Изложба о Степинцу у Бриселу покушај рехабилитације усташтва

Шеф српске дипломатије Ивица Дачић најоштрије је данас осудио отварање изложбе и конференције „Хрватски светац кардинал Степинац“ у Европском парламенту, истакавши да је та изложба покушај скидања одговорности са Степинца и рехабилитације усташког покрета.

„Несхватљиво је да се у центру ЕУ отварају изложбе некоме ко је учествовао у погрому хиљада Срба, Јевреја и другог нехрватског становништва и који је у својој земљи осуђен на 16 година затвора и одузимање свих грађанских права у трајању од три године“, истакао је Дачић у писаној изјави медијима.

Дачић је поручио да ова изложба и конференција не представљају корак ка помирењу и истини.

„Напротив, само продубљује поделе. Сведоци смо да је свет данас суочен са покушајем ревизије историје и релативизације победа и пораза, злочина и казни. Србија, као жртва таквих покушаја на међународном плану, има обавезу да се бори и против ревизије историје и релативизације историјских чињеница“, закључио је Дачић.

У саопштењу из Министарства спољних послова наводи се да је шефу Мисије Србије при ЕУ у Бриселу амбасадору Душку Лопандићу дата инструкција да упути оштар протест.

Лопандић је упутио протестна писма предсједнику Европског парламента Мартину Шулцу, као и предсједавајућем Комитету за спољне послове Европског парламента Елмару Броку, те предсједнику групације Европске народне партије /ЕПП/ Манфреду Веберу.

Он ће о овоме обавијестити и извјестиоца за Србију Дејвида Мекалистера и извјестиоце „из сјенке“ и друге посланике Европског парламента.

У писмима, Министарство спољних послова Србије указује на неприхватљивост организовања изложбе којом се велича лик и дјело кардинала Степинца, који се представља као „истински бисер Католичке цркве и хрватског народа“.

Степинца, како се истиче у писмима, српски народ и Српска православна црква /СПЦ/ сматрају одговорним за масовне злочине против српског и другог нехрватског живља током Другог свјетског рата на подручју такозване Независне Државе Хрватске /НДХ/.

Министарство подсјећа да је Степинац осуђен 1946. године у Загребу на 16 година затворске казне и губитак грађанских и политичких права у трајању од три године због свог дјеловања и подстицања на злочине, издају и сарадњу са усташким режимом и масовног покрштавања десетине хиљада Срба.

Из Министарства указују да је папа Фрањо зауставио процес канонизације Степиница након разговора који су државни и црквени званичници Србије водили с њим, као и да је формирана заједничка комисија Ватикана и СПЦ која треба да испита читав случај.

Предсједник Србије Николић активно је ангажован на прикупљању документационог материјала који треба да буде стављен на увид поменутој комисији, како би аргументи који говоре против канонизације Степинца били узети у обзир.

У саопштењу се закључује да је ово питање веома важно не само за односе са Ватиканом, већ прије свега са Хрватском, јер би се неуважавање историјских чињеница и улоге Степинца током НДХ у Другом свјетском рату одразило на процес суштинског помирења између двије земље, као и у региону.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Покушај рехабилитације викара усташке војске

Пајтић: Европски парламент да реагује на изложбу о Степинцу

Величање Степинца у Европском парламенту (ВИДЕО)

Степинац у европском парламенту