U Beogradu će sutra, povodom obilježavanja 72 godine od oslobođenja ovog grada u Drugom svjetskom ratu, biti održano više manifestacija, a prvi put memorijalni defile gradskim ulicama. Ovaj datum biće obilježen višečasovnim programom u okviru kojeg će stanovnicima Beograda i turistima biti dočaran dan kada je Beograd poslije troipogodišnje okupacije oslobođen od nacista. Gostima će nakratko biti predstavljena operacija oslobađanja Beograda, atmosfera na ulicama, situacije u kojima su 20. oktobra 1944. godine bili vojnici oslobodioci. U memorijalnom defileu koji će krenuti u podne Ulicom kralja Milana, od „Londona“ do Palate „Albanija“, biće borci koji su učestvovali u „Beogradskoj operaciji“ oslobođenja grada 1944. godine. Na trasi defilea biće postavljeno pet punktova,

U Beogradu će, povodom obilježavanja 72 godine od oslobođenja ovog grada u Drugom svjetskom ratu, u četvrtak, 20. oktobra, biti održano više manifestacija i prvi put memorijalni defile ulicama. U memorijalnom defileu, koji će krenuti u podne centralnom Ulicom kralja Milana, od „Londona“ do Palate „Albanija“, biće borci koji su učestvovali u „Beogradskoj operaciji“ oslobođenja grada 1944. godine. Na trasi defilea biće postavljeno pet punktova na kojima će glumci rekonstruisati neke od situacija u kojima su se vojska i građani našli 20. oktobra 1944. godine. Građani će imati priliku da vide i postavku originalnih fotografija Ulice kralja Milana, odnosno Srpskih vladara, kako je izgledala u tom trenutku, kako je izgledao

U Kraljevu obeležena 75. godišnjica zločina u kome su fašisti streljali više od 2.000 rodoljuba. Ne mrzimo, samo umnožavamo ljubav prema bližnjima, kaže gradonačelnik Predrag Terzić Kraljevo – Komemorativnom sednicom gradske skupštine, a potom i pravoslavnim parastosom koji su na Spomen-groblju služili sveštenici žičke eparhije, juče je u Kraljevu obeležena 75. godišnjica fašističkog zločina, u kojem su nemački okupatori streljali više od 2.000 rodoljuba. Za samo nekoliko oktobarskih dana 1941, fašisti su, osim tadašnjih žitelja Kraljeva, u znak odmazde streljali i brojne izbeglice iz svih krajeva tadašnje Kraljevine Jugoslavije, a najviše iz Slovenije, koje su ovde našli utočište. Uz zvuk sirene i počasni plotun, vence i cveće na humke stradalih

Kraljevo – Na Lagerskom groblju u Kraljevu, potomci streljanih, predstavnici grada Maribora, društvenih organizacija, udruženja građana su položili vence i palili sveće nad humkama železničara, bravara, kovača, inženjera, lekara, seljaka, tadašnjih izbeglica… koje su oktobra 1941. godine, u znak odmazde, streljali nemački fašisti.   Tome je prethodila i počast žrtvama na komemorativnoj sednici gradske skupštine na kojoj je Vesna Milojević, profesor istorije, podsetila na to krvavo vreme pre 75 godina, kada je ovaj grad zadesila najveća nesreća. Za pet dana oktobra 1941. godine, kao osveta za borbene akcije boraca za slobodu, četnika i partizana, prema fašističkom pravilu – sto za jednoga ovde je streljano najmanje 2.190 nedužnih civila. To nije

Dan oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, 20. oktobar biće obeležen defileom od Londona do Palate Albanija, kao i svecanom akademijom u Narodnom pozorištu, najavio je danas predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević. „Čeka nas nešto što do sada Beograđani nisu videli kad je u pitanju obeležavanje 20. oktobra”, rekao je Tanjugu Nikodijević, navodeći da je 20. oktobar veoma značajan datum u istoriji Beograda jer tada slavimo našu slobodu i oslobađanje od okupatora, te da su to datumi koje treba da obeležavamo na dostojanstven način. Kako je najavio, defile od Londona do Palate Albanija, u kome će učestvovati i predstavnici Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova, te gradska organizacija SUBNOR-a, biće

U užičkom muzeju jedna uz drugu torbice Nikole Kalabića i Alekse Dejovića, puška za ravnogorce i ona s natpisom „Tito”, četnička šubara i vatrogasni šlem s petokrakom Užice – U tri oveće prostorije na spratu prve zgrade Narodnog muzeja u Užicu, gde je decenijama bila postavka o Užičkoj republici i partizanskom Vrhovnom štabu, sada su, jedna uz drugu, postavljene ratne zastave, uniforme, kape, oružje, lične stvari četnika i partizana. Ponovo je to muzejska priča o Užičkoj republici, ali gledana novim istorijskim očima, iz ugla ovog vremena. Sada su tu, recimo, uniforme različitih vojski, ne samo partizanske. Pored torbice komesara partizana Alekse Dejovića u blizini je izložena slična komandanta ravnogorske garde

Krajem marta 1941,slavni Italijan stigao je u Jugoslaviju, gde je bio jedini strani ratni dopisnik. U Beogradu, 6. aprila, doživljava bombardovanje, piše i fotografiše… Između 10. aprila i 9. maja 1941, za list „Korijere dela sera“ napisao je 12 članaka o stradanju jugoslovenske prestonice Jedan od najosporavanijih italijanskih autora XX veka, književnik i novinar Kurcio Malaparte, odlikovao se ekstravagancijom, bezobzirnim individualizmom i nedoslednošću. Često je menjao „stranu“: od fašiste sa republikanskim korenima na kraju se preobrazio u simpatizera komunizma. Stoga ne čudi što su ga mnogi, zbog njegovih paradoksalnih postupaka i promenljivih ideoloških opredeljenja, smatrali oportunistom. Svetla i senke neprestano su se smenjivale u životu ove razuzdane ljudske i literarne

Priredio – Đorđe Bojanić Ovo je spomenik rodoljubima koji su streljani u zatvoru  Gestapoa  gde su zverski  mučeni  i obešeni 17. avgusta 1941. godine na Terazijama za vreme Drugog svetskog rata, podignut je 1983. godine. Streljani su od strane okupatora (nemaca) samo zato što su Srbi. U zatvorskom dvorištu streljani su učenik Milorad Pokrajac, krojač Jovan Janković, obućar Svetislav Milina, zemljoradnici Velimir Jovanović i Ratko Jević, njihova beživotna tela ostavljena su da danima vise na stubovima javne rasvete na Terazijama, a cilj okupatora je bio da zaplaši i od oslobodilačke borbe odvrati narod Srbije. Na žalost ali ovoga nema u udžbenicima istorije. Na Terazijama u neposrednoj blizini Igumanove palate 1983. god