arrow up

Подијелите вијест:

Изложба о српском санитету у Великом рату

Музеју Семберије у Бијељини вечерас је отворена изложба “Српски санитет 1914-1918” која је резултат сарадње Музеја града Новог Сада, Војног музеја у Београду и Народног музеја у Шапцу.

У Музеју Семберије у Бијељини вечерас је отворена изложба "Српски санитет 1914-1918" која је резултат сарадње Музеја града Новог Сада, Војног музеја у Београду и Народног музеја у Шапцу.
Изложба “Српски санитет 1914-1918”
Фото: СРНА

Аутори изложбе су кустос историчар Гордана Буловић, музејски савјетник археолог Мирко Пековић и кустос историчар Бранислав Станковић, а након Бијељине планирано је да ова изложба о српском санитету у Великом рату буде представљена и у другим градовима Републике Српске.

Буловићева је на отварању рекла да је публици приказан дио од 500 прикупљених фотографија које показују настанак и развој српског санитета који је пратио голготу и херојство српских бораца и цивила у Првом свјетском рату.

Приказана је и фотографија прве српске хируршке болнице која је 1916. године подигнута у непосредној близини фронта у мјесту Драгоманци у Грчкој, као и фотографија њеног оснивача доктора Михаила Петровића.

Аутори истичу да су изложбом хтјели да дочарају и довитљивост српског сељака који је збрињавао рањенике носећи их између двије пушке, приказани су плетени кревети у пољским болницама и бурад у којима се парила одјећа како би се зауставиле епидемије које су десетковале борце и народ.

У Музеју Семберије у Бијељини вечерас је отворена изложба "Српски санитет 1914-1918" која је резултат сарадње Музеја града Новог Сада, Војног музеја у Београду и Народног музеја у Шапцу.
Фото: СРНА

Буловићева каже да је пронађено мало историјског материјала о српском санитету, јер је тај материјал на фронту настајао и нестајао, а многе фотографије које свједоче о језивим ратним призорима нису могли ни да прикажу публици.

Изложбу у Музеју Семберије свечано је отворила професор историје у бијељинској Гимназији “Филип Вишњић” Радица Дринић, а директор Музеја Момчило Копривица рекао је да су млади људи, нарочито средњошколци, највјернија публика бројних културних догађања у граду.

Изложба ће бити у Бијељини наредних мјесец дана.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Велико дело руске хероине

„Шлихтање“ или узалудна нада ЕУ преумљеника

Највеће жртве рата

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​