ЧУРУГ – Парастосом жртвама рације, у Чуругу је у петак, 4. јануара обележена 71. годишњица почетка великог страдања цивилног становништва Шајкашке области и Новог Сада, у акцији коју су организовале и спровеле мађарске окупационе снаге у јануару 1942. године. После богослужења које су, у Топаловом магацину – будућем Музеју жртава рације, одржаили локални свештеници Петар Тривуновић и Слободан Лазић, присутнима су се обратили амбашадор Мађарске у Београду Оскар Никовиц и саветница председника Републике Србије Јасмина Митровић Марић, саопштило је Меморијално друштво “Рација 1942”. Амбасадор Никовиц је позвао на праштање и измирење, пожелевши да се то догоди у будућем музеју жртава рације у Чуругу. Никовиц је, како се наводи у саопштењу, обећао

Просуђивање о властитоj историjи у српском народу jе препуно предрасуда. Сви се сматраjу позвани да коментаришу, хвале или осуђуjу а да при том нису уложили ни наjмањи напор да се упознаjу са чињеницама о догађаjима или личностима о коjима доносе закључке. Моj деда-стриц Милан Недић jедна jе од ових личности. Вољен и оспораван, одликован и осуђиван, скончао jе наjзад своj живот самоубиством уз помоћ УДБ-е фебруара 1946. године. У квалификовању генерала Недића као издаjника важно место заузима и реферат коjи jе он поднео новембра 1940. године а након чега jе смењен са дужности министра воjске и морнарице и пензионисан. Овим рефератом се децениjама махало као крунским доказом његовог германофилства и

Краj октобра 2006. године. У Хагу сведочом о злочинима над српским народом у Хрватскоj, о избацивању из Устава, о усташоидноj симболици и изjавама хрватских челника, што jе довело до рата. Уверавам, да смо се боjали репризе усташког злочинства. Не свиђа се то предсjеднику Већа, суцу Молоту из Јужноафричке Униjе. Он зна све и не зна ништа. Из његових очиjу сикће нека чудесна мржња и презир према Србима. Преузео jе улогу тужиоца, Американца Ваjтинга и напада: зашто пишем само о злочинима над српским народом. Говорим, да у томе нема успоредби, да jе само у три православне цркве на Кордуну и Баниjи убиjено 2129 Срба, међу коjима jе било и 153 деце. Тврдим, да у Хрватскоj ниjе забележен

Пошао сам са др. Павлом Милошевићем на Равну Гору. Један наш заједнички познаник упознао нас са једним симпатичним погрбљеним чичицом из околине Косјерића. Поче старац, додуше прилично неповезано да нам приповеда о ратним догађајима у околини Косјерића, Сечереке и Пожеге. На крају започе причу да је у његовом селу био релативно подношљив живот све до 1944. када су дошли црнци у немачким униформама. Пре неколико месеци тражећи податке о немачким ратним злочинима, обратио сам се за помоћ др.Ђорђу Лопичићу. Добио сам судске записнике и прелиставајући оптужбе на моје изненађење пронађох оптужницу против неког немачког мајора команданта 845 црначко-арапског батаљона који је направио незапамћене злочине у Србији дуж комуникације Ужице-Пожега-Косјерић. Старац

23. jануара 2012. навршава се 70 година од Новосадске рациjе (21-23. jануар 1942.) у коjоj jе мађарски окупатор бацио преко 4.000 жртава под лед Дунава. Страдање народа у Рациjи ове године обележиће Мемориjална шетња коjа из Соколског дома креће у 14.15 часова до Штранда, где ће у 15 часова бити одржана комеморациjа.

У Чуругу се обележава 70. годишњица рациjе у jужноj Бачкоj, у коjоj су мађарски фашисти побили и под лед Дунава и Тисе бацили више хиљада људи. Парастос невиним жртвама ће, у подне, у храму Светог вазнесења Господњег, служити епископ бачки Иринеj уз саслужење свештенства Епархиjе бачке, наjавило jе Мемориjално друштво “Рациjа 1942”. Како очекуjу организатори манифестациjе, после парастоса присутнима ће се, поред владике Иринеjа, обратити и председник Владе Воjводине Боjан Паjтић, врховни рабин Србиjе Исак Асиел, председник Скупштине Воjводине Шандор Егереши, амбасадор Мађарске у Београду Оскар Никовиц, председник општине Жабаљ Бранко Стаjић и секретар Мемориjалног друштва “Рациjа 1942” Јасмина Јуришин. У наставку програма обележавања те jубиларне годишњице биће положени венци

Предсjедник Друштва за очување сjећања на Холокауст Александар Вељић тврди да jе идеолошки обоjена послиjератна историjа заташкала чињеницу да jе у злогласноj “Рациjи” из 1942. године, злочиначкоj акциjи мађарске окупационе воjске на подручjу Бачке, убиjено 12 763 недужних људи. “Мађарски народни посланик из тог времена Ендре Баjчи Жилински, дошао jе до непобитних сазнања да су у jануару 1942. године припадници мађарске окупационе воjске побили у Бачкоj 12 763 недужних људи”, навео jе Вељић у саопштењу. Он jе додао да се Жилински позвао на мађарске воjне изворе из времена када jе и почињен jедан од наjвећих фашистичких злочина у Другом свjетском рату. “Окупатор jе, према наводима Жилинског, коjи се позива на

БЕОГРАД – Навршава се тачно 70 година од дана када jе, прохладног 8. децембарског jутра 1941. године, испред зграде у Улици Џорџа Вашингтона 21 – под претњом стрељањем – почело окупљање београдских Јевреjки са децом и старцима. За само пет дана, до 13. децембра, сви београдски Јевреjи, натерани да претходно предаjу ствари и кључеве од станова, “очишћени” су из Београда. Њих укупно 6.400 натоварено jе у камионе и запрежна кола. Превезени су у огромне павиљоне тек изграђеног Београдског саjмишта на левоj обали Саве. Ко ниjе до априла 1942. године умро у леденим халама од глади, болести и мучења, скончао jе у злогласним душегупкама. Само троjе деце jе преживело. Старо саjмиште,

У злогласноj “Рациjи”, акциjи мађарских фашиста изведеноj jануара 1942. године у поjединим диjеловима Воjводине, убиjено jе наjмање 12 763 недужних људи. То jе наведено у Прогласу “Стоп забораву!”, коjу су jавности упутили учесници прве трибине одржане касно синоћ у Инђиjи поводом 70 година од “Рациjе”. Учесници трибине сматраjу да jе посљедњи час да Србиjа стане на пут забораву, коjим се систематски затире истина о незапаћеном геноциду мађарских фашиста у Другом свjетском рату. “Мађарски, шведски, руски, русински, словачки, немачки, српски и jевреjски извори откриваjу, да jе jануара 1942. у Шаjкашкоj, Новом Саду, и Бечеjу убиjено наjмање 12.763 недужних људи”, наведено jе у Прогласу. Према мериторним историjским подацима, у бачком мjесту Чуруг