Istina o logoru Zemun 1941-1944.

U »Politici“ od 6. juna 2017. je na st. 23 objavljen intervju sa g. Robertom Sabadošem, pod naslovom „Logor Staro Sajmište  čeka da bude dostojno obeležen“. 

Zbog poštovanja prema istorijskoj istini ali i prema čitaocima „Politike“, koja se u mojoj porodici čita više od 90 godina, osećam se dužnim da ispravim neke netačnosti iznesene u delu intervjua u kojem se spominje nacističko-ustaški logor Zemun.

Već sam naslov članka je sporan. 1941. g. je postojalo samo jedno Sajmište, zato naziv logora nikako ne može biti „Staro Sajmište“. Logor treba zvati njegovim pravim imenom, „Logor Zemun“. Čitavo vreme,  postojanja, vlasti okupirane Srbije nisu imale nikakva ovlaštenja nad logorom – Srbija je bila sa druge strane Save. Činjenica je, da su zlikovci logor u prvom razdoblju (decembar 1941 – maj 1942) nazivali „Jevrejski logor Zemun“ i da je tada ubijeno preko 6.000 logoraša jevrejske narodnosti. Isto tako je činjenica i to, da je logor bio na teritoriji NDH, da je prvobitno planiran na području Sremske Mitrovice, i da je osnovan dogovorom vlasti Rajha i NDH. Pri tome su ustaške vlasti izričito zahtevale da stražari ne smeju biti Srbi.

A žrtve u drugoj fazi logora, od maja 1942. do maja 1944 ?

Iz Bijelog Brda kod Osijeka u logor Zemun je oterano 360 Srba; od 12-15. jula 1942. iz Bosanske Dubice je u samo 3 dana u logor Zemun oterano preko 5.000 Srba. Srem: 22. jula 1943. je npr. iz Ugrinovaca oterano 170 ljudi a iz Dobanovaca tada šalju 260 stradalnika. U logoru su bili čak i pripadnici nekih jedinica Nedićevom komandom – tzv. legalizovani četnici, koji su se oduprli nacistima prilikom razoružavanja. To navodi istoričar Venceslav Glišić u knjizi „Teror i zločini nacističke Nemačke u Srbiji 1941–1944“ (Beograd, 1970): „Krajem 1942. bilo ih je u logoru oko 500. Iako su bili odvojeni, i za njih je važio isti režim torture…“ U trećoj fazi, u zadnja dva meseca, do kraja jula 1944, čitavu upravu su preuzele ustaše. Sve ovo je bilo poznato januara 1946., kada je Državna komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača izdala Saopštenje broj 87, u kojem su obrađeni zločini u logoru Sajmište (Zemun).

Citiram: „Kroz sam logor na Sajmištu prošlo je oko devedeset do stotinu hiljada ljudi. Ogromna većina svih zatočenika bili su Srbi“. U istom saopštenju navedeni su i ratni zločinci odgovorni za logor Zemun – među njima nema ni jednog funkcionera vlasti okupirane Srbije.

Državna komisija je kao zločince prolasila poglavnika NDH Antu Pavelića, ustaškog krvnika Didu Kvaternika, predstavnika Rajha u NDH Zigfrida Kašea i njihove saradnike.

Dakle: ako neko treba da pomogne uređenje memorijalnog centra na mestu logora Zemun, onda su to na prvom mestu pravni naslednici onih koji su logor osnovali i njim upravljali a ne država Srbija. G. Sabadoš nije istoričar i verujem da je samo iz svoje neobaveštenosti Nediću pripisao izveštaj Emanuela Šefera da je «Srbija Judenfaj». Neki istoričari, zadnjih 10-15 godina, govoreći o žrtvama logora Zemun, šablonski navode «Jevreji, Romi i antifašisti». Srbi, koji su činili veliku većinu logoraša, jedini se ne spominju po nacionalnoj pripadnosti. To ne razumem: nisu samo Srbi bili antifašisti, odnosno i srpski antifašisti valjda imaju svoju nacionalnu pripadnost.

I, na kraju, nešto o konceptu uređenja memorijalnog centra. Mislim da muzej treba urediti po načelima muzejske struke (npr. po razdobljima), kao svuda drugde u Evropi. Moj otac i deda su se borili protiv nacizma; zato ne pristajem da se posle 75 godina žrtve u muzeju dele po nacionalnoj pripadnosti – mislim da je taj koncept poražen 1945. Civilizacijski, to ne pripada u 21. vek.

Autor: Nikola Milovančev

Vezane vijesti:

Nikola Milovančev: Za Sajmište kriv Pavelić, a ne Nedić …

Ko je spasao Savski most oktobra 1944. godine? | Jadovno 1941.

Helsinški odbor Srbije želi staviti hipoteku Srbiji …

O Srbima i pravoslavnoj hrišćanskoj veri na prostorima …

Logor Staro sajmište | Jadovno 1941.

General Milan Nedić nije pristao ni da samo tri srpska …