„Новости“ први пут објављују ко је био на списку наших емиграната у СССР после Другог светског рата. Око 5.000 људи побегло на Исток. Најпознатији емигрант био је генерал Перо Попивода, носилац Споменице Осим западне, бивша Југославија је имала и источну емиграцију, о којој се, због информационе блокаде која је владала током Хладног рата, до данас знало врло мало. Као и голооточане, и источне емигранте, посебно оне у Совјетском Савезу, Удба је пратила све до распада земље, крајем осамдесетих. Од 4.928 Југословена који су остали у земљама Варшавског пакта или су тамо пребегли после Резолуције ИБ, њих 628 се одлучило на живот у СССР. Била је то ондашња емигрантска елита –

Представници власти Горњег Милановца данас су са представницима Амбасаде САД у Србији и ратног ваздухопловства САД положили вијенце на спомен-обиљежје у Прањанима као знак сјећања на спасавање 500 савезничких, углавном америчких пилота у Другом свјетском рату. У акцији спашавања пилота, која је у историји забиљежена као „Мисија Халијард“, у периоду од августа 1944. године до фебруара 1945. године евакуисано је 500 пилота у базу у Бари у Италији. Оборени пилоти, које је локално становништво и припадници Краљевске војске у отаџбини скривало на простору од Ивањице, Ариља, Златибора, Гуче, Београда до источне Србије и села у западној Румунији, евакуисани су када је успостављен ваздушни мост Прањани-Бари. У првом лету у Италију

Удругој половини тридесетих година прошлог века кнез Павле је био дубоко свестан европске реалности, да се версајски систем распада и да је Немачка постала полуга која ствара нови поредак. То је значило да у тој констелацији односа Југославија мора пронаћи своје место. Увиђајући опасност по земљу и пре почетка Другог светског рата, Савет земаљске одбране Југославије доноси одлуку да се златне резерве полако склањају из Београда. Прво је део златних резерви пребачен у Енглеску, у мају 1939. године. Транспорт је извршен разарачем „Београд”. У Енглеску је стигло 980 сандука у којима се налазило 3.379 златних полуга. Народна банка Краљевине Југославије у Лондону је већ имала 225 златних полуга, па је

Планинска кућа у брдима изнад села Јабланице код Горњег Милановца ушла у српску историју. Одлуку о именовању донела влада у емиграцији и краљ Александар II Карађорђевић Колиба Милорада Мише Хаџића (1889-1943) сасвим обична планинска кућица за смештај пастира у сезонској испаши стоке, у брдима изнад села Јабланица код Горњег Милановца, у историју је 1942. ушла као – Министарство војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије! Прво званично, од владе у емиграцији и краља Александра II Карађорђевића у Британију. Део је то (и)сторије отпора фашизму: српског, југословенског и савезничког. Сведоче о томе стари Јабланичани, тадашња деца, а потврђује и Звонко Вучковић, високи официр у Ђенералштабу покрета отпора под командом Драже Михаиловића, у

Славни спрски глумац Мија Алексић одведен је на масовно крагујевачко стрељање које су немачки нацисти спровели у октобру 1941. године, али је невероватним сплетом околности тада избегао смрт. О томе је 1970. писала РТВ ревија, а из њена архиве подсећање је објављено на блогу „Yugopapir“. И, то страшно подсећање изгледа овако: Освануо је 20. октобар 1941. године. Мама Синђа устала је рано и отишла да купи хлеб за доручак. Отац Велимир мешкољио се у кревету. Мисли су му биле на руском фронту. Да ли заиста Немци имају толико успеха како јавља радио? Совјети су у повлачењу. Мија је тог дана имао математику, која му није ишла нешто нарочито од руке,

У Шумарицама је у знак сећања на Крагујевчане стрељане 1941. године почела традиционална антиратна манифестација „Велики школски час“, којој присуствује и председник Србије Томислав Николић У Шумарицама је у знак сећања на Крагујевчане стрељане 1941. године почела традиционална антиратна манифестација „Велики школски час“, којој присуствује и председник Србије Томислав Николић. Комеморативна манифестација „Велики школски час“ у Сомен-парку Шумарице одржава се у знак сећања на 21. октобар 1941, када је немачка окупациона војска убила више хиљада Крагујевчана, међу којима су били и ђаци и њихови професори. Манифестација је почела интонирањем химне Боже правде након чега су на споменик стрељаним ђацима и професорима, положени венци. Венце су прво положили ђаци Прве крагујевачке

Крагујевац — Комеморативна манифестација „Велики школски час“ у спомен-парку Шумарице у Крагујевцу биће одржана данас у знак сећања на 21. октобар 1941. године. Тада је немачка окупациона војска убила више хиљада Крагујевчана, међу којима су били и ђаци и њихови професори. Крај споменика у Шумарицама, поводом 75. година од тог страдања, биће изведена поема Александра Б. Лаковића из Крагујевца „Гласови неба под земљом“, у режији Дјорђа Милосављевића. Најављено је да ће „Великом школском часу“ присуствовати председник Србије Томислав Николић, председник Врховног касационог суда Драгомир Милојевић и министарка без портфеља Славица Ђукић Дејановић. Присуствоваће и амбасадори Немачке Аксел Дитман, Кине Ли Манчанг, Словачке Дагмар Репчекова, Палестине Мохамен Набхан, Украјине Олександар Александрович,

Револуционарни режим успостављен тог октобра 1944. године је често био бесмислено суров и неправичан, али то не умањује хероизам бораца и народа који су ослободили градове Србије Октобарски дани ослобођења свих српских градова заслужују да се памте као светли тренуци историје. Револуционарни режим успостављен тог октобра 1944. године је често био бесмислено суров и неправичан. Али то не умањује хероизам бораца и народа који су тог октобра, раме уз раме са борцима Црвене армије, ослободили своју престоницу и све друге градове Србије. Не треба заборавити да нигде у Европи није толико домаћих бораца погинуло за ослобођење главног града. У тада десет пута већем Паризу је погинуло мање од хиљаду Де

У цркви светог новомученика Станка, у Острогу одслужен је парастос пострадалим браниоцима ћивота Светог Василија Острошког од братске руке побијеним прије 73 године, 18. и 19 . октобра 1943. године. Међу њима су били и генерал Блажо Ђукановић и пуковник Бајо Станишић, виђени официри и челници Главног штаба за Црну Гору, Херцеговину и стари Рас, њих 25. Прво су комунисти тражили да се предају чланови Главног штаба, заклевши се на крст да ће сви бити слободни. Повјеровао је генерал Ђукановић и већина официра и војника, а након предаје брутално су ликвидирани. Пуковник Бајо Станишић и његова четири блиска рођака нијесу хтјели живи у руке прогонитеља. Наставили су борбу до смрти.

У Београду су обиљежене 72 године од ослобођења града у Другом свјетском рату. Тим поводом у подне је организован меморијални дефиле од зграде „Лондон“ кретао централном улицом до Палате „Албанија на Теразијама. На челу дефилеа био је оркестар МУП-а и коњица, а у колони су били представници градске власти, Министарства одбране, МУП-а, ветерани СУБНОР-а и грађани, а дуж трасе пуштане су партизанске пјесме. Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин рекао је, отварајући дефиле, да се српски народ прије 72 године уписао на страну побједника уз највеће и најбоље. „Историја српског народа никада се није писала именима оних који су слободу чекали или оних који су сматрали