arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Episkop Irinej Ćirić

Spasao decu, a skojevci ga izboli nožem

27. oktobar 2021.

Navršilo se 66 godina od smrti Irineja Ćirića, jednog od najznačajnijih arhijereja SPC u prošlom veku. Iz zloglasnog mađarskog koncentracionog logora Šarvar spasao 2.800 dece, a umro od batinanja U godini koja je na izmaku navršilo se 66 godina od upokojenja episkopa Irineja Ćirića (1884-1955), jednog od najznačajnijih i najtragičnijih arhijereja SPC ne samo svog doba, već celog prošlog veka. Na čelu Eparhije bačke Ćirić je, naime, bio tokom Drugog svetskog rata, kada je ona, okupana u nevinoj srpskoj krvi, bila pod mađarskom okupacijom. To će ga, docnije, praktično koštati života. – Posle rata, komunističke vlasti su ga zbog navodne saradnje sa okupatorom 17 meseci držali u kućnom pritvoru. Liturgiju

TRAGIČNA SUDBINA DR DIVNE VEKOVIĆ: Prvu žena ljekara u Crnoj Gori komunisti brutalno ubili na Zidanom mostu

25. oktobar 2021.

Dr Divna Veković, iz vasojevićkog sela Lužac, studije medicine završila je na Sorboni 1909. i bila prva žena lekar u Crnoj Gori. Kao dobrovoljac bila je uz Srpsku vojsku tokom Velikog rata i proboja Solunskog fronta. Dobila najviša srpska i francuska odlikovanja. U Beogradu doktorirala književnost. Prva prevela „Gorski vijenac” na francuski. Objavila važne radove iz filologije, lingvistike, etnografije… Bez suđenja i obrazloženja, u noći 17/18. maj 1945, komunisti su je ubili na bestijalan način. Piše: Milica Kralj U izbegličkim kolonama koje su se 1944/45. kretale putem smrti nije bila samo jedna poražena i izdana vojska koja je do poslednjeg daha branila otadžbinski zavet „Za krst časni i slobodu zlatnu”.

Petar V. Šerović: Uostalom, smatram da se zločini komunista nad srpskim narodom ne smeju više prećutkivati

19. oktobar 2021.

Obezglavljenje Srbije i njene prestonice došlo je kao kulminacija planski sprovođene terorističko-zločinačke aktivnosti vrha KPJ. Spomen obeležje žrtvama komunističkog terora u Lisičijem potoku (Foto: Mondo) Evo nam još jednog 20. oktobra. Evo nam najave još jednog u dugom nizu tradicionalnih obeležavanja datuma oslobođenja Beograda od nemačke okupacije tokom Drugog svetskog rata. Evo nam i još jedne projave višedecenijskog zaglušujućeg muka srpske javnosti, pre svega i iznad svega predstavnika nadležnih državnih institucija Srbije kao i brojnih domaćih nevladinih organizacija za promociju i zaštitu ljudskih prava, a u pogledu njihovog odnosa prema notornoj činjenici da su u Beogradu upravo od tog 20. oktobra 1944. do marta 1945. godine (i u celoj Srbiji

Kraljevački 14. oktobar 1941: Smrt u lageru

15. oktobar 2021.

Vanredno stanje sa prekim sudom uvedeno je u Kraljevu 15. oktobra 1941, istog dana kada je počelo streljanje talaca. Ispred mitraljeza vojnika 749. pešadijskog puka 717. posadne divizije Vermahta, od kojih su 2/3 činili Austrijanci, taoci su naterani da kopaju rovove, ne sluteći da će to postati njihove rake. Piše: SILVIJA KREJAKOVIĆ Vanredno stanje sa prekim sudom uvedeno je u Kraljevu 15. oktobra 1941, istog dana kada je počelo streljanje talaca. Ispred mitraljeza vojnika 749. pešadijskog puka 717. posadne divizije Vermahta, od kojih su 2/3 činili Austrijanci, taoci su naterani da kopaju rovove, ne sluteći da će to postati njihove rake. Kao odmazdu za ustaničke napade na okupacionu vojsku, vojnici Vermahta

(FOTO) Hiljade muslimana četnika se borilo uz Dražu: Umirali klicajući srpstvu i kralju

11. oktobar 2021.

Oni su se smatrali Srbima muslimanske veroispovesti i savezništvo sa pravoslavnim Srbima bio im je prirodan izbor, a antikomunistički stav su gajili prvenstveno zbog odnosa partizana prema religiji. Malo je poznato, i iz današnje perspektive gotovo neverovatno zvuči, da je tokom Drugog svetskog rata u četničkom pokretu, odnosno Jugoslovenskoj vojsci u otadžbini, aktivan bio veliki broj muslimana. Oni su čak imali i predstavnike u Centralnom nacionalnom komitetu i štabu Draže Mihailovića. Pre Drugog svetskog rata, među muslimanima su postojale dve struje političkog mišljenja. Jedna je težila savezništvu sa Hrvatima i ona će po izbijanju rata podržati NDH. Druga struja, koja je bila manja, ali ne i malobrojna, a koju je

Studije Holokausta na Kragujevačkom univerzitetu

7. oktobar 2021.

U temelju programa je jevrejska kultura, ali i duga istorija evropskog antisemitizma koji je doveo do nestanka milionske populacije Jevreja, kaže rukovodilac Centra za studije sećanja Katarina Melić. Od zimskog semestra školske 2021/22. studenti Kragujevačkog univerziteta moći će da pohađaju i studije Holokausta. Ovaj novi program će se realizovati u okviru Centra za studije sećanja kojim rukovodi profesorka Katarina Melić, šefica Katedre za romanistiku na Filološko-umetničkom fakultetu. Centar za studije sećanja osnovan je 2020. godine, s ciljem da se u Srbiji, po ugledu na neke evropske zemlje, utvrdi multidisciplinarna platforma za izučavanje kulture sećanje, a studije Holokausta su prvi veliki projekat ove naučnoistraživačke jedinice Univerziteta u Kragujevcu. – Studije Holokausta

Norveški istoričar Knut Flovik Turasen, o filmu koji opisuje stradanje Srba u Norveškoj, koji je u izradi

4. oktobar 2021.

Knut: ,,Ne koristim izraz Jugosloveni za zatvorenike, 93% njih su bili Srbi, i zato koristim izraz Srbi. Jugoslavija više ne postoji, a ni Jugosloveni osim nekih nostalgičara. Norvežani su ih tokom rata nazivali srpskim zarobljenicima“. Za sajt Srpska istorija govori, norveški istoričar Knut Flovik Turasen ,,Na ovoj temi radim  mnogo godina, nažalost bilo je nekoliko pokušaja da se manipuliše pričom o zatvorenicima. Važno je povezati se s empirijskim činjenicama i istovremeno predstaviti priču na pošten i objektivan način. Istina je da je u logorima radilo oko 200 norveških stražara, od kojih je oko 50 bilo vrlo brutalno i osuđeno je za zlostavljanje i ubistvo nakon rata. Ovo nećemo kriti, takve

Komemoracija na Dan sećanja na žrtve stratišta u Jajincima

4. oktobar 2021.

„Mir, skoro po svaku cenu, to je ono što ponavljamo tokom prethodnih sedam godina, od kada je Srbija počela dubinski da se menja i da se vraća sebi i vrednostima svojih predaka, od kojih su neki svoje živote ostavili upravo na ovom mestu“, rekla je Brnabić koja je predvodila državnu komemorativnu svečanost u Spomen-parku Jajinci. Poučeni turbulentom istorijom i stradanjem srpskog naroda tokom 20. veka, Srbija je danas čvrsto opredeljena za put mira, poručila je predsednica Vlade Ana Brnabić na komemorativnom skupu povodom obeležavanja Dana sećanja na stradanje Srba, Roma i Jevreja u Jajincima. Premijerka je kazala da Srbija danas neumorno ističe da su nam na putu napretka glavni postulati

Povodom 80 godina od stradanja srpskih logoraša u norveškim logorima u Norveškoj produkciji počelo snimanje filma (video)

22. septembar 2021.

U prošlosti je bilo pokušaja da se ove činjenice prikriju, i da se upotrebe u političke svrhe, tako je i krenula ideja da se ekranizuje priča o srpskom stradalaštvu u Norveškoj za vreme Drugog svetskog rata Tokom Drugog svetskog rata, 4.060 zatvorenika je poslato iz bivše Jugoslavije u Norveška kao robovski radnici. Njih 2398 je izgubilo život. Većina je umrla u pet logora na severu Norveške. Jedan od njih je bio u Karasjoku. U ovom logoru je više od 70% zatvorenika umrlo u roku od nekoliko meseci. Srpski zarobljenici poslati su u Norvešku od leta 1942. i tokom rata u nekoliko grupa. U Norveškoj su završili na nekoliko mesta, a

Josip Broz i Aleksandar Ranković

JOVIĆ OTKRIO PRED SMRT: Tito je bio najveći zlikovac koga sam upoznao, Srbe je zavio u crno!

19. septembar 2021.

Josip Broz je bio istovremeno i gospodin i dželat u politici. U Jugoslaviji je sve što je srpsko postupno suzbijano i likvidirano, pisao je bivši šef Predsedništva SFRJ. Alo.rs/Kurir/N.A. Nekadašnji predsednik Predsedništva SFRJ i šef SPS Borisav Jović oštro je napao nekadašnjeg jugoslovenskog lidera Josipa Broza Tita, i to zbog njegovog odnosa prema Srbima. Bili smo naivni Istovremeno i gospodin i dželat u politici. Lukavi prevarant. To je bio najveći zlikovac koga sam ikada upoznao. Gledao je na daleko. Razmišljao je naizgled sporo i tupo, a u stvari nemilosrdno. Njegova zamisao nije mogla da propadne. Da bi uspela bez izuzetka, on je u svojoj glavi, naizgled mirnoj i bezazlenoj, imao

STRADANjE MITROPOLITA JOANIKIJA (LIPOVCA) – TRI SVEDOČENjA –

18. septembar 2021.

Nedavno je ustoličen novi mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije (svetovno Jovan Mićović), pa je to prilika da se podsetimo da se pre sedam decenija, u periodu od 1940. do 1945. godine, na istom tronu Svetog Petra Cetinjskog nalazio mitropolit-crnogorsko primorski Joanikije (svetovno Jovan Lipovac) koga su nove komunističke vlasti mučile i (bez suda) ubile u drugoj polovini juna 1945. godine. Tačan datum ubistva i mesto gde je sahranjen ostali su nepoznati. Piše: Jovan Dušanić POVLAČENjE I ODMAZDA Mitropolit Joanikije (Lipovac) uvršten je u Imenoslov svetih Srpske pravoslavne crkve kao Sveti sveštenomučenik Joanikije Crnogorski. Nažalost, pored mitropolita Joanikija u Drugom svetskom ratu i neposredno po njegovom završetku stradalo je i mnogo sveštenika i

Ilustracija: Gettyimages

Poljski sud: Istoričari holokausta ne moraju da se izvine

18. avgust 2021.

Poljski apelacioni sud presudio je danas da dva istoričara optužena da su u knjizi o holokaustu ukaljala ugled poljskih seljaka, ne moraju da se izvine, čime je odbačena ranija presuda nižeg suda u Varšavi. U februaru je sud u Varšavi doneo presudu da se Barbara Engelking i Jan Grabovski, autori knjige „Sledi noć: sudbina Jevreja u odabranim okruzima okupirane Poljske”, moraju  izviniti zbog tvrdnji da je seljanin Edvard Malinovski predao Jevreje nacističkim Nemcima, piše Rojters. Neki akademici su tada ocenili da bi ova presuda mogla da ugrozi dalja istraživanja o ulozi Poljske u Drugom svetskom ratu. „Presuda doneta danas je ogromna stvar, ne samo za mene i moje kolege, već

Ković razobličio Kurtija: Ako ćemo o genocidima na Kosovu, bilo je to ovako!

21. jul 2021.

Ako bismo hteli da budemo cinični, primećuje Ković, trebalo bi da kažemo da je istorija albanskog naseljavanja na Kosovo i Metohiju počela genocidom nad Srbima i ostalim hrišćanima a da se, kako vidimo, tako i završava. Aljbin Kurti je zamenio teze jer je trebalo da govori o genocidu Albanaca nad Srbima kroz istoriju, a ne o srpskom genocidu nad Albancima, kaže istoričar Miloš Ković nakon poslednje runde dijaloga u Briselu gde je Priština od Srbije zahtevala da prizna genocid nad Albancima u tri perioda, 1878, 1912, i 1999. godine. Ako bismo hteli da budemo cinični, primećuje Ković, trebalo bi da kažemo da je istorija albanskog naseljavanja na Kosovo i Metohiju

ODRŽAN POMEN ĐENERALU MIHAILOVIĆU U BILEĆI: Ne smijemo dozvoliti da se više ikada dijelimo!

17. jul 2021.

U Ravnogorskom parku u Bileći danas je služen pomen đeneralu Dragoljubu Draži Mihailoviću i otkrivene biste četničkom vojvodi Savi Kovaču i komandantu Graničnog bataljona Špiru Babiću. Potomak Save Kovača, Šćepo kaže da je ovo veliki dan za Srpstvo, jer ne smijemo dozvoliti da se više ikada dijelimo, nego moramo biti složni. „Ovo nam je poruka da je najvažnije da budemo složni, da imamo mir i djecu, a sve ostalo će Bog dati“, poručuje Kovač. Kovač se prisjetio i slavne istorije svojih predaka i istakao značaj Save Kovača kroz našu istoriju. „Prvo i osnovno je da na našem području koji je on kontrolisao nije bilo genocida. Sava je organizovao narod i

Milovan Đilas

Najveća kontroverza NOB-A Đilas: Zašto smo skrivali da pregovaramo sa Nemcima

12. jul 2021.

“Gledajući iz ovog ugla, smatram da su pregovori o primirju bili greška. Ja sam i tada, u vezi s tim, osećao nekakvu nelagodu, nervozu, nesigurnost, ali ne mogu da kažem da sam bio protiv”, rekao je Milovan Đilas krajem osamdesetsetih godina prošlog veka o jednoj o najvećih kontroverzi NOB-a: pregovora partizana i Nemaca o primirju u Zagrebu 1943. godine. Milovan Đilas u knjizi “Revolucionarni rat” pominje kako je delegacija partizana išla u Zagreb na pregovore sa Nemcima 1943. godine. Ta epizoda ratovanja na prostoru Jugoslavije i tadašnje NDH, dugo je bila jedna od najvećih kontroverzi narodno-oslobodilačkog rata. Milovan Đilas je bio glavni partizanski delegat na tim pregovorima, a uz njega

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA