Историја, рат и идентитет Срба у РС

„Историја је показала да се национални идентитет не може наметати нити се може на силу увести лојалност некој држави, без обзира да ли се онај ко врши то наметање зове Калај, Броз или Ешдаун.“

-Обрад Кесић, представник Републике Српске у Вашингтону-

Идентитет се најпростије дефинише као колективно самоодређење једне групе, као оно што њу чини тим што она јесте. Узевши у обзир све компоненте које чине српски идентитет, две су имале пресудну улогу у нашем формирању и самоодређењу; наша историја и наша СПЦ. Ове две нарочито, остале мање-више.

Узевши у обзир прву компоненту, нашу историју, видимо да на највећи део ње можемо бити са правом поносни и да је она битна у (само) одређењу у смислу свести о сопственој, некадашњој, величини, снази, моћи и утицају. Међутим, она не би требало да послужи као „седатив“ за националну уљуљканост и комфорност, те „маштања“ о прошлим временима и ламентирања над њима, напротив, већ као подстицај да достигнемо стару славу и стари сјај.

Што се тиче СПЦ, у периоду када нисмо имали државу, Црква нам је била и Црква и Држава. Њена пресудна улога у очувању средњевековног наслеђа и његовог „усађивања“ у нововековни српски идентитет је немерљив.

На ова два стуба се формирала српска нација. Поред њих, велику улогу су имале и оне мање пријатне и лепе појаве и процеси; сеобе, страдања, егзодуси, преверавања, геноциди.

На снази и самосвести Срба преко Дрине, највише се види сједињење ових елемената. Тако здружени, они су инспирисали Србе на све храбре подухвате у периоду 1992-1995.

Док је одсуство државе у периоду НДХ било главни разлог за српско страдање, дотле је Република Српска била (и остала! ) гарант за српски о(п)станак преко Дрине, тј. између Дрине, Уне и Саве.

Погледајте у новој епизоди емисије Српска раскршћа све везано за горе наведене теме.

Гост је била др Јелена Вукоичић, политиколог и стручњак за исламски тероризам.

Водитељ емисије је Никола Јовић.

Продукција је HelmCast.