Изложба „Моје Јадовно“ у Приједору до 15. септембра

Изложба „Моје Јадовно“ отворена је у Музеју Козаре у Приједору у сарадњи са Удружењем грађана „Јадовно 1941“ из Бањалуке. 

Предсједник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Ј. Басташић рекао је да је циљ ове поставке да се један готово непознат дио страдалничке српске историје објелодани домаћој и иностраној јавности, јер је то обавеза према прецима.

„У првом ликвидационом центру седам сабирних логора, 32 крашке јаме и у мору за 132 дана убијено је 38.000 Срба, 2.000 Јевреја и један број антифашиста и идеолошких противника НДХ. До данас та тијела нису ексхумирана, а оно мало спомен-обиљежја уништено је у протеклом рату. У протеклих седам година нешто смо обновили, али то није ни близу ономе што је било, посебно не ономе што ово стратиште заслужује“, рекао је Басташић новинарима у Приједору.

Он је појаснио да је изложба, која је у Приједору отворена синоћ, а коју чини 16 паноа, усмјерена на жртву и намијењена људима који немају времена за читање обимне литературе, него у 20 минута могу стећи слику о обиму злочина.

„Седам година сакупљамо слике страдалника са пописа жртава. На нашем сајту су имена 10.502 жртве. Потомци су нам уступили и приче својих предака. Из Приједора је на попису 31 жртва“, навео је Басташић.

Он је рекао да изложба показује идеолошку основу НДХ и помно планирање масовне ликвидације људи на овом простору, подсјећајући да је комплекс логора затворен интервенцијом италијанских фашиста 20. августа 1941. године и да су малобројни преживјели логораши били први логораши логора Јасеновац 1 и 2, Крапје и Брочице.

„Жртве су и 73 свештеника и свештенослужитеља Српске православне цркве, међу њима митрополит сарајевски Петар Зимоњић и владика горњокарловачки Сава Трлајић, данас светитељи. Недавно смо успјели наћи јаму у коју је бачено тијело Саве Трлајића и то је четврти крст који смо поставили у овом комплексу. Надамо се да ће бити изграђена и капела“, додао је Басташић.

Директор Музеја Козаре Зоран Радоњић рекао је да је садржај ове изложбе мрачан, застрашујући и тужан, да се због тога не може ни уживати у стваралачком процесу, као што је био и случај са изложбом „Година страдања 1942“ коју је Музеј организовао 2014. године.

„С друге стране, осјећате да сте испунили моралну и људску обавезу и према прецима и према потомцима“, рекао је Радоњић.

Он је истакао да је начин страдања народа у НДХ био више-мање сличан, најчешће монструозан и масован.

„Али, Јадовно је својим природним специфичностима, јамама и понорима, можда олакшало злочинцима и још више нагласило ту застрашујућу димензију злочина“, додао је Радоњић.

Изложба „Моје Јадовно“ у Музеју Козаре у Приједору биће постављена до 15. септембра. Претходно је била постављена у Новом Саду, Београду, Бањалуци, Требињу, Дервенти, Источном Сарајеву, Бијељини и још неколико градова Српске и Србије, као и у Њујорку, Филаделфији, Лондону, Лестеру, Кишињеву и Ослу.

Извор: СРНА

Везане вијести:

МУЗЕЈ КОЗАРЕ: ИЗЛОЖБА “МОЈЕ ЈАДОВНО” ДО 15. СЕПТЕМБРА

Изложба „Моје Јадовно“ до 15. септембра

Отворена изложба „Моје Јадовно“

Изложба и предавање „Моjе Јадовно“ у Апатину