ЈЕДИНИ ЦИЉ ОТИМАЊЕ ИМОВИНЕ СПЦ: Самозвана Хрватска православна црква са 16.000 „верника“, на корак од регистрације

Представници самозване Хрватске православне цркве последња два месеца појачали су кампању врбовања „верника“, а јача и притисак споља да ова „црква“ буде званично призната, потврдио је за „Новости“ Саво Штрбац, председник Документационо-информационог центра „Веритас“.

ФОТО: Снимак екрана

Он сматра да је тзв. ХПЦ опасна по Србе и Српску православну цркву, јер је реч о дугорочном пројекту, чији су циљеви добијање аутокефалности и отимање имовине СПЦ у Хрватској.

– Такозвана ХПЦ још није успела да се упише у Евиденцију верских заједница у Хрватској због административних препрека – објашњава Штрбац. – Наиме, када је „архиепископ“ Александар (Иванов) покушао да је упише, организација ХПЦ постојала је свега годину дана. Законски услов био је да постоји пет година и има најмање 500 верника. Бојим се да ће, када покуша следећи пут, у томе и успети, јер неће бити законских ограничења.

Број следбеника ове „цркве“, према званичним подацима, достигао је 16.000, наглашава Штрбац и каже да је то велик број у односу на остале верске заједнице, не рачунајући Римокатоличку цркву.

– Намеће се питање ко су ти људи који се изјашњавају као Хрвати православне вероисповести у време када се спроводи похрваћење и покатоличавање Срба у Хрватској – пита се Штрбац. – Већину вероватно чине Срби који су ратовали у хрватској војсци и чији се број креће између 10.000 и 12.000.

Саво Штрбац; ФОТО: Јадовно 1941.

У такозваној ХПЦ рачунају на то да ће им прићи и Бугари, Руси, Македонци, Црногорци и припадници других националности који се декларишу као православци, а живе у Хрватској. Промотери ХПЦ оперишу цифром од 40.000 потенцијалних следбеника.

Иначе, Александар (Иванов) је у Хрватску дошао 2013. године из Бугарске, где је био прво свештеник, па оперски певач и градоначелник у једном месту. Штрбац истиче да је данас њега и следбенике могуће видети на свим поменима усташама.

Пројекат ХПЦ није нов. Иницијатива је потекла још 2010. од Ива Матановића, из Задра, који је све до смрти, 2016. године, истицао да је био припадник Усташке младежи, да је преживео Блајбург и да му је отац био усташки официр у логору Јасеновац.

КОМЕМОРАЦИЈА КОД ЈАЗОВКЕ

Врло је симптоматичан и грб Хрватске православне цркве: православни крст а у позадини усташка шаховница, са почетним белим пољем. Последња објава, од 23. јуна, односи се на комеморацију код јаме Јазовке, убијеним „жртвама комунистичког терора“, односно усташама који су бежали пред партизанима, и „погинулима за Хрватску у обрани од напада ЈНА 1991-1995“.

После његове смрти у први план је избио „архиепископ“ Александар, а трећи експонирани заговорник ХПЦ је самозвани „архиепископ“ загребачки и председник такозваног Светог синода Хрватске православне митрополије Бонифације Шкулић, из околине Задра. Он је рођен као Хрват по имену Андрија и крштен као католик, а тврди да је примио православље и добио сагласност Грка да оснује ХПЦ.

– Све три групе су се такмичиле ко је веродостојнији настављач ХПЦ из времена НДХ и Анте Павелића – наводи Штрбац.

Присталице ХПЦ шире, по његовим речима, бројне историјске фалсификате, међу којима и да Митрополија у Сремским Карловцима није била српска него хрватска, да се у време Аустроугарске, на чијој територији је била, звала Хрватска архиепископија и да је била историјска црква Хрватског краљевства. Сходно томе, отац Николе Тесле је био хрватски свештеник, а један од најзнаменитијих Срба Хрват, баш као и Милутин Миланковић.

ХПЦ окупља различите проусташке елементе, новинаре, историчаре и квазиисторичаре, који доказују да Јасеновац није био логор смрти, већ радни логор, у којем су људи малтене умирали само од болести, све док нису дошли партизани, када су почеле масовне ликвидације. Промотер је, између осталих, и ТВ водитељ Марко Јурић, недавно осуђен због жестоких увреда упућених актуелном српском патријарху, на 10 месеци затвора, две године условно.

– Главни циљ ове групе је да се докопа изузетно вредне имовине СПЦ у Хрватској. Нису у питању само храмови, већ и шуме, ливаде, виногради, иконе, ризнице. Загребачки Цветни трг је био у власништву СПЦ. Нешто од тога је враћено, нешто је у поступку враћања – каже Штрбац.

Извор: НОВОСТИ