Хрват чија је усташка породица спасила живот Анти Павелићу: Усташе су вршиле геноцид, уз подршку Степинца и католичке цркве

„На Блајбургу би се требале чути речи кајања, јер је католичка црква, предвођена Степинцем, подупирала усташке геноцидне радње. Јер да није било усташког терора, не би било ни блајбуршких жртава“, пише хрватски новинар Драго Пилсел који је одрастао је у породици усташких емиграната у чију је кућу у Аргентини долазио породични пријатељ Анте Павелић, поглавник НДХ.

Пилснел (56) је као младић у Аргентини био задојен усташком идеологијом, али је после једног разговора са свештеником Хорхеом Бергољом, којег данас знамо као папу Фрању, постао ангажовани антифашиста. Пилсел је први указивао на злочине над Србима у акицији „Олуја“ и који се у знак солидарности према тим жртвама једно време потписивао српским именом Јован.

Пилсел је на свом порталу Аутограф.хр у писаној исповести објаснио како је његова усташка породица у сумрак Другог светског рата спасила живот усташком поглавнику Анти Павелићу и шта данас мисли о усташама, НДХ, кардиналу Степинцу и недавно одржаној усташкој комеморацији на Блајбуршком пољу у Аустрији.

Усташко детињство у Буенос Ајресу

„О овој теми могу писати из прве руке, итекако ме се тиче: моји су (Пилселови) спасили главу поглавнику након што је побегао из Загреба, деда Ерих Павлинец се пак успео пробити код Блајбурга, његовог млађег брата Карла убила је ОЗНА у Загребу у августу 1945. године. Не познајемо му гроб.

Дуго се то тајило у породичној историји и тек сам у завршним припремама пре писања ‘Аргентинског романа’ сазнао нешто што ће одредити живот маме и тате, а онда и мој: зашто су се упознали у Буенос Ајресу у усташким круговима и зашто су мене, као маленога, учили да пјевам усташке корачнице и забављам друштво у хрватско-усташком клубу ‘Јуре Францетић’„, започиње Пилсел причу своје породице.

Пилселов деда Јаков Пилсел је крајем 1942. године одлучио да напусти Сарајево, где је стигао са Косова, и с породицом је прихватио премештај у Пољску. Будући да је говорио шест страних језика добио је понуду да ступи у тајну службу ”Гехеиме Стаатсполизеи”, познатију као Гестапо, те буде преводитељ ухапшенима који нису знали немачки.

„После рата Јаков ће завршити у затвору: пао је у енглеске руке оптужен да је био ратни злочинац. У гроб је отишао са својим тајнама: да ли је улазио у Аушвиц, у Дахау или у неке друге нацистичке логоре, то не могу са сигурношћу рећи. Али тај ‘печат’ сарадника Гестапоа био је толико снажан да ће, након што ће породица стићи у Аргентину, обележити потребу за прихваћањем другачијег политичког идентитета. Хрватског и усташког. Која је тачка била преломна да се то догоди? Сусрет с Павелићем у бегу“, пише Пилсел.

Павелић, највећи злочинац међу Хрватима, бежао „кукавички и дезертерски“

Пилселови су крајем 1944. доспели у град Јуденбург, у Аустрији. Отац Драге Пилсела, Адолф, уписан је у Хитлерјугенд, организацију у којој је, према властитом сећању, научио ”много корисних ствари и дисциплина, разне игре, али и почео да вежбати с лаганим оружјем”.

„Укратко, тата каже да се ‘добро провео'“, пише Пилсел.

Једног дана у мају 1945, у Јуденбург је, напустивши свој ”вољени хрватски народ” у Загребу и на путу према Блајбургу, те избегавајући Русе и Енглезе, стигла мала група у бегу.

„Набасали су на моју баку Розу и њену ћерку Бебу у дворишту Пилселових. Роза је одмах препознала човека с насловних страница новина. Пред њом се налазио, видно уплашен, нитко други него Анте Павелић. Напустио је Загреб –чујте то добро, ви усташе с ове и оне стране Атлантика – ‘кукавички и дезертерски’ у поподневним сатима 6. маја 1945″, пише Пилсел.

Пилселова Бака Роза је Анту Павелића брзо склонила у кућу. Помогли су му да га прерушеног извуче из Јуденбурга. Драго Пилсел је много година касније схватио зашто ће се Анте Павелић и Јаков Пилсел тако срдачно побратимити у Буенос Ајресу после рата. Усташки поглавник је био уверен да су му Пилселови тог дана „у граду симболичног назива Јуденбург, утврђење Јевреја, које је Павелић измасакрирао на територију НДХ“, спасили живот, пише Пилснел, називајући Павелића „највећим злочинцем из редова Хрвата“.

Да није било усташког терора, не би било ни блајбуршких жртава

Усташка породица Пилсел се четири године касније „пацовским каналима“ успела докопати Аргентине.

„Ово сам поново испричао јер је могло бити другачије: да Пилселови буду у колони за Блајбург, као што је у њој био мој други деда Ерих Павлинец, загребачки усташа који ће се исто дочепати Аргентине.

А испричао сам вам то због једне реченице коју је изрекао водитељ суботњег мисног славља на Блајбургу: задарски надбискуп Желимир Пуљић је рекао да је ‘памћење саставни дио идентитета породице, заједнице и народа’.

Ја тврдим да католичка црква у Хрватској и у Босни и Херцеговини, а чији (над)бискупи служе комеморативне мисе на Блајбургу (ове године опоменути од Аустријске бискупске конференције да престану с промоцијом усташтва или тих миса више тамо бити неће), нема исправно памћење.

Наиме, онај ко памти само ‘недужне жртве’, а да се не пита како су се ‘недужне жртве’ тамо нашле, клања се усташкој војсци, што католички (над)бискупи и политичари који тамо сваке, али баш сваке године злоупотребљавају комеморацију чине и, што је најважније, не осуђује усташки режим, не спомиње да су ‘блајбуршке жртве’ пале као последица усташке страховладе и геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима, или прећуткује да су се усташе пробијале према Блајбургу све до последњег часа пуцајући и убијајући партизане и недужне словенске сељаке које су успут и пљачкали, тај не само што не зна памтити, већ и гадно манипулише“, пише Драго Пилсел.

Пилсел сматра да би се у Блајбургу требало чути речи кајања, „јер је католичка црква, предвођена Степинцем, подржавала усташке геноцидне радње“.

„Да није било усташког терора, не би било ни блајбуршких жртава. Разуме се и то, противно лупетањима свештеника и имама о ‘стотинама хиљада убијених на Блајбургу’, будући да на Блајбургу није било убијања (то партизани пред Енглезима ипак не би могли чинити), када се говори о блајбуршким жртвама реч је о онима који су убијени након 15. маја 1945. И понављам, ја о овому могу и морам говорити и писати јер имам исправно памћење: мојој породици су комунистичке власти учиниле велике неправде, али моји су били на кривој страни, уз нацизам и уз усташтво“, пише Пилсел.

Драго Пилсел – од усташке младежи, до антифашисте

Драго Пилсел је хрватски новинар, теолог, колумниста и активтиста.

Пилсел је од младића задојеног усташком идеологијом постао ангажовани антифашиста који је први указивао на злочине над Србима у „Олуји“ и који се у знак солидарности према тим жртвама једно време потписивао српским именом Јован.

У више је наврата критиковао бискупе и католичку цркву у Хрватској.

У Аргентини је студирао новинарство, историју латиноамеричке политичке мисли, књижевност и хришћанску духовност. У Хрватску долази у мају 1989. године.

Извор: БЛИЦ

Везане вијести:

Католичка црква треба да се покаје због усташких злочина …

Да ли ће и када папа Фрања канонизовати Степинца? | Јадовно …

Ко је човек који је викао на усташе усред Загреба: Пуцаћу на вас …