Како је хрватска Википедија концентрациони логор Јасеновац преименовала у сабирни центар, а Павелића у политичара

Својим националистичким осеcћањима, чињеничним грешкама, недостатком академских референци и недостатком чињеница о историји Другог светског рата, хрватска Википедија није поуздан извор. Чланци који се односе на фашистички усташки покрет у Другом светском рату и његови злочини критиковани су као посебно непоуздани, идеолошки оптереcћени и непрецизни, чиме се умањују злочини, кажу аналитичари за БИРН.

Најјаснији пример је највеcћи усташки концентрациони логор Јасеновац, који се у наслову хрватске Википедије наводи као „сабирни логор Јасеновац“ – израз који нема исту конотацију као „концентрациони логор“.

Према подацима Спомен обележја Јасеновац, усташе су у логору од 1941. до 1945. године убиле више од 83.000 Срба, Јевреја, Рома и антифашиста.

Радни и концентрациони логор

Логор је коришcћен као радни у смислу физичког рада који исцрпљује заробљенике узрокујуcћи њихову смрт и логор смрти, пошто је пуно затвореника било погубљено на различитим локацијама у логору одмах или убрзо након њиховог доласка у логор.

Хрватска крајња десница често се позива на Јасеновац као „сабирни“, „радни“ или „казнени“ камп.

Уноси Викимедије на другим језицима – енглеском, француском, немачком, италијанском, шпанском и руском – позивају се на Јасеновац као концентрациони или логор истребљења.

Али на хрватској Википедији, чак и највеcћи нацистички логор смрти, Аушвиц, назива се „Сабирни логор Аушвиц“.

Професор Хрвоје Класић, историчар из Загреба рекао је за БИРН да „постоји велика разлика“ између енглеског језика и хрватске Википедије.

Проусташка осећања у односу према историји

Он је објаснио како понекад говори својим студентима да нешто истраже на Википедији на енглеском језику, ако чланак има пуно академских и научних референци.

– Међутим, никад не бих препоручио хрватску Википедију студентима ако желе да науче нешто о хрватској историји. Ја сам лично видео да се један број чланака и тема обрађује на потпуно ревизионисти начин, са веома истакнутим националистичким и, усудио бих се реcћи, про усташким осеcћањима – рекао је Класић, алудирајући на уносе везане за Други светски рат, социјалистичку Југославији и рат у Хрватској током деведесетих година.

Док чланак о логору Јасеновац на енглеском има 187 референтних белешки, заједно са 37 референци ка књигама и два научна рада, хрватска верзија има 57 референци углавном из десничарских медија и са приватних блогова и само из три књиге.

Класиcћ је рекао да је иако је Јасеновац био део радног логора, позивајуcћи се само на то је веома погрешно.

– Потпуно је исто као и да сам написао књигу о Треcћем рајху и једноставно изјавио да је током тог периода дошло до повеcћања запослености и индустријске производње, рекавши да се побољшао животни стандард становништва. У реду је ако искључите све што се догодило свим осталима који нису били део немачке нације – истакао је Класић.

Он је такође потврдио да је указивање на Јасеновац само као сабирни и радни камп уствари коришћење „истог језика“ као за време усташке пропаганде, која није јавно спомињала убиства у логору.

– Све ово смањује злочине почињене тамо – закључио је Класиcћ.

Администратори без одговора

БИРН је питао администраторе хрватске Википедије за коментар, али није добио одговор.

У одељку за разговор о упису података за Јасеновац, где читаоци могу постављати питања администраторима, питани су о употреби термина „сабирни логор“ у 2012. години.

Администратор који користи име Speedi Gonsales одговорио је да је логор званично назван „Сабирни логор Јасеновац“ од стране усташа и да је опис „концентрациони логор“ био само „колоквијализам“.

– Без валидног објашњења, не видим разлог за прављење чињеничног и језичког насиља на чланку у корист колоквијализма. Википедиа је енциклопедија, хајде да поштујемо принципе енциклопедије – рекао је Speedi Gonsales.

Историчар Горан Хутинец је рекао да је проблем у чињеници што званични назив за Јасеновац „не описује праву функцију логора.“

– Изгледа да неко није свестан да термин који се користио тада (сабирни логор) можда и нема исто значење данас. Мислим, делимично је служио и за то… али јасно је да није била само та функција логора“ – навео је Хутинец за БИРН.

Он је рекао да је Јасеновац био коришćен и за привремено интернирање политичких затвореника, као што је био хрватски политичар Влатко Мачек, који је провео пет месеци у Јасеновцу пре него што је пуштен, као и место за убијање људи „који нису ни ушли у логор, већ су по доласку брзо пребачени на оближње локације где су вршена убиства.

Хутинец тврди да је чак и Аушвиц имало „десет различитих намена за које се користио“ – као логор смрти и радни логор, између осталог. Додао је да се исто може реćи и о Јасеновцу и другим усташким логорима из Другог светског рата.

Он даље наводи да хрватска Википедија има многе недостатке, чињеничне грешке и идеолошки обојен језик у поређењу са енглеским и немачким верзијама.

Унос о Јасеновцу на хрватску Википедију има више спорних тачака као што се углавном фокусира на врло контроверзну загребачку НВО под називом Друштво за истраживање троструког логора Јасеновац. НВО најчешcће укључује људе који нису професионални историчари, а који процењују да је било мање жртава и то значајно у односу на све друге историчаре.

У уводу на Јасеновац, хрватски Википедиа даје Игору Вукиcћу, секретару Друштва и професионалном новинару, исти кредибилитет као и професионалним историчарима.

Енглеска и хрватска верзија Анте Павелића

У истраживању БИРН-а се осим разлика у односу према броју жртава и опису услова живота у логору које наводи хрватска Википедија и односу на енглеску верзију, позива и на опис усташког вође Анте Павелића.

„Анте Павелиcћ је био хрватски фашистички генерал и војни диктатор који је основао и водио фашистичку ултранационалистичку организацију познату као усташе 1929. и управљао Независном Државом Хрватском фашистичко нацистичком марионетском државом изграђеном на територији Југославије од стране власти нацистичке Немачке и фашистичке Италије“, пише на енглеском где се одмах после тога говори о великом злочину над Србима, Јеврејима, Ромима, и антифашистима.

Истовремено хрватска Википедија описује павелића као „хрватског политичара и одвјетника, вођу и оснивача Усташког покрета и поглавника Независне Државе Хрватске“.

Такође, у вези са темом усташа, а у чланку о хрватском режисеру Јакову Седлару, хрватска Википедија изоставља све контроверзе које су пратиле његов документарац о логору „Јасеновац – Истина“.

Филм, који је премијерно приказан у Загребу у априлу 2016. године, био је снажно критикован због тога што се умањио злочин почињен у логору.

Иако хрватска Википедија ово уопште не помиње, енглеска верзија има цео одељак под насловом „Контроверзе“, као и цео посебан чланак о филму, помињуćи све спорне наводе око филма.

Хрватска Википедија такође не разматра неке друге контроверзне јавне личности.

Код бившег министра културе Златка Хасанбеговиćа, хрватска Википедија потпуно изоставља текст недељника „Новости“ у коме је откривено да је Хасанбеговић написао чланак за про-фашистички билтен под називом Независна Држава Хрватска 1996. године, а у коме је описао усташе као „хероје и мученике“. Википедија на енглеском језику ово помиње и нуди линк.

Са друге стране јавне личности које су лево орјентисане налазе се под много детаљнијим надзором хрватске Википедије.

Тако се у чланку „Леви екстремизам у Хрватској“ мировна активисткиња Весна Тершелич, лидер Срба у Хрватској Милорад Пуповац и неке анти-фашистичке организације наводе као заговорници екстремизма.

Ко је власник хрватске Википедиа?

Фондација Викимедиа Фоундатион Инц., америчка непрофитна невладина организација, власник је хрватске верзије Википедије.

Међутим, Фондација Викимедиа није оснивач хрватске верзије, нити прихвата да је одговорна за тачност својих чланака. Она инсистира на томе да нема никакву моcћ над унетим ставкама на хрватском језику. Сви администратори и сарадници на хрватској Википедији су волонтери.

(Balkan Insight, BIRN)

Извор: БЛИЦ

Везане вијести:

ХР Википедија: Партизани убијали у Јасеновцу

„Јасеновац није био радни логор“ | Јадовно 1941.

Нова књига с ексклузивним историјским фотографијама руши …

Загреб дао подршку десним ревизионистима да говоре своју …