Један клао Србе, други срушио Југославију: Како је Месићев стриц „упуцао“ Христа

Злочин који је починио Марко Месић треба да остане за наук свима и намерно се није и неће се санирати. Како би сви могли да виде шта се радило на овим просторима.

Хитац у чело фреске Христа Пантократора испалио је један од официра НВОЈ и близак сарадник друга Тита, који су тих октобарских дана 1944. године заузели Дворски комплекс на Дедињу.

Био је то нико други до Марко Месић, стриц посљедњег предсједника Предсједништва СФР Југославије Стипета Месића.

Месић је био комадант 369. домобранске пуковније која се заједно са нацистима борила под Стаљинградом против Руса. Ту је и заробљен.

Док је ЈВуО имала ужасну судбину након рата, за усташе и домобране на чијим је рукама била српска крв, спремљене су повластице, што се може видјети и кроз Месићев примјер.

Након заробљавања, он прелази у новоформирани Југословенски батаљон, који је касније „ослободио“ Београд. Постаје близак сарадник Тита, а изивљавањем над Србима не престаје ни послије рата – пуцањем у сред православне цркве Христу у чело.

Тито га одликује за заслуге, али то није било једино које је добио тих година. Раније је добио одликовања од Адолфа Хитлера, Бенита Мусолинија и Анте Павелића.

Није ни случајно што се овај догађај десио баш у Дворској капели Карађорђевића. Нова власт морала је да остави свој жиг и на српску историју, понос али и православље.

Дворска капела Карађорђевића посвећена Св. Андреју је потом служила као остава за метле и баштенски алат, а на брзину је упристојена једино пред посјету цара Етиопије Хајла Селасија, 1953. године. Етиопија је већином православна држава, па су се потрудили да не увриједе госта.

„Злочин који је починио Марко Месић треба да остане за наук свима и намерно се није и неће се санирати. Како би сви могли да виде шта се радило на овим просторима“, напоменуо је прије пар година Матија Бећковић.

Извор:ИН4С