arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Јубилеј херојског дјела и страдања неустрашивог Божидара Жугића: Херој Априлског рата – поручник који је одбио да се преда

21. април 2024.

У том тренутку је пуковнику Ристићу и мађарском фашистичком команданту пришао поручник Божидар Жугић држећи десну руку у џепу. Стао је испред мађарског официра и почео да виче: „Шта хоћеш кукавицо? Хоћеш да нас заробиш без борбе?“ Херојски чин поручника југословенске краљевске војске Божидара Жугића дуго није био познат широј јавности и гуран је у заборав. Он је 1941. године одбио да се преда мађарским војницима код Гложана, и том приликом је убио непријатељског и свог команданта, уз ријечи: „Зар се тако брани отаџбина?“ Божидар Жугић је рођен 14. марта 1915. у Новаковићима, селу код Жабљака, испод Дурмитора. Основну школу је похађао у Пријепољу, а одрастао је у Пљевљима где

Сећање на трагични новосадски април

21. април 2024.

Oд 13. априла, наредних неколико дана страдало je 500 људи, углавном српске и јеврејске националности. Убијани су у одмазди, једном осветничком нападу. Бивши службеник Богдан Шикопарија успео је да се спасе смрти током стрељања групе људи у Новом Саду у Другом светском рату, када се рањен извукао из плићака Дунава и сакрио у оближњој шуми. По ослобођењу је био саслушан пред анкетном комисијом при Комисији за утврђивање злочина окупатора и њихових сарадника у Војводини, а документ о томе чува Историјски архив Новог Сада. Шикопарија је испричао да су га у његовој кући у Новом Саду (13. априла 1944, како је руком записано на документу, али верује се да је датум

bomb-beograd-1944-noseca.jpg

КРВАВИ УСКРС 1944. Савезници нас бомбардовали на Титов захтев!

16. април 2024.

Убиjено више од две хиљаде српских цивила. Београд брутално рушили три дана узастопно тако да ни жртве нису могле да буду сахрањене. Партизанско вођство подстицало овакве акциjе Крвави Ускрс, како jе названо савезничко бомбардовање Београда 16. и 17. априла 1944. у коме jе погинуло више од 2.000 људи, дуго jе био табу тема, а ни данас са њега ниjе потпуно скинут вео таjне. Досиjеи Балкан ер-форса, коjи jе 1944. под британском командом 11 пута бомбардовао Београд и друге српске градове, и даље су запечаћени. Британски обавештаjац Маjкл Лиз био jе члан воjне мисиjе у Јабланичком округу 1944. и горко jе закључио да се Стаљин сигурно грохотом смеjао док су савезнички

Стогодишњица германског ревизионизма

16. април 2024.

Оловни век свог ревизионизма, Немачка овог пролећа слави пумпањем хашког сребреничког наратива у палати Уједињених нација на Ист Риверу. Пише: Милан Четник Од кад је Други Рајх, на Видовдан 1919. кротко потписао Версајски мировни уговор, прихватајући кривицу Немачке за избијање Првог светског рата, немачка политичка и интелектуална елита довија се као левантински трговац како да злочиначки, млински камен свог милитаризма окачи око српског врата. Тај столетни гоблен проткан је србофобијом, по Немцима „српскомопасношћу“. Троструки немачки, противсрпски магнум цримен (1914-1918. 1941-1945. 1999.), инспирише германску империју да и данас покушава да пермутује своју дежурну жртву у џелата, преподобно се позивајући на моралне императиве првог реда. Рђа на тевтонском мачу Америчка публицисткиња Дајана

SS_nacisti.jpg

Перверзије немачке србофобије

15. април 2024.

Енглеске колонијалне трупе, 1863. године, поклониле су северноамеричким Индијанцима око Великих језера ћебад и ланене тканине премазане ткивом зараженим малим богињама, на које је староседелачка популација била нарочито осетљива. Пише: Милан Четник Држава чија је војска извела ову, у светској историји уникатну, подмуклу дехуманизацију и масовни помор покушала је 2015. године да планетизује српске ратне грехе у Сребреници (стрељања заробљеника) које је хашки Трибунал за ратне злочине у бившој Југославији (ICTY) на свом креативном правничком кантару одмерио као „геноцид“. Како је за опскурне циљеве хашког судилишта кривотворен појам геноцида, дефинисан у Конвенцији о геноциду под окриљем УН из 1948. године, објаснио је Шел Магнусон, професор на шведском универзитету у Упсали: –

АПЕЛ – МЕМОРИЈАЛИ ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ СССР НА ТЛУ БИВШЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ – ВОЈНЕ ЖРТВЕ 1944-1945.

11. април 2024.

Овај апел је једини начин да приведемо крају један значајан пројекат, иза којег не стоје ни владине, ни страначке, нити било које интересне групе. Драги Пријатељи, Након објављивања монографије на руском (2020), са именима преко 11.700 погинулих и несталих црвеноармејаца на тлу Југославије 1944-1945, која је исте године уручена у Москви председнику Руске Федерације Владимиру Владимировичу Путину, поводом централног обележавања 75-то годишњице Победе у Другом светском рату и издања на српском 2021. отпочели смо са припремом новог допуњеног издања. Захваљујући преданом раду наших пријатеља из Москве, у руским војним архивима, у припреми је ново, допуњено издање, предвиђено за 2026/2027. годину. Допуњено издање ће поред нових података о погинулим и несталим

Душан Бабац: О херојству Александра Берића, носиоца српске Медаље части

7. април 2024.

На почетку Априлског рата, командант речног монитора Драва Краљевске морнарице био је поручник бојног брода прве класе Александар Берић.  Драва је служила у Првој минерско-баражној групи у Бездану са задатком да пружа артиљеријску подршку Осјечкој дивизији. Монитор Драва затекао се 6. априла на Дунаву код Бездана, близу границе са Мађарском. Осмотривши велике формације немачких авиона које су прелетале границу са Мађарском, поручник Берић је издао наређење да се, према унапред утврђеним координатама, отвори ватра на најближи непријатељски војни аердром код Мохача који је био удаљен око 7 km. Непријатељска извиђачка авијација више пута је безуспешно покушала да открије положај са којег је дејствовао југословенски монитор при чему је противавионском ватром

Здање Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу у Београду (из Збирке фотографија Музеја града Београда)

Непознато о бомбардовању Народне библиотеке Србије: Дан када је горело српско сећање

7. април 2024.

Поводом рођендана Народне библиотеке Србије, посећамо на најтрагичније дане једне од најважнијих наших институција и откривамо мало познате детаље бомбардовања Београда 6. априла 1941. године Осим страдања људи, материјалних добара и инфраструктуре, с почетком Другог светског рата, у потпуности је страдала и Народна библиотека Србије. Она је плански гађана – највећа и највреднија ризница покретне културне баштине овог дела Европе сравњена је са земљом. У њој је чувана грађа не само српског порекла већ и она која је потицала са територије читаве Европе и која је обухватала хронолошко раздобље од готово хиљаду година. С правом не само историчари већ и стручњаци који се баве заштитом културне баштине и у Европи

Почетак пакла за Србе – прво су 6. априла 1941.г., сравнили са земљом Београд

6. април 2024.

Фашистичка Немачка је без објаве рата 6. априла 1941. године напала Краљевину Југославију. Напад је почео снажним ударима ваздухопловних снага, специјалним дејствима и брзим продорима оклопно-механизованих јединица. Главни циљ напада немачког ваздухопловства је био: разарање Београда, деморалисање војске и народа и уништење југословенских ваздухопловних потенцијала. Одлуку, да се Београд разори, донео је лично Хитлер 27. марта, разјарен вестима о демонстрацијама у Београду против потписивања ‘Тројног пакта’. Извршење задатка поверено је 4. ваздушној флоти под командом генералпуковника Александра Лера. Операција уништења Београда носила је назив ‘Страшни суд’ [Strafgericht]. У 6.30 часова напала су 234 бомбардера и 120 ловаца. Већина житеља југословенске престонице затечена је на спавању јер је била недеља. У

ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА НА ЛИЈЕВЧЕ ПОЉУ: „Четничко Косово“ у свијести српског народа Херцеговине

6. април 2024.

6. aприла 1945. године у борбама у Лијевче Пољу страдало је језгро херцеговачких четника на челу са својим командантом Милорадом Поповићем. Извор: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА Аутор: Милан Никчевић, април 06, 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Оно што је Зидани Мост, Кочевски Рог и Похорје у свијести националног народа Црне Горе то је Лијевче Поље, „четничко Косово“ у свијести српског народа Херцеговине – симбол трагичног страдања дубоко урезан у душу и колективно памћење, „збирно

Историчар др Немања Девић међу 10% најпродуктивнијих српских научника

21. март 2024.

Ништа од тога није био мој успех, него милост Господа и правда за оне у чије име говорим. У Босни постоји један необичан израз за ничије дете: зове се нахоче. Е ја сам, откад сам уписао Филозофски факултет у Београду био нахоче. И то не зато што немам родитеље, ујаке или кумове, већ зато што они нису седели на утицајним местима. Уз то, нисам био ни Југословен ни комуниста већ изразита супротност свега тога, што такође није баш била згодна околност на једном од последњих упоришта ових липсавајућих идеологија у Србији. До доктората то нисам много осећао, онда се на моја плећа срушила лавина. Тукло је са свих страна, у

Институт за јеврејске послове: Недићева влада није прогонила Јевреје (1994)

6. март 2024.

Истина о Недићу Пише: Никола Милованчев Задњих година поново су ојачали притисци да се наметне измишљена хипотека саодговорности владе Милана Недића за нацистички геноцид над Јеврејима у Србији 1941-1944; та пропаганда је на жалост толико јака, да после мого понављања, у њу почињу да верују чак и неки добромислећи али недовољно информисани људи. Зато желим да потсетим нашу јавност на писмо читаоца Политике из Лондона Ж. З., које је штампано у том београдском дневном листу, у рубрици Писма читалаца, 13. маја 1994. (бр. 28939, стр. 6). Преносимо у целости ово писмо, објављено под насловом „Истина о Недићу. Погрешна оцена – оптужба – о Недићу као суорганизатору убиства српских Јевреја 1941-1942.

И ДУНАВ ИМА ПЛАВУ ГРОБНИЦУ: Епархија Бачка о изградњи цркве у новосадском насељу Лиман, посвећене жртвама рације 1942.

5. март 2024.

Храм који ће бити изграђен у новосадском насељу Лиман, у близини купалишта Штранд, биће посвећен Светим мученицима бачким пострадалим у погрому нашег народа у Бачкој од 1941. до 1944. године, нарочито у Новосадској рацији. Пише: Ј. Симић То ће га с правом, сврстати у ред здања од изузетног духовног, културног и националног значаја. Изградњом храма Светих мученика бачких и планираном изградњом Меморијалног центра жртава погрома у Бачкој овај, до сада неуређени део обале Дунава ће, између осталог, постати уређена културно-просторна целина дефинисана културом сећања на страдање свих Новосађана и биће својеврсни прворазредни подсетник да Плава гробница и ту постоји. Оваквом поруком за јавност огласила се јуче Епархија бачка после најаве

„ФАШИСТИЧКЕ КОСТИ“: Бербокова и њен деда нациста

12. фебруар 2024.

Недавно откриће нацистичке прошлости деде Аналене Бербок, укључујући његову службу у Вермахту и добијање крста за ратне заслуге у Блиду , покренуло је питања о њеном залагању за мир а уједно и о залагању за извоз оружја. Оцењује се да се Бербокова налази у критичном тренутку у својој политичкој каријери. У открићу које је изазвало шок у политичком пејзажу Немачке, деда министра спољних послова Аналене Бербок, Валдемар Бербок, идентификован је као официр Вермахта и непоколебљиви националсоцијалиста који не само да је читао „Мајн кампф“ већ је и одликован највећим војним орденом, Крстом за ратне заслуге са мачевима 1944. Бербокова, која је раније говорила о ратним искуствима свог деде, никада није

Југословенски заробљеници који граде пут између Карашока и Финске током Другог светског рата. Ову фотографију је почетком јесени направио немачки официр, ратни репортер, пре него што су заробљеници постали исцрпљени од глади и повременог дивљачког третмана од стране чувара. Фотографија: Архива немачке војске, Савезни архив Немачке

Ови заробљеници су градили „крвави пут“ – а после тога су погубљени

15. јануар 2024.

Југословенски заробљеници који су за време Другог светског рата били у Карашоку, требало је само да изграде пут до Финске, а после тога ниje требалo више да постоје. „Од доласка у логор у Карашок, Макс Гемеинхарт – познат као „Ексер“ – понашао се према неухрањеним и болесним заробљеницима на дивљачки и нехуман начин. Тукао је најболесније заробљенике без обзира на њихово стање и слао их на рад. Уобичавао је да туче исцрпљене заробљенике тако старшно да су они често умирали од његових удараца. Такође је слао болесне и изгладнеле заробљенике на погубљење. Сва убиства и погубљења извршавала је једна група Немаца међу којима је био и он.“ Ово је рекао

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА