ИСТИНСКИ СВЕДОК СРПСКИХ РАНА: На Глођанском брду код Зворника приводи се крају снимање филма о Зорану Станковићу

Последњом, петом поворком сећања на Глођанском брду код Зворника, биће завршено снимање свих масовних сцена у документарном филму „Сведок“, открива за „Новости“ режисер Денис Бојић.

Реч је о својеврсном сведочанству о животу и раду професора др Зорана Станковића, патолога Војномедицинске академије, али и о страдању и погрому Срба на крају 20. века, током грађанског рата у некадашњој СФРЈ.

Редитељ Бојић је у овај велики филмски посао ушао са много знања и умећа, искуства, али и емоција, човекољубља и жеђи за истином. До сада је, како нам је рекао, у филму учествовало више од 7.000 људи, чланова породица погинулих и несталих цивила и војника Војске Републике Српске, као и мештана из пострадалних крајева широм Српске.

– Сви они су својим присуством и жељом да буду део овог пројекта одали почаст својим најмилијима, свим страдалницима нашега народа, као и професору др Зорану Станковићу, светски познатом и признатом лекару патологу, који је у току ратних дешавања, од Госпића, преко Вуковара, више од 30 масовних гробница на подручју Републике Српске и БиХ, па све до Србије урадио више од 7.500 обдукција страдалника – прича Бојић. – И 30 година касније, сведоци смо захвалности породица према др Станковићу. Она је и даље једнако велика као и оних тешких година када им је предавао посмртне остатке њихових најмилијих. Али, ране су и даље болне, јер враћати људе у најтеже периоде њиховог живота уједно је био и један од највећих не само професионалних већ и људских изазова. Одговорност према сваком појединцу, свакој жртви, према делу и лику др Станковића, његовој породици, нашој историји, налази се у сваком кадру овог филма.

Људи који су део филма, невиђени су до сада протагонисти: они који су положили животе за слободу, они који су је са тешким и трајним последицама од рањавања дочекали, као и они који су изгубили своје најмилије, најчешће на велике православне празнике, пре свега када је реч о Подрињу. Како каже Родољуб Ђукановић, угледни Братунчанин, некадашњи председник локалне владе у Братунцу, рођен у Кравици, „сјајни редитељ Бојић као да је осетио прави тренутак за снимање оваквог филма, који је, по ономе што смо видели на снимању, не само прича од дивном др Станковићу, већ и о нашем великом страдању“.

Ово је тренутак, слажу се многи, који нас дели од заборава, а заборав је недопустив. Наши див-јунаци, недужно страдали сународници заслужују културу сећања, а овакав филм иде баш томе у прилог.

– Доктор Станковић је део судбине нашег народа – каже професор Јован Николић, из Кравице. – Ни скромнијег, ни већег човека од лекара Станковића. Упознали смо га кад нам је било најтеже. Био је уз све нас, врхунски стручан, невиђено скроман. Божји човек, рекао бих најједноставније.

ЗАВРШНЕ СЦЕНЕ 22. МАЈА

РЕЖИСЕР Бојић каже да је за 22. мај планирано снимање завршне сцене филма када ће са свих 30 локација на којима је др Станковић радио обдукције у Републици Српској, аутобуси са члановима породица погинулих цивила и војника кренути ка Алеји заслужних грађана у Београду, где угледни патолог почива.

– Одласком на гроб др Станковића одаће почаст човеку који је задужио читав један народ – каже режисер филма „Сведок“ који се реализује у копродукцији РТРС и Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и несталих лица. Датум премијере још није познат.

У ДОКУМЕНТАРЦУ О УГЛЕДНОМ ПАТОЛОГУ УЧЕСТВУЈЕ И ВЛАДИМИР МИТРИЋ, ДОПИСНИК „НОВОСТИ“ ИЗ ЛОЗНИЦЕ И ШАПЦА

ПОРОДИЦАМА БИО КАО РОД РОЂЕНИ, АЛИ И РАМЕ ЗА ПЛАКАЊЕ

АКО је неко заслужио да му буде посвећен документарни филм онда је то, несумњиво, доктор Зоран Станковић, који је, идентификујући многе жртве минулих ратова на тлу некадашње Југославије, био као род рођени, пријатељ, друг, брат, али и раме за плакање, психотерапеут, мелем на рану многобројним унесрећеним породицама. Кад сам га питао колико му је срце, кад има толику снагу и љубав за људе које први пут види у животу и чијим је болу и мукама био сасвим посвећен, одговорио ми је да је Достојевски писао да ће лепота да сачува свет, а да је он сигуран да ће то да учини љубав, како нам се не би понављале страшне људске и колективне судбине.

Ово каже Владимир Митрић, дописник „Вечерњих новости“ из Лознице и Шапца, који је међу учесницима документарног филма „Сведок“ о пуковнику, проф. др Зорану Станковићу, са којим је друговао, сарађивао и често га, као ратни репортер, виђао на терену. Митрић, вели, не може да заборави потресну сцену, када је доктор Добринки Продановић показивао лобању њеног сина, тихо је тешио, упркос томе што је њена туга неутешна.

– Кад се о њему говори, неизбежно је рећи да су породице којима је идентификовао најмилије показивале неки вид олакшања, за разлику од оних чији покојници нису могли да се препознају – присећа се Митрић.

Колико су стручне експертизе важне ради истине, и то оне које је др Станковић радио, подсећа Митрић, сведочи и случај са Глођанског брда, код Зворника, када су отворене велике јаме са српским жртвама. Британски генерал Хејз, који је био у улози мировњака на једном од највиших нивоа Унпрофора, цинично је упитао: „Ко вам каже да су то баш српске жртве?“

– Зоранов рад, труд и знање су били одговор свим таквим и сличним циницима – каже наш колега. (Б. ПУЗОВИЋ)

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

„СВЕДОК“ ФИЛМ О 7.500 ОБДУКЦИЈА: Припрема за снимање документарног филма о патологу Зорану Станковићу

СВЕДОК ВРЕМЕНА ДР ЗОРАН СТАНКОВИЋ: Почело снимање историјско-биографског филма о чувеном лекару

НИЈЕ ПРЕЖАЛИО СМЕНУ С ЧЕЛА АКАДЕМИЈЕ: Супруга Зорана Станковића – На његовим мртвим уснама је, поред имена ћерки и унука, и име ВМА!

ДОКУМЕНТАРАЦ О УЖАСИМА РАТА Режисер Денис Бојић снима филм о последицама рата кроз сведочанство др Зорана Станковића