Прањанима, где сваке године представници америчке војске и

Инцидент у Врбнику 2019. – последица захтева за прикључења острва Крк Србији 1943.

12. март 2019.

Крајем фебруара 2019. дошло је до инцидента у градићу Врбник (родно место кардинала Бозанића) на острву Крк: група хрватских полицајаца сукобила се са мештанима, претећи да ће „Србима запалити град“. Можда је само понеком у Србији јасно о чему се ради, јер на Крку данас практички нема декларисаних Срба. Мало је нас који знамо позадину, предисторијат. Ја сам се први пут суочио са тим једног летњег дана 1974. у цриквеничкој луци, када је у једној полемици капетан туристичког бродића Винко Црнчић љутито узвикнуо „А ча је требало оних 40 младића побит?“. Касније га насамо замолих да ми каже о чему је реч. Објаснио ми је да су партизани у време

Драгомир Анђелковић Фото: Novosti.rs

Анђелковић: Несхватљиво реаговање америчке амбасаде

12. март 2019.

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић је оцијенио као несхватљиво реаговање амбасада САД и Велике Британије у БиХ поводом обиљежавања годишњице хапшења четничког команданта Драже Михаиловића након Другог свјетског рата које је у Вишеграду организовао Равногорски покрет. Анђелковић је рекао за Срну да је скуп у Вишеграду имао историјски карактер и да је био посвећен обиљежавању заједничке борбе српског народа са британским, америчким, руским, француским народима против нацистичког зла. – Умјесто да су представници америчке амбасаде присуствовали том скупу, они га осуђују на начин који је потпуно непримјерен и у складу са ратнохушкачком тоталитарном пропагандом Сарајева – истакао је Анђелковић. Он је оцијенио да је несхватиљво да покрет који његује антифашистичке традиције

Берић и 75 морнара усидрени у историји

10. март 2019.

Епопеју посаде ратне топовњаче “Драва” адмирал Бошко Антић преточио у роман “Последњи монитор”. Њихов подвиг на почетку рата, сматра аутор, заслужује филм Историјска чињеница да је топовњача “Драва”, брод Краљевске морнарице Југославије, у априлском рату оборила 10 немачких и мађарских авиона и оштетила још 12 летелица, спада у рекорде ефикасности ратовања бродовља на рекама у Другом светском рату и проучава се на морнаричким академијама света. Та седмодневна ратна епопеја 76 морнара Краљевине Југославије априла 1941. подвиг је без преседана у морнарицама оног времена и идеална је подлога за филм или ТВ серију – каже адмирал Бошко Антић, некадашњи начелник Школе националне одбране, официр који са више од 100 објављених књига,

Марко Месић (у средини) код Стаљинграда

И усташе ослобађају Србију

8. март 2019.

У јесен 1944. Србију од Немаца ослобађале и усташе заробљене код Стаљинграда. На њиховом челу био је витез Марко Месић, кога је Хитлер одликовао два, а Анте Павелић три пута! У ослобађању Србије од ње саме, у јесен 1944, учествовале су и дојучерашње Павелићеве усташе, припадници 369. “вражје” усташке пуковније, коју је Црвена армија 1943. поразила код Стаљинграда. Годину дана касније, Совјети су им, уз Титову сагласност, предложили да се покају што су с Немцима јуришали на њихову земљу, а да им Стаљин и Тито заузврат омогуће да учествују у завршним операцијама у Југославији. Тито је Вељку Влаховићу, једном од својих московских изасланика, наредио да им преда ратну заставу, којом

Kладово: Неуспеле диверзије на Ђердапу, једну је осујетио сам кнез Павле

6. март 2019.

Пред ширење пламена рата на југоисток Европе, енглеска обавештајна служба врбовала је двадесетак дунавских спроводника бродова у Ђердапу, углавном из Текије и Kладова, да напусте свој посао и тиме онемогуће или знатно отежају ђердапску пловидбу. Ипак, ни напуштањем рада на пословима спровођења бродова кроз ђердапски теснац, нити оштећењем пловидбеног канала Тахталија, реон Доњег Милановца 1939. године, уз потапање два танкера натоварена петролејом, пловидба Ђердапом немачких бродова који су из Румуније превозили нафту није озбиљније угрожена а сарадници Енглеза скупо су платили свој договор. Немци су их ухапсили, депортовали у логор на Бањици, а потом у логор Kорген у Норвешкој. Преостала ангажована лица безуспешно су покушала да запрече Дунав потапањем пар

Заговарање „ослобађања” Тимочана

4. март 2019.

Румунски ултранационалистички кругови који желе да „обједине све Румуне”, па и Влахе у Тимочкој долини, овог месеца добили су „аргументе” у тек објављеној обимној научној студији „Румуни из Србије 1940–1944”, чији се аутор, историчар, професор Петре Цурља придружује све грлатијем медијском хору који настоји да докаже да су сви српски Власи – Румуни. И да као такви треба да се једног дана нађу у „загрљају матице”, односно да се придруже „европској” Румунији. Популарисања ове књиге први се прихватио пословни дневник „Зијарул финанчијар” (ЗФ), који у свом ударном недељном издању од 5. априла наводи да: „Постоји прича коју румунски политичари и новинари понављају већ неколико деценија. Наиме, да на спољном плану

Сусрет са историјом: Андрић био члан Дражиног покрета

4. март 2019.

Какве су биле везе славног нобеловца са равногорцима и њиховим вођом генералом Михаиловићем. Једини документ о сарадњи налази се у његовом партијском досијеу Такав је живот да човек често мора да се стиди онога што је најлепше у њему и да управо то скрива од света, па и од оних који су му најближи” – записао је Иво Андрић у “Знаковима поред пута”, као да је хтео да посредно појасни поједине “знакове” из његовог богатог животног пута књижевника и дипломате, о којима се мало зна и који су остали недовољно разјашњени. Иво Андрић је живео и умро са много тајни. И данас су тешко објашњива нека његова опредељења у животу

ИСПОВЕСТИ: Oца убили фолксдојчери а Немци му спасли живот

4. март 2019.

Милановчанин Владета Поњавић (83) први пут прича о својој трагедији. Деда Остоја није Озни после рата проказао убицу свог сина Чедомира Трагично је, драматично и судбински иронично било детињство Владете Поњавића, 83-годишњака из Горњег Милановца, о којем он тек сада први пут прича јавно. Оца Чедомира су му 1942. безразложно убили “домаћи” Немци, фолксдојчери, а годину после, “прави” Немци основцу, првачићу у то зло доба, спасавају живот од најцрњих богиња! Иако жалостан и револтиран због убиства сина Чедомира, деда Остоја 1946. Озни није проказао убицу, официра фолксдојчера. А могао је, знао је… Поњавиће и многе фамилије страдалника у Рудничко-таковском крају боли душа због скорих рехабилитација доказаних зликоваца фолксдојчера и враћања

БИТКА ИЗНАД НИША: Совјети и Американци су укрстили копља у Другом светском рату?

28. фебруар 2019.

Сваки нациста би једва дочекао вест о овом сукобу, и зато је необичан окршај америчких и совјетских трупа одмах „гурнут под тепих“, што даље од очију јавности. Совјетске трупе су 7. новембра 1944. марширале близу српског града Ниша. Црвена армија и југословенски партизани су претходно ослободили Београд и успешно наставили да ослобађају Балкан. Поред тога, СССР је тада обележавао 27. годишњицу револуције 1917. године, тако да је колона била украшена многобројним црвеним заставама и праћена музиком војног оркестра. Сви су били изузетно добро расположени. Изненада совјетске војнике обузе немир када се на небу појавише десетине непознатих авиона. То је изгледало чудно, с обзиром да се није знало ни за какве

Прича о забрањеној љубави

27. фебруар 2019.

Волело се двоје младих… кад су хтели да се узму, душмани им не дадоше… Стихови познате песме могли би да се примене на причу о љубави Цилета и Бранке Марјановић. Епилог њихове личне приче je, ипaк, био другачији. Када се у јуну 1941. Драгослав-Циле Марјановић, голобради момчић из Ивановаца у Качеру, запутио у слободне српске планине, није ни могао да предвиди да ће тај чин драматично изменити његов живот. Први пут тада видео је Дражу Михаиловића, пуковника којем је – због његове очинске бриге, благог карактера и дубине идеализма – остао веран целог живота. Због помагања Равногорског покрета Цилета Марјановића су прогањали и хапсили Немци и љотићевци 1942, а 1944.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Oтjeрaнa у грoб

Стoja Tривкaнoвић (1950 – 2019) из Сискa изгубилa je свe судскe пoступкe

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА