Остало Архиве - Страница 3 од 37 - Јадовно 1941.

Почетна » Други свјетски рат » Остало » Страна 3

Вараждин уочи и за вријеме априлског рата 1941. – успомене Николе С. Радовића

10. фебруар 2022.

Некадашњи официр војске Краљевине Југославије Никола С. Радовић објавио је 1986. у емиграцији своје кратко сјећање на догађаје у Вараждину и сјеверозападној Хрватској уочи и за вриjеме априлског рата 1941. под називом Сећање из Хрватске – рад „пете колоне”. Приредио: Никола Милованчев Ове успомене су драгоцјене јер се у њима освјетљавају догађаји везани за неке познате личности (Дража Михаиловић, генерал Аугуст Марић, Хинко Хенрик Кризман) али и политичко стање и расположење на том простору у то вријеме. То свједочење објављено је у Гласнику Српског историјско-културног друштва „Његош” у Америци, свеска 59, јуни 1986, стр. 60-63. СЕЋАЊЕ ИЗ ХРВАТСКЕ – рад „пете колоне” Бурно предратно стање почев од 1938. год. нашој

ВИДЕО: Крвави камен херцеговачки – Радачки Бријег, Љубомир

8. фебруар 2022.

„Крвави камен херцеговачки“ прича о монструозном злочину Саве Ковачевића и Драгице Правице у требињском селу Радачки бријег, Љубомир, гдје су 27. фебруара 1942. године стријељали 18 стараца и младића. Први дио: Други дио: Трећи дио: Извор: ХЕРЦЕГ ТВ Везане вијести: Крваво коло Радачког Бријега | Јадовно 1941. РАДАЧКИ БРИЈЕГ, 27. ФЕБРУАР 2020. ГОДИНЕ: Помен жртвама комунистичког терора С друге стране историје (1): Крваво коло Радачког Бријега Пријеки суд Саве Ковачевића: Породицама жртава забрањивао да носе црнину Историја о којој се ћутало: Друго лице „народних хероја“

ОД ВОЛГЕ ДО МОРАВЕ – Антологија песама посвећених Великом отаџбинском рату

6. фебруар 2022.

Књига је у тврдом повезу, на 130 гр. кунстдруку и садржи 16 колорних илустрација великих совјетско-руских сликара, на тему Великог отаџбинског рата. Позивамо Вас да својом ПРЕНУMЕРАЦИЈОМ помогнете објављивање ове књиге. Након прошлогодишњег објављивања српског издања монографије о дванаест Меморијала Црвене армије на тлу Југославије, са именима више од 11.700 погинулих и несталих бораца током Другог светског рата, коју су Благословили почивши Патријарх српски Г. Иринеј и руски Кирил, приступили смо припреми за објављивање првог српског издања Антологије песама посвећених Великом отаџбинском рату под називом – ОД ВОЛГЕ ДО МОРАВЕ. У књизи коју је приредила Дарија Виноградова из Москве, а превела Дајана Лазаревић, налази се око 100 песама, 60 совјетско-руских

Мeђународни дан сјећања на жртве Холокауста

27. јануар 2022.

У свијету се данас обиљежава Међународни дан сјећања на жртве Холокауста током Другог свјетског рата. На данашњи дан 1945. године, јединице совјетске армије ослободиле су највећи нацистички концентрациони логор Аушвиц са 7.500 затвореника, а у борбама је живот изгубио 231 совјетски војник. Међународни дан сјећања на жртве Холокауста установљен је 2005. године резолуцијом Генералне скупштине УН. Опредељујући се за дан када је 1945. године ослобођен Аушвиц-Биркенау, најозлоглашенији логор смрти у поробљеној Европи, Генерална скупштина УН руководила се потребом реафирмације људских права, превенције и кажњавања злочина геноцида, као и стално присутне опасности од расне, националне и вјерске мржње засноване на предрасудама. Према подацима Државног музеја логора, у логору Аушвиц, проширеном у

Одобрена резолуција којом се осуђује порицање холокауста

25. јануар 2022.

Генерална скупштина Уједињених нација одобрила је данас резолуцију којом се осуђује свако порицање холокауста и позивају све нације и компаније друштвених медија да предузму активне мере у борби против антисемитизма. Резолуција је одобрена консензусом, без гласања. Амбасадори Израела и Немачке, који су снажно подржали резолуцију, истакли су значај усвајања ове резолуције. „Живимо у ери у којој фикција постаје чињеница, а холокауст постаје далека успомена”, рекао је израелски амбасадор при УН Гилад Ердан у Скупштини, позивајући на подршку резолуцији, пренео је Танјуг. Амабасадор Ердан, унук преживелих холокауста, поручио је да је резолуција обавеза да се осигура да се искривљавање и порицање холокауста „више неће толерисати”. Истакао је да платформе друштвених медија,

Монографија нишке историчарке – Словенци у Србији под немачком окупацијом 1941-1944

27. децембар 2021.

Историчарка из Ниша, Ивана Груден Милентијевић, објавила је моногафију „Словенци у Србији под немачком окупацијом 1941-1944.“, која представља проширено издање њене претходне публикације „Страдање Словенаца у Нишу током Другог светског рата“. Иванина интересовања као историчара -истраживача, везана су подједнако за Други светски рат као и за Словенце, будући да има словеначко порекло. Најсуровији сукоб у историји човечанства, Други светски рат, резултирао је вишемилионским жртвма, огромним материјалним разарањима и великим променама на политичком, економском и културном плану савремене цивилизације. Након окупације Краљевине Југославије 1941. године немачке снаге су приступиле процесу депортације једног дела словеначког живља са простора јужне Штајерске и Крањске, на територију поробљење Србије. Радило се о практичном спровођењу идеолошког

НОВО ХРВАТСКО „РЕМЕК ДЕЛО“: Усташама приписују заслуге српских хероја! (ВИДЕО)

21. децембар 2021.

Ново ревизионистичко (не)дело нам је стигло из Хрватске. Иако смо навикли на разне покушаје комшија да се „оперу“ пред историјом, овај пут сведочимо бизарности какву дуго нисмо имали прилике да видимо. Како пише један од водећих српских филмолога и историчара филма Божидар Зечевић у новом броју „Печата“, документарни филм „Амерички пилоти у Хрватској 1941-1945“ у режији Николе Кнеза, америчко-хрватског филмаша, говори о „љубазном и пажљивом поступању према америчким зракопловцима чији су зракоплови оборени изнад Хрватске и Босне током Другог светског рата“, али и о „страдању Хрвата од стране диктатуре српске монархије у Краљевини Југославији“. – На плакату овог филма, објављеном на загребачком „Макспорталу“, ову болесну легенду рекламира генерал хрватског зракопловства,

Фото: Архива | Одзвонило усташком скупу у Блајбургу?

Аустрија забрањује скуп у Блајбургу

24. новембар 2021.

Неуобичајено оштрим језиком је аустријска национална телевизија ОРФ пренела вест да „Аустрија убудуће забрањује хрватску ревизионистичку манифестацију у Блајбургу“. ОРФ у извештају наводи да је „усташки сусрет у Блајбургу заувек историја“, као и да ће Влада у среду прогласити забрану после многих година критика. „Тај скуп је увек најављиван као црквени догађај, док се у стварности радило о сусрету старих и нових нациста који су се окупљали да славе фашистички усташки режим“, каже се у извештају ОРФ-а. Аустријским гледаоцима се објашњава „да се на годишња окупљања долазило са фашистичким симболима на заставама и мајицама, окупљало се на хиљаде десних екстремиста, с њима заједно измешани припадници хрватске цркве и државе“. „Велики

ПОГЛЕДАЈТЕ НОВИ ТРЕЈЛЕР О СТРАДАЊУ СРБА У НОРВЕШКОЈ (Карашјок)

7. новембар 2021.

Норвешка екипа коју предводи режисер Кјетил Палмqуист, продуцент Бранко Димески и историчар Кнут Фловик Тхоресен ускоро у Србији, где ће наставити снимање у Нишу и Београду. За сајт Српска историја режисер Кјетил Палмqуист преноси: Протеклих дана провели смо у Лапонији – Карашјоку, где смо наставили снимање филма Логор Смрти у Карашјоку. Користили смо најсавременију технику како бисмо гледаоцима представили страдање Српских логораша у Карашјоку. Екстремни услови и температура од – 19 у октобру која у каснијим периоду достигне читавих – 50 степени била је један од непријатеља Српским логорашима. Такође у промо видео можете видети логор у коме су Српски логораши били смештени. Велики број њих око 70 % је

Норвешки историчар Кнут Фловик Турасен, о филму који описује страдање Срба у Норвешкој, који је у изради

4. октобар 2021.

Кнут: ,,Не користим израз Југословени за затворенике, 93% њих су били Срби, и зато користим израз Срби. Југославија више не постоји, а ни Југословени осим неких носталгичара. Норвежани су их током рата називали српским заробљеницима“. За сајт Српска историја говори, норвешки историчар Кнут Фловик Турасен ,,На овој теми радим много година, нажалост било је неколико покушаја да се манипулише причом о затвореницима. Важно је повезати се с емпиријским чињеницама и истовремено представити причу на поштен и објективан начин. Истина је да је у логорима радило око 200 норвешких стражара, од којих је око 50 било врло брутално и осуђено је за злостављање и убиство након рата. Ово нећемо крити, такве

Поводом 80 година од страдања српских логораша у норвешким логорима у Норвешкој продукцији почело снимање филма (видео)

22. септембар 2021.

У прошлости је било покушаја да се ове чињенице прикрију, и да се употребе у политичке сврхе, тако је и кренула идеја да се екранизује прича о српском страдалаштву у Норвешкој за време Другог светског рата Током Другог светског рата, 4.060 затвореника је послато из бивше Југославије у Норвешка као робовски радници. Њих 2398 је изгубило живот. Већина је умрла у пет логора на северу Норвешке. Један од њих је био у Карасјоку. У овом логору је више од 70% затвореника умрло у року од неколико месеци. Српски заробљеници послати су у Норвешку од лета 1942. и током рата у неколико група. У Норвешкој су завршили на неколико места, а

Пољски суд: Историчари холокауста не морају да се извине

18. август 2021.

Пољски апелациони суд пресудио је данас да два историчара оптужена да су у књизи о холокаусту укаљала углед пољских сељака, не морају да се извине, чиме је одбачена ранија пресуда нижег суда у Варшави. У фебруару је суд у Варшави донео пресуду да се Барбара Енгелкинг и Јан Грабовски, аутори књиге „Следи ноћ: судбина Јевреја у одабраним окрузима окупиране Пољске”, морају извинити због тврдњи да је сељанин Едвард Малиновски предао Јевреје нацистичким Немцима, пише Ројтерс. Неки академици су тада оценили да би ова пресуда могла да угрози даља истраживања о улози Пољске у Другом светском рату. „Пресуда донета данас је огромна ствар, не само за мене и моје колеге, већ

Немачки свештеник о Србима: Ми смо их мучили, а они су мазили нашу децу!

9. јул 2021.

Фридрих Гризендорф био је дворски свештеник. Након Другог светског рата када је Немачка изгубила, Фридрих је одржао проповед у селу Евербургу крај Оснабрика у коме се тада налазило на хиљаде српских заробљеника. Ево шта је том приликом рекао! “Наша отаџбина је изгубила рат. Победили су Енглези, Американци, Руси. Можда су имали бољи материјал, више војске, боље војсковође. Но, то је у ствари изразито материјална победа. Ту победу су однели они. Међутим, има овде међу нама један народ који је од свих победника извојевао једну много лепшу, другу победу. Победу душе, победу срца, победу мира и хришћанске љубави. Тај народ су Срби. Ми смо их раније само површно познавали. Али смо

Никола Милованчев: Шибеник у црвеном делирију – септембар 1943.

8. јул 2021.

Велики број жртава настрадалих од побједничке стране (преко 350.000 усмрћених) је свакако један од важних разлога зашто темељит попис жртава Другог свјетског рата у Југославији никада није био извршен у 45 година, од 1945. до 1990. Предговор приређивача Из неколико коментара читалаца на један чланак проф. др. Владислава Сотировића, који је објављен на порталу Јадовно 1941, схватио сам да млади читаоци, посебно у Србији и Републици Српској, мало знају о злочинима почињеним у име Kомунистичке партије Југославије и њеног вође Јосипа Броза у периоду од 1941. до 1945. Зато је посебна задаћа моја и свих нас, чији су очеви и дједови учествовали у партизанском покрету због борбе против окупатора а

„Срби Баније у концентрационом логору Маутхаузен“ Милоша Бајића

8. јул 2021.

Подсјећамо да се појавила за историју српског народа Баније изузетно вриједна књига: „Срби Баније у концентрационом логору Маутхаузен“, аутора Милоша Бајића, пјесника и међу прогнаним Србима у Србији истакнутог културног посленика. Српски народ, до грађанског рата у Хрватској деведесетих година већински народ Баније, дуго је муку мучио са сређивањем пописа својих страдалника – бораца или жртава ратова у 20. вијеку. Тек у другој његовој половини истражено је и убиљежено много тога што је требало да се ради и раније уради. И то што је урађено, урађено је захваљујући прије свега ентузијазму појединаца. Али, да не идемо сад у ту дугу, тешку и компликовану причу. Књига Милоша Бајића, чији је издавач