Други свјетски рат Архиве - Страница 76 од 117 - Јадовно 1941.

Почетна » Други свјетски рат » Страна 76

Зашто Мирко и Славко никада нису убијали четнике?

16. август 2017.

Док је у „уметничкој“ задрузи Ђорђа Андрејевића Куна, у ослобођеном Београду 1944. године, израђивао портрете Тита и Стаљина, деловао је као један обичан „комунац“ с даром за нову реалну уметност. У тим првим данима ослобођења, нико, па ни тај Ђорђе Андрејевић Кун, аутор грба са шест буктиња и највећи „графички ауторитет“ у новом режиму, није знао да Десимир Жижовић Буин, који је касније своје место у историји уписао ликовима најпознатијих српских партизана Мирка и Славка, није „обичан комунац“. Јер, партизани нису листали часопис Млади Равногорац који је уређивао Драгиша Васић, па нису видели ни илустрације младог Буина. Све док Кун није добио безбедносни извештај да је један од његових пулена

Естонија: Марш извиђача у част нациста!

12. август 2017.

У Естонији у граду Талину удружење извиђача организује „Марш Ерна“ у част нацистичке диверзантске групе која је то име носила током Другог светског рата. На нацистичком маршу ће учествовати око 150 извиђача и „љубитеља туризма“, изјавио је организатор манифестације, преноси РИА новости. У прибалтичким државама Естонији, Летонији и Литванији су уобичајени нацистички маршеви од како су те земље изашле из СССР-а. Историчари и активисти невладиних организација упозоравају да су такве манифестације неспојиве са европском антифашистичком традицијом и да указују на опасност од оживљавања нацизма, но упркос свему балтички ревизионисти не престају са својим нацистичким перформасима. Аналитичар Александар Павић овако објашњава зашто нема реаговања Европе на маршеве неонациста: „Европи не сметају

Годишњица погибије 12 равногораца у селу Кусатку

10. август 2017.

Садржај: На данашњи дан, 1944, у мом селу Кусатку код Смедеревске Паланке погинуло је 12 равногораца у борби са немачким окупаторским снагама. У сећање на њих, оклеветане и заборављене антифашисте и борце за слободу, дајем одломак који сам им посветио у књизи. Пише: Немања Девић “Напади на немачке транпортне линије били су у лето 1944. чести. Снаге ЈВуО, под командом потпоручника Добросава Радојковића, попуњене су 9. августа 1944. мобилизацијом. Истог дана, извештени од шефа железничке станице из суседног Ковачевца да ће кроз Кусадак проћи немачки транспортни воз са оружјем, упутили су се ка железничком стајалишту Рабровац, које је било најпогодније за постављање заседе. Планирали су напад на воз, не би

Велика антиратна прича: Сиромашни сељак бежао 2600 км од Хитлеровог зверског лудилa

10. август 2017.

Пре свега, треба се упознати са капларом Брандхубером. Он није био класичан пример дезертера који хвата прву прилику за бег. Напротив, као скроман и послушан фармер из аустријског села Ла ан дер Таја, на граници са данашњом Чешком, Брандхубер је био искусан солдат и у вермахту је већ прошао три ратне године у Чехословачкој, Француској и Пољској. Тачно 10 дана пре но што ће осванути као дезертер у Швајцарској, каплар Брандхубер се налази читавих 2.600 километара даље ка истоку, безнадежно заглављен у снегу на минус 40 степени у Александровки, 400 километара јужно од Москве. „Е сад ми је стварно доста!“ „Велика хладноћа, снежне мећаве. Стојимо већ други сат и чекамо

Подиже се споменик четничком војводи Павлу Ђуришићу

9. август 2017.

У Горњем Заостру код Берана, „црногорској Равној гори“, усвојена Декларација о помирењу Беране- На завршетку дводневног Народног сабора у Горњем Заостру код Берана, „црногорској Равној гори“, усвојена је Декларација о помирењу и подизању споменика четничком команданту Павлу Ђуришићу. – Захтевамо од Скупштине, Владе Црне Горе и осталих државних органа Црне Горе да прихвате нашу руку помирења и да Влада Душка Марковића дозволи подизање споменика команданту, вођи наших предака, војводи Павлу Ђуришићу страдалом од усташа у Другом светском рату – део је Декларације, којом се тврди да се до данашњих дана ствара лажна слика о многим догађајима Другог светског рата, као и о устанку у јулу 1941. године у Црној Гори.

Срби открили делове Русије где још траје Други светски рат

9. август 2017.

Пре три годне позвали смо групу студената из Србије да учествују у међународној експедицији на острву Хогланд у Финском заливу. Тамо смо пронашли остатке погинулих пилота једног руског авиона за које се сматрало да су нестали без трага. Потом смо на основу одређених докумената успели да откријемо њихова имена и о судбини пилота обавестили родбину. Сарадња Руског географског друштва и недавно отвореног Српско-руског географског центра предвиђа многобројна дешавања, али једно од најинтересантнијих је свакако размена студената и учешће наших географа у бројним експедицијама које се организују широм Русије. Спутњик интервју – Артјом Манукјан https://video.img.ria.ru/Out/MP3/20170808/2017_08_08_SerbiaIntervjuArtjom_ogbngfpl.atg.mp3 Једна од тих експедиција, на којима су учествовали млади српски географи била је на острву Хогланд у Финском заливу, где се још

Колико Срба су убили комунисти?

8. август 2017.

У деветој епизоди емисије „Српска раскршћа“ гост је био историчар др Срђан Цветковић, виши научни сарадник са Института за савремену историју. Са њим је водитељ емисије Никола Јовић разговарао о комунистичкој репресији у Србији у периоду 1944 – 1991 , са акцентом на масовна убијања у револуционарном терору, Голи оток и остале логоре и затворе, диктатуру Јосипа Броза и политичку репресију према свима који су проглашавани за неподобне. Која је коначна цифра страдалих Срба од стране комуниста? Сазнајте у овој емисији: Извор: Продукција „Helm cast“ – емисија „Српска раскршћа“

Изборна скуштина Удружења бораца Југословенске војске у отаџбини и породица невиних жртава Другог свјетског рата.

Поставити споменик борцима Југословенске војске у отаџбини

7. август 2017.

У Требињу је обновљен рад Удружења бораца Југословенске војске у отаџбини и породица невиних жртава Другог свјетског рата, које је основано прије осам година. На синоћњој Изборној скупштини усвојен је програм рада у којем је један од основних циљева изградња спомен-обиљежја борцима Југословенске војске у отаџбини и невиним жртвама Другог свјетског рата. Према идејном рјешењу урађеном прије 10 година, споменик у облику круне висок осам метара, требало би да буде постављен код Каменог моста у Требињу, на обали Луке Вукаловића. „Ово треба да буде споменик нашег помирења са душама покојника, да они послије толико времена нађу мјесто гдје им неко може прислужити свијећу“, рекао је новоизабрани предсједник Удружења Дражен Чучковић.

Амерички „дјечак“ убио и обогаљио стотине хиљада људи

6. август 2017.

Меморијални парк Мир налази се у центру Хирошиме и њиме доминира скелетна купола. Tу је изложен и Буда, чије је камено лице истопила експлозија америчке атомске бомбе. Приредио: Ненад ТАДИЋ Америчка атомска бомба „Дјечак“ бачена на Хоришиму 6. августа 1945. године убила је, према процјенама, 78.000 људи, а здравствене посљедице потомака страдалих становника овог јапанског града осјећају се и данас. Радиоактивне црне кишне капи, које су касније падале, однијеле су још живота. Према процјенама Јапана из 1968. године, 250.000 становника Хирошиме умрло је одмах након експлозије или у року од пет година од болести узрокованих радијацијом. Многи од преживјелих касније су умирали или још умиру од посљедица бомбардовања, као што

Интерни позив за подношење пројеката у вези изучавања и документовања периода Холокауста у Србији и обележавање значајних датума из периода Холокауста и комеморација у Републици Србији за 2017. год.

6. август 2017.

Интерни позив за подношење пројеката у вези изучавања и документовања периода Холокауста у Србији и обележавање значајних датума из периода Холокауста и комеморација у Републици Србији за 2017. год. Расписује се Интерни позив за подношење пројеката у вези изучавања и документовања периода Холокауста у Србији, обележавања значајних датума из периода Холокауста и комеморација у Републици Србији за 2017. годину. Позив ће бити достављен јеврејским општинама и постављен на сајт Савеза јеврејских општина Србије. Рок за доставу пројеката је 10.09.2017. године, до 14 часова. Одлука о одабиру пројеката биће донета до 01.10.2017. године. Расположива средства по позиву износе 3.457.643,00 РСД Након одобрења пројекта од стране ИО СЈО Србије подносиоцу се уплаћује

Велика сила мора да стопира неиживљене ратне жеље у Хрватској

2. август 2017.

У најмлађој чланици ЕУ би хтели да не постоје посланици који представљају Србе у Сабору. Једино би волели да имају неког полулудог и неко страшило у некаквој наказној униформи коју је креирао модни креатор Вељко Булајић, па да га извлаче кад год имају неки проблем и кажу: „Ево, тај је крив“. „Оружана побуна у Србу није била антифашистички устанак“, наслов је текста у хрватском „Вечерњем листу“ који за 27. јул — дан који је до отцепљења Хрватске из Југославије слављен као Дан устанка у тој социјалистичкој републици — каже да је за циљ имао стварање велике Србије према пројекту „Велике хомогене Србије“ четничког идеолога Стевана Мољевића који је настао непосредно пре побуне те исте 1941. године. Без Срба, молим Тај поглед

ДОKУМЕНТ ОЗНА-е МИЈЕЊА ИСТОРИЈУ: “Побити свештенике, сељаке, трговце, богаташе …“

1. август 2017.

ЕKСKЛУЗИВНО ПРЕДСТАВЉАМО ДОKУМЕНТ KОЈИ ДОKАЗУЈЕ ПЛАНИРАНУ ЛИKВИДАЦИЈУ “НАРОДНИХ НЕПРИЈАТЕЉА” ОД СТРАНЕ ТАЈНИХ KОМУНИСТИЧKИХ СЛУЖБИ Документ је наредба Службе безбедности у Словенији из 1943. године, а добили смо га добротом једног словенског историчара. Kомплетан спис ускоро ће бити објављен у цијелости. “Чим буде дан сигнал за узбуну, у акцију морају ступити све УХЗ. Дужност заповједника је да ангажирају све своје чланове. Сви морају имати спремно оружје. (У недостатку ватреног оружја може се употријебити друго као што су ножеви, сјекире, крампови, чекићи и слично). Напад на станове оних који ће бити ликвидирани мора бити брз, одлучан и темељит. Сватко предомишљање и оклијевање схватит ће се као издаја … Групе које су на

Како је један филм посвађао Французе и Енглезе

30. јул 2017.

Филм „Денкерк“ Кристофера Нолана наишао је на оштре критике француских критичара јер се, према њиховом мишљењу, у филму минимизира француска улога у једном од најдраматичнијих догађаја у II светском рату. Када се на Балкану догоди да се због неке филмске приче, поготово оне која интерпретира не тако давну ратну прошлост наших простора, подигне прашина, то више није вест. Међутим, ако се нешто слично догоди на Западу, човек је приморан да се таквим неуобичајеним догађајем за то поднебље макар мало заинтересује. Управо то се догодило са најновијим филмом Кристофера Нолана, редитељем нашој публици највише познатом по научно — фантастичном остварењу „Интерстелар“ или трилогији о Бетмену „Мрачни витез“, „Денкерк“. Бучно најављиван, филм је већ првог викенда приказивања зарадио 50,5 милиона долара, па би

Крваве усташе се веселе после клања Срба: Ово је најболеснија слика из Другог светског рата

28. јул 2017.

Мишко Ратковић и његов друг усташки су кољачи који су лета 1941. године усликани како се замазани српском крвљу церекају и клибере негде на територији такозване Независне Државе Хрватске. Триљ је мирно месташце у Далмацији које је кроз историју било од велике важности због тога што је ту био једини прелаз преко набујале Цетине, а и данас је ту један од највећих мостова преко те реке. Управо је Триљ родно место Мишка Ратковића, једног од два човека са ове бизарне фотографије настале лета 1941. године, на територији такозване Независне Државе Хрватске. Где тачно — не зна се. Да нема сачуваног описа ове фотографије могао би човек да помисли да се

Говор Председника Француске Макрона на Vel d‘Iv комеморацији у Паризу

28. јул 2017.

Председниче владе Израела, драги Биби, хвала вам за ваше речи. Чланови владе, Председниче Репрезентативног савета јеврејских институција у Француској, Председниче Удружења синова и кћери Јевреја депортованих из Француске, Председниче Уније депортованих у Аушвиц, Председниче Фондације сећања на Холокауст, Председниче Француског комитета за Јад Вашем, Велики рабини, Градоначелнице Париза, Народни посланици, Префекти, Представници дипломатског кора, Изабрани представници, Даме и господо, Овде сам данас са вама, овим тмурним и свечаним поводом, како бих следио пут којим је 1995. године кренуо Жак Ширак, коме данас посебно желим да одам почаст, а којим су наставили Доминик де Вилпен 2005, Никола Саркози и Франсоа Фијон 2007, и коначно Франсоа Оланд 2012.1 Недавно су француски политички