Један меморијал, под капом владе

Нацрт Закона о Старом сајмишту стигао је у Министарство рада. Музеји Холокауста и Порајмоса имаће аутономију и своје управнике

Предлог нацрта Закона о установи спомен-жртве, популарно названог Закон о Старом сајмишту, епископ славонски Јован Ћулибрк, председник Комисије за Старо сајмиште, и градски менаџер Горан Весић предали су пре четири дана министру за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Зорану Ђорђевићу. Сада се чека да га министар рада, као веза између Комисије и Владе, проследи даље у процедуру, кабинету премијерке Ане Брнабић.

Епископ Јован верује да ће закон у процедури бити дорађиван, а једна од главних дилема је под ким ће бити Меморијални центар.

– Предлог Комисије и Председништва јесте да Меморијал буде самостална институција, која ће бити директно под ингеренцијом Владе. Има мишљења да би он требало да буде под „капом“ неког од министарстава. Лично нисам за такво решење, јер имамо пример Музеја жртава геноцида, који је требало да постане оно што данас очекујемо од Меморијала, и који је од 1992. био под ингеренцијом Министарства културе. То се показало као лоше решење – каже владика Јован.

Меморијални центар ће у свом саставу имати више институција, међу којима и Музеј Холокауста и Музеј Порајмоса (ромског страдања), који ће имати велику аутономију, своје управнике и биће посебно везани за своје националне заједнице. Ипак, на челу целог меморијала биће један директор, ког би требало да именује Влада.

У саставу Меморијала постојаће и Музеј Старог сајмишта, који ће се налазити у некадашњем италијанском павиљону. У његов састав би, као истраживачка институција, требало да уђе и актуелни Музеј жртава геноцида.

БИЗАРНОСТИ И АПСУРДИ
У Турском павиљону за време Другог светског рата налазила се мртвачница, а деценијама након ослобођења – ресторан. На месту некадашње болнице, која је такође за многе била место смрти, једно време радила је теретана, док су код куле биле постављене дечје љуљашке и клацкалице…

Меморијалу су засада на располагању, поред италијанског павиљона, и Централна кула, чије сређивање је у току и у којој ће се налазити едукативни центар о Холокаусту, као и чехословачки и турски павиљон. После доношења закона биће решени имовинско-правни односи и моћи ће да се изврши експропријација, након чега ће се музејски комплекс проширити. Закон ће не само омогућити исплату приватних власника, већ и пресељење у друге објекте оних који имају право коришћења.

У саставу Меморијала биће и Архив и библиотека, а главни акценат биће на истраживачкој делатности, пре свега везаној за страдања у Другом светском рату.

– На подручју целе бивше Југославије постоје само две истраживачке установе које се баве страдањима у Другом светском рату. То су Установа Спомен-подручје Јасеновац, у Хрватској, и Музеј жртава геноцида, у Србији. Они заједно имају свега десетак истраживача, што је веома мало – каже владика Јован.

Логор Сајмиште, односно Јеврејски логор Земун, формиран је на месту првог београдског сајма. У њему је до пролећа 1942. живот изгубило око 7.000 Јевреја, што у душегупкама, на путу ка Јајинцима, што од глади, болести и хладноће у самом логору. Након тога, у логор су смештани ратни заробљеници, политички осуђеници, комунисти, партизани, четници… Живот је изгубило још 10.636 логораша.

МИНИСТАРСТВО РАДА: ТЕКСТ НА ОБРАДИ

Закон о Старом сајмишту постоји као нацрт и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић ће га са ресорним сектором Министарства обрадити, уредити, урадити евентуалне измене и допуне, како би био потпун и функционалан. Након тога проследиће га министарствима на мишљење, а после завршене процедуре биће прослеђен Влади и на скупштинско усвајање, речено нам је у Министарству рада.

Аутор: В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Старо сајмиште: Меморијал бола у надлежности Републике …

Логор Старо Сајмиште чека да буде достојно обележен …

Никола Милованчев: За Сајмиште крив Павелић, а не Недић …