arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

„Хрватској није место у ЕУ јер слави злочинца“

Водећи шведски дневник „Афтонбладет“ објавио жестоку критику о слављењу осуђеног ратног злочинца Слободана Праљка у Хрватској.

Фото: Б2, архива
Фото: Б2, архива

Текст је написао Петер Кадхамар, један од најпознатијих шведских новинара и аутор књиге о Сребреници. Тањуг наводи и да је „Афтонбладет“ један од најтиражнијих дневних листова Скандинавије који сваки дан има око три и по милиона читалаца, а политички представља глас лево либералне Шведске, преноси Индеx.хр.

Кадхамар пише да је Хрватска слављењем Праљка „пљунула Шведску и Европску унију у лице, али да и даље воли европски новац“.

„Може се рећи да је његово јавно самоубиство наставак политике нихилизма и разарања која је карактерисала рат у Босни и Херцеговини“, објавио је Афтонбладет.

Лист подсећа да је у хашкој пресуди утврђено да су Праљак и остали из херцеговачке шесторке осудјени за „дуги низ злоцина: протеривање цивила, затварање људи у логоре, убијање и уништавање имовине, коришћење заробљеника за рад и као живе штитове, етничко чишћење муслиманског становништва.“

Наглашава се да је цела прича „о ратном злочинцу“ могла завршити Праљковим самоубиством, али председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић због тога је прекинула службену посету Исланду и онда изјавила да Праљков чин удара у срце хрватског народа, док је премијер Андреј Пленковић јавно изјавио саучешће „породици убице“.

Изражава се такође шок што је у Сабору одржан минут ћутања и што се на главном загребачком тргу под Праљковом сликом пале свеће. „То се догађа у земљи која је чланица ЕУ-а, усред наше цивилизоване демократске заједнице. Срамотно. Култ мртвог убице показује застрашујући недостатак демократских инстинката“, пише колумнист Афтонбладета и онда додаје: „Тужно је што је земља попут Хрватске пуштена у ЕУ.“

Након тога се Хрватску смешта у контекст земаља попут Пољске и Мађарске, у којима је угрожена демократија, те Бугарске и Румуније које су „познате само по корупцији и извозу просјака“.

Реч је о једном од најжешћих коментара објављених у страним медијима о ситуацији у Хрватској, у којем се прозива председница и премијер као разлог негативног хрватског имиџа из шведске перспективе, наводи Index.hr.

(Тањуг, Index.hr)

Извор: Б92

Везане вијести:

Аустријски медији „оплели“ по Колинди и усташтву

Индекс: Немци се чуде – Хрвати тугују због ратног злочинца

Брисел условљава Загреб!?

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​