Јован Његовић – Дрндак: Да знаш …

 

 

Да знаш …

 

Кад  смрт додирне руке

Које сте сањали

Руке, које сте љубили

Руке, којима сте се надали

Дјецу

Коју сте нам одузели

Да буду дјеца мртвих  које сте  побили
Ваше постеље

Остат ће празне

Чекајући  на ваша тјела

узалуд
мириси бордела

мантије римских

фратара

од крви црних

само за нас

умјесто тамјана

 

против
воде

длана

крува

 

велике  свјетле собе

отвориле  мрак нашим  очима

угаслим  као крв

густа као мрак

 

Не знате?

рекли  смо

Нисте чули ?

викали смо

Нисте видјели?

било нас је хиљаде

број нам се не зна

 

и мртва сте газили

оца

брата

ујака

стрица

мајку

сестру

жене

дјецу
руке су за људе
Тко сте

Што сте

у  кућама које су наше

у земљама из којих сте нас гонили

гладни нашег имена

и наших презимена
кад својих немате

 

у нашим кућама

на нашим њивама

на улицама

под дрветом и над каменом

пред провалијом
Гдје су наша дјеца плава као небо, црна као земља, жута као сунце

Гдје су руке које смо грлили
Откуд

на мом прагу

Пред мојом кућом

У мојој авлији !?
Хоћеш ли

Мислиш ли

Да ћу дати

ово  зрно

прах

И сузу

 

приђи

Приђи   да ти шапнем

Да ти одам

да ти издам

Да знаш

Да те не преваре

Неки други

 

Јер још нас има

Продатих у ропство на  нашој земљи

Продатих  не купљених

Има нас још са очима које блистају као роса
И биће

довољно

да васкрснемо

да се родимо

и да земљу

окупамо златом
биће нас довољно

за мантије

кравате

за ножеве и аутомате

за  затворе и за ваше логоре
као кап

која је доњела потоп

 

нестат ће вас

са наших огњишта

из наших авлија

као да никад нисте

као што и нисте

никад

ни били ни знали

ни  хтјели и могли

да будете

људи.

 

Јован Његовић – Дрндак

Фотограф, дизајнер фотографије, рођен 1974. у Загребу. Члан Удружења новинара Србије и Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине . Добитник више награда и признања у области културе фотографије у земљи и иностранству. Излагао самостално и на колективним изложбама.

Посетите: