Србија Архиве - Јадовно 1941.

О холокаустизацији српских злочина

24. август 2026.

Аутори који оцењују данашњи режим као „фашистички“ или чак и цело српско друштво као „фашистичко“, инсистирају на континуитету који постоји између некаквог „српског фашизма“ из четрдесетих, деведесетих и данас. Пише: Слободан Антонић Већ сам писао о хиперболизацији српских злочина у овдашњем инверзном национализму. Као посебан облик тог малигног надувавања, јавља се њихова холокаустизација. Тако се злочини над Бошњацима изједначавају с Холокаустом, Сребреница с Аушвицом, Срби с нацистима, а Србија, поготово она деведесетих, с Хитлеровом Немачком. Тврди се да је „Србија током деведесетих највише приближила свој облик владавине оном суштинском, окорелом нацизму“ (Kрстић). Наводно је „Србија под Милошевићем у потпуности прихватила идеологију која је личила на нацизам. (…) Злочини српске државе и њених снага — сва њихова непочинства,

Календар Покоља: 31. јул 1941 и 1942, дан када су почињени многобројни злочини над Србима

31. јул 2026.

Садиловац, Кордун – Дана 31.07.1942. године усташки зликовци су у цркви Рођења Пресвете Богородице, побили и запалили 463 мушкарца, жена и деце (од којих 149 млађих од 13 година) из Садиловца, Бугара, Липоваче и околних села. Једини грех ових невино пострадалих људи је био то што су Срби Православци. У овом стравичном злочину у току Другог светског рата нестало је око 70% становништва овог краја. Извор: Књига: Миле Затезало: Крик под звоником Садиловачке цркве Кључ. У ноћи између 31. јула и 01. августа 1941. године у основној школи у Кључу и у потоку код шумске управе усташе су убиле 542 лица. Највише их је било из Копјенице. Извор: Страхиња Курдулија,

Замукло село Велика!

28. јул 2026.

За два сата побијено, заклано и спаљено 428 деце, девојака, жена, старица и стараца. У кући Мирка Пауновића шеснаесторо живо изгорело. Списак злодела квислиншких јединица веома је дугачак, али оно што је 28. јула 1944. године учинила „Скендербег“ дивизија, по суровости превазилази све. У малом селу Велика, недалеко од Чакора, за само два сата и 15 минута побијено је, заклано и спаљено 428 деце, девојака, жена, старица и стараца. Разуларена руља у есесовским униформама, уз асистенцију балиста и вулнетара из Плава и Гусиња, извршила је стравични покољ. Било је сунчано, ведро јулско јутро, када је у ово дивно планинско село из правца Мурина, дотутњала моторизована колона остатка 14. пука седме

ШТА СЕ СЛАВИ 13. ЈУЛА: Метак, чело, поток, вир

13. јул 2026.

Када славите годишњицу Тринаестојулског устанка, уз велико уважавање према црногорским устаницима и њиховим жртвама, сјетите се да су заједничке активности црногорских устаника са црногорским комунистима, биле црвено завођење за Голеш планину, јер је створена представа о комунистима који желе градити слободу као и сви остали, а заправо се радило само о томе да је учешћем црногорских комуниста у Тринаестојулском устанку створена подлога за „обрачун са класним непријатељем.” Тринаестојулски устанак јесте био израз борбе српског народа за ослобођење од италијанског окупатора чији исходи нијесу били израз првобитне народне воље, али је, нажалост, постао база легитимности комунистичког покрета у Црној Гори. (( Ако покушамо, рецимо, упоредити 13.јул 1941. и 30.август 2020. онда

Битка на Зеленгори! Срби исправљају неправду према заборављеним жртвама – истину чувале мајке

8. јун 2026.

Више од осам деценија након трагичних догађаја из маја 1945. године, Зеленгора остаје једно од највећих и најмање истражених стратишта српског народа. На простору од Неретве до Дрине, где су без суђења страдали припадници Југословенске војске у отаџбини и бројни цивили, тек данас се стварају услови за достојно обележавање њиховог страдања. Изградња храма Светог Илије на Зеленгори представља покушај да се после деценија прећуткивања и заборава жртвама врати име, а месту страдања достојанство које заслужује. Митрополит дабробосански Хризостом освештао је земљиште на планини Зеленгори у Републици Српској на коме ће бити изграђен храм Светог Илије. Будућа црква са криптом замишљена је као спомен-храм достојног сећања на хиљаде страдалих војника Југословенске

Страшна годишњица за Смедерево: Кад је погинуло пола града

5. јун 2026.

У Смедереву jе на данашњи дан, приjе 85 година, експлодирала мунициjа смjештена на отвореном у средњевековноj тврђави деспота Ђурђа Бранковића. У експлозиjи jе погинуло више од половине становника града. Сваке године, 5. jуна у 14.14 локомотиве на смедеревскоj железничкоj станици завиjањем сирена подсjете становнике да jе тог дана 1941. у трену погинула половина грађана Смедерева и оних коjи су се затекли у том граду пазарног дана. Експлодирала jе мунициjа лагерована на отвореном простору у смедеревскоj тврђави. Ниjе утврђен узрок експлозиjе, непознат jе броj погинулих. Наjвећи броj жртава сахрањен jе безимен у заjедничкоj гробници на самом улазу у гробље. Писац књиге „Трагање за истином“ у вриjеме експлозиjе, радник Железничке радионице Смедерево

Владимир Димитријевић: На Голготском путу – ратни дневник Лазара Тркље 1941-1944.

5. јун 2026.

Потресни ратни записи професора Лазара Тркље, секретара Земљорадничке странке, које је водио од пролећа 1941. па до јесени 1944. године, представљају потпуно ново и аутентично сведочење. „Ратни дневник Лазара Тркље 1941 – 1944 – Откопана истина“. Приредио Никола Тркља. Службени гласник, Београд, 2020 Ко је био Лазар Тркља? По образовању, Херцеговац из Билеће, Лазар Тркља био је дипломирани теолог. Пре рата, био је човек најширих распона – од фудбалера сарајевске „Славије“ до секретара Земљорадничке странке. Чак су га отпуштали с места вероучитеља, подозревајући га да је комуниста. Рат га је затекао 6. априла 1941. године, на Теразијама у Београду. Укључује се у одбрану отаџбине, и одмах почиње да се креће по најширем

Синиша Шешлија: О НАМА И НАШЕМ ИДЕНТИТЕТУ

4. јун 2026.

Пред вама је детаљан и емотивно снажан приказ нове српске националне читанке „Ја знам ко сам“ аутора професора Рада Р. Лаловића, која кроз пажљиво одабране књижевне текстове и духовне вертикале постаје кључни путоказ у изградњи и очувању идентитета код најмлађих нараштаја. Наћи се у улози аутора једне Националне читанке није нимало једноставан и лак задатак. Још ако је та читанка намјењена ђацима нижих разреда основне школе илити малишанима, задатак постаје још сложенији. Прије свега треба добро одвагати и одмјерити садржај једног таквог уџбеника или да га назовемо, можда је боље, приручника у настави Српског језика. А да би се то успјешно урадило, треба прије свега дати појашњење шта је разлог

Бојанић: ИСТОРИЈА НИЈЕ СПОРЕДАН ПРЕДМЕТ – ОНА ЈЕ ТЕМЕЉ НАЦИЈЕ

3. јун 2026.

Постоје тренуци у историји једног народа када је неопходно поставити једноставно питање: шта желимо да оставимо својој деци? Да ли желимо генерације које ће знати све о европским интеграцијама, а мало о Немањићима, Карађорђу, Милошу Обреновићу, Церу, Кајмакчалану, Јасеновцу и страдању сопственог народа? Да ли желимо ученике који ће знати називе европских институција, а неће знати зашто су Призрен, Пећ, Дечани и Грачаница темељи српске духовности и државности? То нису политичка питања. То су питања опстанка националне свести. Последњих година сведоци смо да је наставни програм историје у основним школама претрпео значајне измене. Формално гледано, циљ је био модернизација наставе и прилагођавање савременим образовним токовима. Међутим, у пракси се показало

Бруталан злочин на Лошињу

31. мај 2026.

Одмах после капитулације Италије, Иван Гошњак и Владимир Бакарић наредили су да се изврши једно од најтежих партизанских зверстава. Дража: Верујем, да није Немаца, Енглези би били најгори народ. После серије неуспешних притисака, Британци су септембра 1943. решили да напусте Михаиловића и да се окрену Титу. Најпре су му, после капитулације Италије, омогућили да и у људству, а поготово у наоружању престигне Михаиловића, јер су италијанској војсци наложили да се предаје Титу и да му уступа своје наоружање, али на томе се нису зауставили. Одлучили су да му склоне и главну препреку за освајање власти у Југославији – да смене генерала Михаиловића. Задатак да испита околности за преврат добио је

186 степеника смрти

11. мај 2026.

Никола Бајић се после ослобађања логора вратио у родну Банију, а до куће је пешачио два и по месеца. – Милутин Банковић у мучилиштву издржао непуну годину, после чега је спаљен у Гузену Гнев и презир оставио је иза зидина концентрационог логора смрти у Маутхаузену. Када га је, после две и по године заточеништва, 5. маја 1945. због ослобођења логора коначно и напустио, и то на немачком бициклу, у Аустрију се никада више није вратио. А живео је још 45 година. У сећању су му трајно остала урезана зверства, нечовештво и сеансе смрти нацистичких СС војника и чувара над његовим сапатницима, али је Никола Бајић, Србин из Велике Градусе код

БУДО СИМОНОВИЋ НОВОМ КЊИГОМ ОТКРИО ТАЈНУ СКРИВЕНУ 80 ГОДИНА: Како су прота и хоџа, носећи црвену звијезду и вјерска обиљежја, побиједили подјеле и сачували образ Старог Влаха!

5. мај 2026.

У великој сали ГО Нови Београд, 21. априла, представљена је нова књига Буда Симоновића Записи на оморици, која је већ имала своје промоције у Новој Вароши и на Жабљаку, испод Дурмитора. Ријеч је о потресној хроници рата и судбине четири породице: Новосела испод Дурмитора, те Мусића, Караматијевића и Пурића са Златара, којима је Други свјетски рат сурово укрстио животне путеве. О књизи су, кроз преплет личних сјећања и стручне анализе, говорили глумица Бранка Петрић и Жељко Лекић (потомци проте Јевстатија Караматијевића), књижевна критичарка проф. мр Зора Јестровић, те социолошкиња Маја Крек, која је и сама изданак породице Мусић. Завршну ријеч дао је аутор, Будо Симоновић. Јестровић: Књига у служби истине Књижевна

ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА НА ЛИЈЕВЧЕ ПОЉУ: „Четничко Косово“ у свијести српског народа Херцеговине

6. април 2026.

6. aприла 1945. године у борбама у Лијевче Пољу страдало је језгро херцеговачких четника на челу са својим командантом Милорадом Поповићем. Извор: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА Аутор: Милан Никчевић НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Оно што је Зидани Мост, Кочевски Рог и Похорје у свијести националног народа Црне Горе то је Лијевче Поље, „четничко Косово“ у свијести српског народа Херцеговине – симбол трагичног страдања дубоко урезан у душу и колективно памћење, „збирно име за сва

Дан када су нацисти разорили Бeoград

6. април 2026.

Адолф Хитлер се 6. априла 1941. године светио Србима и Југословенима за пораз Велике Немачке у Првом светском рату Војници елитне немачког СС пука “Брандербург” су под окриљем ноћи између 5. и 6. априла 1941. хладнокрвним покољем уснулих људи почели напад Хитлеровог рајха на Краљевину Југославију. Прешли су сплавом Дунав и поубијали официре одбране Ђердапа у преноћишту у Кладову, омамљене наркотиком које им је издајник насуо у пиће. Пракса да се жртвама ускрати шанса да се бране, настављена је и на уснулим Београђанима. Престоница се под разорним запаљивим бомбама претварала у призор пакла на земљи, док су недељна црквена звона позивала на јутрење, забележио је писац Стеван Јаковљевић, тад у

Почетак пакла за Србе – прво су 6. априла 1941.г., сравнили са земљом Београд

6. април 2026.

Фашистичка Немачка је без објаве рата 6. априла 1941. године напала Краљевину Југославију. Напад је почео снажним ударима ваздухопловних снага, специјалним дејствима и брзим продорима оклопно-механизованих јединица. Главни циљ напада немачког ваздухопловства је био: разарање Београда, деморалисање војске и народа и уништење југословенских ваздухопловних потенцијала. Одлуку, да се Београд разори, донео је лично Хитлер 27. марта, разјарен вестима о демонстрацијама у Београду против потписивања ‘Тројног пакта’. Извршење задатка поверено је 4. ваздушној флоти под командом генералпуковника Александра Лера. Операција уништења Београда носила је назив ‘Страшни суд’ [Strafgericht]. У 6.30 часова напала су 234 бомбардера и 120 ловаца. Већина житеља југословенске престонице затечена је на спавању јер је била недеља. У