Никада никога у животу нисам ударио, а камоли немоћну особу у логору, савјесно сам обављао своју дужност у логору за ратне заробљенике “Мањача” током тешких шест мјесеци 1992. године и потпуно сам невин човјек и пред Богом и пред људима.
Овим ријечима своју исповијест за наш лист почиње пензионисани пуковник Војске Републике Српске Дане Лукајић који је 20. јануара ове године из затвора у Глини пребачен у казнено-поправни завод Туњице на издржавање шестогодишње затворске казне за ратни злочин над заробљеницима коју му је у монтираном процесу изрекло хрватско правосуђе.
– Нисам ништа чинио што је забрањено Женевском конвенцијом. Чинио сам све што сам био дужан и захваљујући томе многа недјела су санкционисана, а појединци процесуирани. Ово кроз што пролазим резултат је монтираног и лажног процеса усмјереног против Републике Српске, Војске Републике Српске, мене и моје породице – каже пуковник Лукајић.
Он објашњава да је у логор “Мањача” упућен 16. јуна 1992. године на дужност “вође тима оперативаца за испитивање ратних заробљеника” и да је ту дужност обављао до 18. децембра те године када је логор распуштен и затворен симболичном предајом кључева управника логора Божидара Поповића међународном “хуманисти” Данијелу Шиферу.
– За то вријеме кроз логор су прошло укупно 4.403 заробљеника. Било је пет смртних случајева, од чега три природне смрти и двије насилне за које су починиоци процесуирани. То зна и Међународни комитет Црвеног крста и УНХЦР и све остале међународне организације, као и Хашки трибунал пред којим сам три пута био свједок, али та истина не одговара мозаику о Србима, као лошим момцима у које сам и ја сврстан – са нескривеним огорчењем према правосуђу Хрватске говори Лукајић, који је прије рата као официр ЈНА пуне 23 године био на служби у Хрватској, од чега већину времена у Загребу.
Према његовим ријечима, само хапшење, хитра истрага и експресно суђење, а посебно давање медијске пажње његовом случају синхронизовано са прославама “Бљеска” и “Олује” потврђују да је ријеч о политичком процесу.
– Све током припрема свједока и суђења била је режирана монтажа како би се у јавности створио утисак да се ради на откривању и процесуирању ратних злочина. И мој и сви процеси у вези са Мањачом су политички, монтирани и лажни са циљем сатанизације Срба и Републике Српске са што већим бројем осуђених за ратне злочине, као и што већим збиром година затвора Србима како би се Република Српска окарактерисала као “геноцидна творевина” – оцјењује пуковник Лукајић.
Он подсјећа на случај пензионисаног полицајца из Сплита Мирка Граорца о чему је писао “Глас Српске”, који је осуђен у Хрватској на 15 година затвора на основу исказа лажних свједока да је био командир вањске страже на Мањачи, иако никада у животу није крочио на плато Мањаче, а камоли у логор.
– Ја сам лично написао изјаву и овјерио печатом да та особа није била припадник ни унутрашње ни вањске страже на Мањачи током егзистирања ЛРЗ “Мањача”, али свеједно, јер Жупанијски суд у Сплиту и Врховни суд у Загребу нису поклонили вјеру свједоцима и доказима, већ лажним свједоцима. Исти ти свједоци су свједочили и против мене, а с правом сумњам да ми се управо моја изјава дата у писаној форми у корист Граорца, вратила као бумеранг и да је један од разлога мог хапшења и процесуирања – каже пуковник Лукајић.
Хапшење
Пуковник Дане Лукајић ухапшен је 30. јуна 2018. године у Личком Петровом Селу када је са члановима Удружења “Јадовно 1941” осму годину заредом путовао на обиљежавање страдања 40.000 људи у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг. Жупанијски суд у Загребу 2. маја 2019. године осудио га је на шест година затвора, а Врховни суд Хрватске 6. новембра те године потврдио је пресуду. Пуковник Лукајић 20. јануара ове године пребачен је на издржавање казне у КПЗ Туњице, гдје га је посјетила наша новинарска екипа.
(Сутра о хапшењу, притвору, суђењу…)
Извор: Глас Српске