Други свјетски рат Архиве - Страница 42 од 117 - Јадовно 1941.

Почетна » Други свјетски рат » Страна 42

Кад су четници водили пролетере у напад на усташе

10. октобар 2018.

Родољуб Чолаковић, политички комесар Главног штаба НОП одреда Босне и Херцеговине, записао је своја сјећања из Другог свјетског рата и објавио их у књизи „Записи из ослободилачког рата“ (пет књига) — 1946-55. година. У „Записима“ ИВ доноси податак у вези освајања усташког упоришта у Кладњу. Партизанске јединице у напад су водили четници из села Жеравице. Ови четници нису били у сукобу са партизанима. Током рата било је оваквих сарадњи између два антифашистичка покрета, неке су трајале дуже а неке краће. Чолаковић је записао следеће: „Занимало ме је да дознам од водича зашто он мисли да је у Тузли лако залутати, али нам разговор прекиде громак узвик наше претходнице: ‘Стој!’ Тројица

Годишњица убиства краља Александара: Слава краљу мученику

9. октобар 2018.

Александар Први Карађорђевић рођен је 1888. године на Цетињу. Син великог краља Петра, унук другог српског краља Николе Петровића. Александар је у себи имао крв двије витешке династије, имао је крв Његошеву и Карађорђеву, био је уман и храбар, није се либио да стане на чело своје војске у најтежим моментима по српство, није се либио да заједно са својом војском и народом прође албанску голготу, ни он ни његов већ тада остали отац краљ Петар. Предводио је своју војску у налету којим је сломљена како наш народ каже швапска сила, био је опсједнут тиме да сву поробљену браћу како их је звао ослободи и уједини, успио је у томе

Јован Вуковић: После битке триста генерала

9. октобар 2018.

„После битке триста генерала“, каже народна пословица али, увек постоји оно али. Са архивом или без ње, упркос идеолошком молерају, данас, са ове временске дистанце, здрав разум се мора запитати: Зашто је дозвољено да устанак почне у Србији? Србија није остала без политичке па и војне организације а ипак је извршена подјела на колаборационисте (врло ревносне) и устаничку памет. Зар обе нису екстремистичке, зар разум није био у средини те две опције ? Сва српска интелигенција није могла стати у оних неколико авиона који су полетели на југ, где је њена улога ? Зар се комунистичка пропаганда наслоњена на традиционалистичка братска осећања према Русији, није могла сузбити разумом и свести

Потврђена оптужница за злочине у Штрпцима

5. октобар 2018.

У саопштењу Вишег суда се наводи да је кривично ванпретресно веће Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду донело решење којим је потврдило оптужницу против Гојка Лукића, Љубише Васиљевића, Душка Васиљевића, Јована Липовца и Драгане Ђекић. Виши суд у Београду потврдио је оптужницу тужилаштва за ратне злочине против пет бивших припадника Војске Републике Српске због мучења и убистава 20 путника из воза у Штрпцима 1993. године, а одбрана има право жалбе на ову одлуку суда. Ова оптужница била је потврђивана и раније, али ју је прошле године у октобру Апелациони суд у Београду одбацио јер није била поднета од овлашћеног тужиоца, јер у време подизања оптужнице нови тужилац за

Српска трагедија у једној судбини

5. октобар 2018.

Мемоари мајора Александра Милошевића: Животна одисеја југословенског краљевског официра, устаника и учесника грађанског рата, одметника и разочараног емигранта. Мало је књига које заслужују свој наслов као што је случај са “Српском причом”, одисејом мајора Александра Милошевића, официром Краљевине Југославије и Југословенске војске у отаџбини, устаником и учесником грађанског рата, одметником од победничке власти и на крају, разочараним емигрантом. Историчар Немања Девић је приредио Милошевићеве мемоарске ратне записе и допунио их истраживањима о његовом бурном животу који се окончао у Канади 2009. стварајући минуциозан “крајолик” за портрет који надилази личну судбину, постајући метафора српских борби, заблуда, страдања и лутања. Александар Милошевић је поникао у патријархалној шумадијској породици где су држава, ратничка

Голгота раковичке парохије

4. октобар 2018.

Недавно сам у Дому културе општине Раковица присуствовао промоцији филма „Голгота раковичке парохије” и од једног од учесника, уваженог историчара чуо нешто што никако не могу да разумем – ни као човек, ни као грађанин ове земље. Ради се о следећем: Удружење поштовалаца невино страдалих од комунистичког терора већ годинама покушава да на достојанствен начин обележи једно од места страдања невиних људи у Лисичијем потоку, код чесме краља Александра, изнад Кошутњака, али у комисији за споменике и обележја (ваљда се тако зове), као и у општини Савски венац, наилазе на зид ћутања. Позивам меродавне у општини Савски венац, на чијој територији се налази стратиште, као и све чланове свих комисија,

Обиљежене 74 године од ослобађења града од фашиста

4. октобар 2018.

Поштоваоци антифашистичког покрета и његове идеје данас су у Требињу одали пошту код Споменика борцима палим у борби против фашизма за 158 бораца погинулих у борбама за ослобођење Требиња, те за 819 бораца из овог града који су погинули широм Југославије, сјећајући се и 874 жртве фашистичког терора са подручја Требиња. На данашњи дан прије 74 године у Требиње су побједнички ушле партизанске јединице које су Требињцима, послије више од три године под окупацијом, донијеле слободу. Ослобођење Требиња у Другом свјетском рату један је од најзначајнијих датума у његовој новијој историји, а слободу су, подсјетили су представници СУБНОР-а, донијели борци Десете херцеговачке и Друге далматинске бригаде. Предсједник локалног СУБНОР-а Славко Шањевић

У суботу обиљежавање дана сјећања на страдалу Српску сирочад

3. октобар 2018.

Српско народно вијеће и Вијеће српске националне мањине града Сиска организоваће у суботу, 6. октобра, Дан сјећања на страдалу српску ратну сирочад током Другог свјетског рата. Традиција обиљежавања овог дана обновљена је прије неколико година, а ријеч је о догађају у чијој су организацији до посљедњег рата учествовале образовне институције, а школарци са подручја Сиска и околине су на мјесту догађаја учили о страхотама усташког режима. У Сиску је од 3. августа 1942. до јануара 1943. године функционисао посебан логор који се службено називао Прихватилиште за дјецу избјеглица. На споменику на дјечијем гробљу наводи се податак да је на том мјесту сахрањено око 2.000 дјеце, али због изостанка било каквог

Преминула Смиља Аврамов

3. октобар 2018.

Смиља Аврамов, познати стручњак за међународно право, преминула је јуче у 101. години у свом стану у Београду. Професорка је, како је саопштено из Удружења „Огањ“, била њихов дугогодишњи члан, а у фебруару је поводом њеног 100. рођендана уприличена свечана Академија на Правном факултету Универзитета у Београду. Смиља Аврамов је рођена 15. фебруара 1918. године у Пакрацу, гимназију је завршила у Сушаку 1936. а образовање у Бечу прекинуо је Други светски рат током кога је убијено 11 чланова њене породице у логору Јасеновац. Овај геноцид, који јој је десетковао породицу, оставиће неизбрисив траг и утицати на то да злочин геноцида постане једна од централних тема њеног научног опуса, а она

Жаљење што у Хрватској нема спремности за обрачун са усташтвом

3. октобар 2018.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта поздравио је најаву министра унутрашњих послова Аустрије Херберта Кикла да ће се на попису забрањених симбола у тој земљи наћи и симболи хрватских нацифашиста – усташа и изразио жаљење што у самој Хрватској нема спремности да такве појаве законски санкционишу и што ЕУ на то ћути. Он је оцијенио да је позитивно што су за коришћење таквих симбола /у Аустрији/ предвиђене казне и то новчана у износу од 4.000 евра или затвор у трајању до годину дана, саопштено је из Савеза. „Нажалост, у Хрватској нема спремности да се донесу законске одредбе с циљем да се уведе казна затвора за промовисање и употребу нацистичких,

Милош Тимотијевић – четници, партизани и злато

1. октобар 2018.

Историчар Милош Тимотијевић у разговору за „Печат“ указује на открића до којих је дошао истражујући судбину новца и злата у Југославији током Другог светског рата. Ко је колико новца и злата опљачкао и отео, ко је колико новца и злата од кога добио. ИСТОРИЧАР Милош Тимотијевић (Чачак, 1969) студије историје завршио је на Филозофском факултету у Београду 1996, где је и докторирао 2011. године, с тезом Модернизација балканског града у доба социјализма: Пример Чачка и Благоевграда (1944–1989). Од 1997. ради у Народном музеју у Чачку, где је 2015. заслужио звање музејског саветника. Главна подручја његових научних интересовања обухватају друштвену и културну историју Србије у XX веку, војну и политичку историју

Окупираном Србијом харало 12 војски

28. септембар 2018.

Документи владе Милана Недића откриваjу непознате чињенице о Другом светском рату на териториjи Србиjе. Тешко jе замислити опасности под коjима се живело. Сукоб jе био комплексан споj окупациjе и вишеструког грађанског рата Фотографиjа настала приликом формирања Чегарског корпуса Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 29. јула 2017. године. ОПТУЖБЕ против Милана Недића и данас се користе за дискредитациjу целог српског народа, у маниру Коминтерне, каже др Боjан Димитриjевић, коjи jе у студиjи „Воjска Недићеве Србиjе“, у издању „Службеног гласника“, обрадио тему коjа jе остала табу и после пада комунизма. – Рат на овом простору jе био све само не jедноставан. То jе био комплексан споj окупациjе и

У суботу 27 година од херојског подвига Милана Тепића

27. септембар 2018.

У суботу, 29. септембра, навршава се 27 година од страдања припадника ЈНА у касарни у Бјеловару, у Хрватској, и херојског подвига мајора Милана Тепића, који је себе дигао у ваздух, заједно са складиштем муниције, како би спријечио да оно падне у хрватске руке. Док је трајала борба за касарну на Војновићу, мајор ЈНА Милан Тепић, командант складишта борбених средстава „Барутана“ у селу Беденик, недалеко од Бјеловара, с циљем спречавања његове предаје припадницима хрватског Збора народне гарде /зенге/, дигао је магацин у ваздух са 170 тона експлозивних средстава. Том приликом су страдали и он и деветнаестогодишњи војник Стојадин Мирковић, који, упркос Тепићевој наредби, није хтио да се преда. „Једном људи дају

Србе нико није питао за југословенски експеримент, а он се показао фаталним за српске интересе

26. септембар 2018.

Протеклих дана, низом углавном скромних скупова, обележавана је стогодишњица пробоја Солунског фронта. Значај тог догађаја из ране јесени за Србе – како у двема окупираним краљевинама тако и у хабзбуршким земљама – био је уистину немерљив. Са војног становишта, указао је на значајну улогу једног „периферног“ ратишта у убрзању колапса непријатеља на кључном, конкретно западном фронту. У стратешком смислу, оно шта Британцима није успело амфибијском операцијом на Галипољу 1915. успело је Савезницима на балканском фронту септембра 1918. У реализацији тог задатка српска је војска одиграла одлучујућу улогу. На политичком плану, пробој фронта у Македонији огледао се током јесени 1918. у драматичним збивањима широм аустроугарских земаља. Као плод муњевитог продора српских

Устaшкaвaњe злoчинa

25. септембар 2018.

Зa вриjeмe мaндaтa министрa Meдвeдa интeнзивирao сe рaд Пoвjeрeнствa зa истрaживaњe, урeђeњe и oдржaвaњe вojних грoбљa, грoбљa жртaвa Другoг свjeтскoг рaтa и пoслиjeрaтнoг рaздoбљa. Нo тo сe тиjeлo углaвнoм бaви eксхумaциjoм и укoпoм пoсмртних oстaтaкa дoмoбрaнa и устaшa, при чeму их сe прикaзуje кao нeвинe дoмoљубe. Нa лoкaлнoм грoбљу у Вaгaнцу, мaлoм личкoм мjeсту кoje прeмa пoдaцимa из 2011. брojи 30 стaнoвникa, прoшлoг пeткa су, уз присуствo нajвиших држaвних званичника, ‘пoкoпaни пoсмртни oстaтци 55 oсoбa, жртaвa пaртизaнских злoчинa прoтив чoвjeчнoсти токoм Другoгa свjeтскoг рaтa и пoрaћa, кojи су прoнaђeни и eксхумирaни нa дeвeт мjeстa у oпштинaмa Плитвичким Jeзeримa и Рaкoвици’, нaвoди сe у Хининoм извjeштajу. Нa aгeнциjским фoтoгрaфиjaмa je видљивo