Изложба „Маутхаузен 106621“ у галерији Дома војске Србије допуњена са три спасене слике Милоша Бајића
Три слике, које су пре пола века биле у поставци „Маутхаузен 106621“ Милоша Бајића, после „лечења“ у Заводу за биоциде, данас су стигле у Дом Војске Србије, где је у току истоимена, поновљена изложба, са делима на којима је велики сликар оставио сведочанство о страхотама нацистичких логора.
У сарадњи са домаћинима поставке, Медија центром „Одбрана“, Фондација „Милош Бајић“ ће вечерас од 18 часова свечано представити три рада великог формата која су недостајала: уља на платну „Супа“ и „Зар морамо живети са бомбама и насиљем“ и темперу на лесониту „Маутхаузен – опомена“. На отварању изложбе, крајем октобра, није их било, јер су се „разболеле“ у неадекватном депоу у коме су чуване.
Враћањем слика у њихово оригинално окружење, фондација уједно покреће и акцију „Слике из депоа на светлост галерија“, чији је циљ, како кажу, да Београд не буде само град ноћног живота, већ и град значајних ликовних догађаја.
– Милош Бајић је после изложби одржаних 1967. и 1973. године у тадашњем Дому ЈНА, уступио ове три слике Војном музеју и оне су биле у сталној поставци – прича за „Новости“ уметников син, наш прослављени редитељ Дарко Бајић, видно узбуђен што ће слике бити поново пред публиком. – Пре шест-седам година, један од ранијих управника је променио изложбени простор и око 300 слика сместио у депо. Нажалост, тај депо је пропадао, а са њим и дела. Нови управник музеја, господин Градимир Марић, покушао је да спасе тих 300 слика заражених разним гљивицама, за које се чак причало и да су радиоактивне. Нажалост, то није могао да реализује, зато што су проблем направили тендери, јер на њих нису могла да се јављају државна предузећа, која су једине специјализоване установе за „лечење слика“.
Ова три дела, наставља саговорник, рестаурирана су из средстава Фонда „Милош Бајић“, који је он оставио за своје студенте и награду која се сваке године додељује на Факултету ликовних уметности:
– Акција коју смо ми покренули, не односи се само на спасавање слика нашег оца – објашњава Дарко Бајић. – Желимо да покренемо размишљање како да се спасу и дела осталих уметника која су у неадекватним условима, у депоу. Можда је једно од решења да тендери пропишу и квалитет који морају да задовоље они који се на њих јављају, да се те норме ускладе када је реч о установама културе од посебног значаја. То је један мали корак ка очувању дела важних за српску културу.
Бајићеви радови су се „излечили“ тако што су два дана провели у специјалној комори у Заводу за биоциде, који је једина институција у земљи која се бави тим послом:
– Било би добро да Министарство културе покуша да направи везу између овог Завода и музеја широм Србије, чиме би многа дела била отргнута од пропадања – закључује Дарко Бајић.
ЈАСЕНКА БАЈИЋ: ОТАЦ СВЕ РАДИО ЗА КУЛТУРУ
Тужно је што сада имамо такву ситуацију у култури – каже Милошева ћерка, Јасенка Бајић. – Наш отац је био изузетан, храбар човек и све је чинио да наша култура добије свој облик. Залагао се за уношење културних добара у разне објекте. Радио је керамику и зидне композиције, од којих су неке префарбане и више не постоје. Са друге стране, драго ми је што смо успели да у истом простору направимо изложбу, јер ова галерија и људи у њој то заслужују. У овој поставци су и нове свеске, које смо добили од Драгомира Барте, дивног човека који је био са татом у логору, у којима има и акварела.
Аутор: М. Краљ
Извор: НОВОСТИ
Везане вијести:
Бaјићев „Маутхаузен“: Да се зло никад не заборави | Јадовно …