Други свјетски рат Архиве - Страница 41 од 117 - Јадовно 1941.

Почетна » Други свјетски рат » Страна 41

Хитлер и Гебелс му забранили филм

19. октобар 2018.

Режисер Златан Дудов, рођен у Димитровграду пре 115 година, био познатији у иностранству него међу нашим светом. Умакао нацистима и однео у Француску филм „Мехурићи од сапунице“. Име режисера Златана Дудова, рођеног пре 115 година у Димитровграду, мало је познато и међу филмаџијама, а камоли међу „обичним“ светом – упркос томе што би се деловима његове биографије поносили многи филмски радници. Нико није постао владика у свом селу, каже народна пословица, која се савршено уклапа у судбину уметника који је био познатији у Европи пре и после Другог светског рата, него међу нама. Да није ретких заљубљеника у филмове и истраживања, попут новинара Петра Виденова и Ивице Иванова из Димитровграда,

Владимир Димитријевић: Срби у Југославији и Европи – сведочанство Жарка Видовића

18. октобар 2018.

Мислили смо да нам се, као оданим савезницима и истинским жртвама рата, не може десити ништа што би нас претворило у немоћне посматраче своје судбине. Ново на сајму Једна дивна појава овогодишњег Сајма књига је друго издање култног дела Жарка Видовића, „Срби у Југославији и Европи“, коју ће објавити Катена Мунди из Београда. Ова књига је први пут угледала светлост дана средином последње деценије прошлог века, у најтеже доба србске борбе у доба распада СФРЈ. Сада, када се поново чита, показује се као светилник који нам и у часу у коме смо се нашли може бити траг на путу ка обнови Завета. Аутор текста о Жарку Видовићу и његовој историософији

Беседа немачког свештеника: Срби су, дакле, миловали децу оних који су њихову отаџбину у црно завили

18. октобар 2018.

Фото: Политика Беседа немачког протестантског свештеника Фридриха Грисендорфа коју је одржао 1945. године у своме селу Евербургу крај Оснабрика, где се тада налазило на хиљаде српских затвореника. „… Наша отаџбина је изгубила рат. Победили су Енглези, Американци, Руси. Можда су имали бољи материјал, више војске, боље војсковође. Но, то је уствари изразито материјална победа. Ту победу су однели они. Међутим, има овде међу нама један народ који је од свих победника извојевао једну много лепшу, другу победу. Победу душе, победу срца, победу мира и хришћанске љубави. Тај народ су Срби. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 2. јуна 2017. године. „ Ми смо их

МОРАВА НАС ВОДА ОТХРАНИЛА, НЕК` МОРАВА ВОДА И САХРАНИ…

17. октобар 2018.

Андра Којадиновић (1907-1948.) је био дугогодишњи председник општине Старо Село (Аџибеговац) и народни првак Поморавља, пореклом из старе и утицајне породице која је давала народне посланике још у време Обреновића. Као такав у рату је био организатор Равногорског покрета, истовремено покушавајући да од свог села створи неку врсту неутралне зоне која би била поштеђена жртава у грађанском рату. Када су четници одступили у Босну, а комунисти преузели власт, Андра Којадиновић је остао код куће. Обавештен посредно од командира сеоске милиције да власти намеравају да га ликвидирају, и то на његову славу – Светог Мрату 1944, отишао је у шуму. Дуже од четири године остао је у одметништву, али није одлазио

Нацистичка химна се орила хрватском школом: Домар пустио погрешну верзију

17. октобар 2018.

На свечаности потписивања партнерског уговора са Гете институтом, домар у Основној школи „Владимир Назор“ у Чепину, у Осјечко-барањској жупанији, пустио је верзију немачке химне која се везује за време и идеологију Адолфа Хитлера. На свечаности потписивања партнерског уговора са Гете институтом, домар у Основној школи „Владимир Назор“ у Чепину, у Осјечко-барањској жупанији, пустио је верзију немачке химне која се везује за време и идеологију Адолфа Хитлера. Озлоглашена верзија немачке нацистичке химне пуштена је пред шокираним представником немачке Амбасаде Арнеом Хартигом и директором Гетеовог института Матијасом Милером-Виферигом. „Најн, најн, то није добра верзија, угасите то! „, повикала је модератор програма из Гетеовог института Милка Јурковић, која је била видљиво узнемирена, али

У Нишу обележена годишњица устанка у нацистичком логору

17. октобар 2018.

У Србији на територији бившег логора «Црвени крст» у Нишу одржан је низ комеморација поводом годишњице устанка у нацистичком логору смрти Собибор. Место догађаја није изабрано случајно. Догађаји у пољском «Собибору» и српском «Црвеном крсту» се поклапају јер је овде у Нишу одржан један од првих упада у меморијални центар, рекао је организатор међународног пројекта «Меморијал» Сергеј Глушенко. Учесници акције положили су венце и цвеће поред стрељачког зида. Након тога испустили су црне балоне у ваздух. Акцију су подржали Меморијални центар града Ниш, Српско-руски хуманитарни центар у овом граду и српски представници мотоциклистичког клуба «Ноћни вукови». «У мом сећању историја је претрпела велике промене као што је и само схватање

Путујући музеј дуг Солунцима

16. октобар 2018.

У џиновском опанку, на пожаревачком Тргу ослобођења. Оригинални експонати широм Србије сведоче о Великом рату. ПОВОДОМ века од почетка пробоја Солунског фронта и завршетка Великог рата, на Тргу ослобођења у центру Пожаревца је постављен џиновски опанак који су пре четири месеца направили чланови националне асоцијације за старе и уметничке занате и домаћу радиност „Наше руке“ из Београда. У овом својеврсном експонату с којим крстаре Србијом је отворена и изложба под називом „Јунаци у опанцима“, а поставку чине аутентична обућа ратника из тог славног доба и фотографије војника који су поразили знатно опремљенијег непријатеља. Ова несвакидашња лимена атракција је дугачка шест и по, широка три и по метра, а тешка је

Дуг малом јунаку из Великог рата: Момчило Гаврић добија споменик

15. октобар 2018.

У Лозници ће 2. новембра свечано бити откривен споменик Момчилу Гаврићу. ПРВИ човек Лознице Видоје Петровић је најавио да ће она постати први град у Србији у који ће бити подигнут споменик најмлађем војнику из Великог рата – Момчилу Гаврићу. Одавање почасти дечаку који је на фронт отишао из родне Трбушнице подно Гучева, а у Лозници је једна улица већ названа његовим именом, заказано је за 2. новембар у Парку бреза, поводом обележавања стогодишњице ослобођења у Првом светском рату. Скупштина града у Лозници је, подсетимо, још 2015. донела одлуку и основала Одбор за подизање споменика, а директор центра за културу „Вук Караџић“ Снежана Нешковић Симић каже да је одабран рад

СКАНДАЛ НА ПОМОЛУ У ХРВАТСКОЈ: Сметају им симболи, хоће да уклоне српске споменике и гробља

15. октобар 2018.

На споменике који наводно величају „великосрпску агресију“ већ дуже време упозоравају удружења хрватских бранитеља, која их сматрају увредом за жртве, а најчешће се помиње споменик Вукашину Шошкочанин. У Хрватској је у току јавна расправа о Закону о гробљима, на основу које се очекује одлука о томе да се из Хрватске уклоне споменици са натписима који пропагирају идеје на којима се темељила „оружана агресија на Хрватску“, као и натписи којима се „велича сама агресија или великосрпство“, пише Вецерњи.хр. Лист наводи да се планира да закон буде усвојен до половине наредне године, као и да надлежни очекују да ће сви надгробни споменици са „неприхватљивим порукама“ бити уклоњени до краја 2020. Како се

ДРАГИНАЧКА ТРАГЕДИЈА

15. октобар 2018.

Током jула и августа 1941.године Драгинац jе поред других већих места из ближе и даље околине у Западноj Србиjи попут Лознице, Бање Ковиљаче, Крупња, Баjине Баште, Ужица,… био териториjа ослобођена од немачког окупатора. Талас устанка и народног отпора се ширио и ова териториjа jе сваким даном бивала све већа. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. октобра. 2015. године. У намери да на тим просторима поново заведе окупациону власт немачки воjни врх jе донео одлуку да се устанак зау- стави и угуши. У том циљу за главнокомандуjућег немачких воjних снага у Србиjи постављен jе генерал Франц Беме а непосредно извршење задатка поверено jе

ПАСТОР: МЈЕШТАНИ ПОКАЗАЛИ КАКО ТРЕБА ЖИВЈЕТИ СА ПРОШЛОШЋУ

13. октобар 2018.

У Книћанину код Зрењанина обиљежен је дан сјећања на невино страдале подунавске Нијемце и 70 година од затварања концентрационог логора у овом мјесту. На спомен-обиљежје „Телечка“ вијенац је положио предсједник Скупштине Војводине Иштван Пастор који је истакао да Скупштина АП Војводине и Влада Србије успјешно настоје да креирају политике које истовремено поштују и прошлост и будућност. Пастор је истакао, да становници Книћанина, некадашњег Рудолфсгнада, заслужују велико поштовање јер су прије 20 година подигли споменик недужним страдалницима овог мјеста и тим чином показали како треба живјети са прошлошћу. Он је рекао да је у логору у Книћанину страдало више од 12.000 тадашњих становника Баната који су били Нијемци и то углавном

Никола Милованчев: О броју жртава у НДХ – чињенично а не емотивно

11. октобар 2018.

На мој критички осврт о процени броја становника Југославије коју је учинио Државни статистички уред ДФЈ маја 1945. и констатације о колизији тих података са пописом из 1948. реаговао је човек са којим сам 28 година одржавао пријатељске односе, директор Музеја жртава геноцида др Вељко Ђурић. Човек са којим сам много пута делио исто мишљење. И у вези његовог последњег чланка о нацистичко-усташком логору Земун, објављеном у Културном додатку Политике 6. октобра о.г. могу да поручим: добро је да си тај чланак објавио. У одговору мени Вељко Ђурић је већ у почетку кренуо лично, ad personam, па ћу најпре на то одговорити. На једно тврђење које је недостојно („налогодавци“) се

Грчка тражи од Њемачке 376 милијарди евра!

11. октобар 2018.

Наши налази и износ који смо утврдили нису темељени на шпекулацијама и процјенама, него на службеној документацији, кажу Грци. Њемачког предсједника Frank-Waltera Steinmeiera данас ће у Атини дочекати занимљива честитка – чек на 376 милијарди евра. Објавио је то јуче њемачки Билд, позивајући се на грчку студију према којој Њемачка за одштету у Другом свјетском рату дугује ни мање ни више него 376 милијарди евра. Очекује се да ће за данашњег посјета савезног предсједника Frank-Waltera Steinmeiera репарације постати службеном темом. Студију је израдила репарацијска комисија грчког парламента чији је предсједник Triantafyllos Mitafides, који има 70 година. Он је рекао како предсједник Prokopis Pavlopoulos потеже питање репарације у свакој пригоди. Жртве

Обиљежене 23 године од егзодуса Срба из Санског Моста

10. октобар 2018.

Симболичним спуштањем вијенаца и цвијећа у ријеку Сану са градског моста у Приједору данас су обиљежене 23 године од егзодуса Срба из Санског Моста. У октобру 1995. године са овог подручја насилно је протјерано више од 120.000 Срба, а само из Санског Моста око 27.000. Међу окупљенима данас је на градском мосту био велики број становника Санског Моста који су се присјетили тешких дана. Многи су прије 23 године изгубили своје ближње и били присиљени да напусте огњишта у километарској колони. „Приједор је постао матична општина за многе прогнане, јер смо ми били највећа гранична општина“, поручио је замјеник градоначелника Приједора Александар Миљуш. Предсједник градске Организације породица погинулих и заробљених

Вељко Ђурић Мишина: Докле да заљубљеници у историју уче историчаре

10. октобар 2018.

Поводом текста Николе Милованчева „Умањен број жртава у Југославији 1945“, Политика, 8. октобар 2018, стр. 20–21. Као школовани историчар, који је више од три деценије посвећен истраживању новије српске историје и то исказао кроз, осим осталог, десетак књига, и као директор Музеја жртава геноцида, а то значи и главни и одговорни уредник свега што се обзнани под знаком те институције, пратим и читам готово све што је у вези садржаја основних делатности Музеја. Тако сам прочитао и поменути чланак Николе Милованчева. На самом почетку реакције кренућу од краја, од потписа аутора. Никола Милованчев је правник по образовању а не и историчар! Он припада групи заљубљеника у прошлост и има богату библиотеку,