Hrvatska država stoji iza knjige „Mit o Jasenovcu”

Njihov je cilj da prikažu da je od 1941. do 1945. to praktično bilo zabavište i pozorište, samo ne kažu da su svi glumci iz tog „pozorišta”, osim jednog, ubijeni.

Samo za istraživanje arhivske građe za „Mit o Jasenovcu” hrvatska država je odobrila više od šest hiljada evra, a to nisu nikakva istraživanja nego pamfleti, kaže u razgovoru za „Politiku” katolički teolog i istoričar Goran Šarić. „Dakle, država prećutno stoji iza takvih stvari”, ističe Šarić, komentarišući reklamiranje knjige u kojoj se poriče zločin u Jasenovcu na Hrvatskoj državnoj televiziji.

Šarić je izazvao pažnju javnosti i navukao bes u Hrvatskoj posle objave na „Fejsbuku” o „Oluji” kada je pitao „šta je tačan povod za slavlje, to što je proterano dvesta hiljada ljudi s njihovih ognjišta, spaljivanje hiljade kuća, pustošenje sela… ako se slavi odlazak Srba, zašto se onda ne proslavlja i odlazak 400.000 Hrvata koje je slična politika oterala”.

Tvrdi i da su Sloveni starosedeoci u Evropi, da se na Balkanu razvila prva evropska civilizacija, da Albanci ne vode poreklo od Ilira… Oštar je kritičar političkih elita, ali ne samo u Hrvatskoj nego i u Srbiji gde trenutno drži seriju predavanja.

Koji su najsporniji delovi knjige Romana Leljaka o Jasenovcu?

Tvrdi se da je Jasenovac postojao i posle 1945, iako je kustos muzeja Jasenovac objavio knjigu s više stotina fotografija koje pokazuju da nikakav logor tamo nije postojao. Njihov je cilj da prikažu da je od 1941. do 1945. to praktično bilo zabavište i pozorište. Samo ne kažu da su svi glumci iz tog „pozorišta”, osim jednog, ubijeni. I pozivaju se na Brozovo naređenje da se Jasenovac zatvori.

Ja sam video taj dokument. Tamo piše da se zatvori logor Jasenovac u Baranji, kod Osijeka, koji je bio logor za folksdojčere i koji je od ovog Jasenovca udaljen 150 kilometara. Onda se, kao, pozivaju na dokumente u kojima navodno stoji da „nije bilo ubijanja”. A u originalnom dokumentu se kaže „taj dan nije bilo ubijanja”, a onda se dve stranice kasnije detaljno opisuju pokolji. Autor knjige Roman Leljak, inače dvostruki osuđenik, kaže u prvoj rečenici „general Vlado Dapčević”, a on nikada nije bio general, nego je njegov brat bio general.

Dakle, on već na početku ne zna o čemu priča, ali dobija medijski prostor. I Katolička crkva mu organizuje predavanja po celoj Hrvatskoj. I na taj način stvara preduslove za nove sukobe, nove ratove i nove Jasenovce.

Kako je moguće da se na državnoj televiziji reklamira takva knjiga?

Dok je SDP bio na vlasti, predsednik Ivo Josipović je zamolio direktora televizije Gorana Radmana da pusti film o Jasenovcu Lordana Zafranovića, „Testament” i on je to odbio.

I tada, kada je bila leva vlast, a pogotovo kad je danas desna, dominantne struje u medijima i institucijama su desne. Ovde u Srbiji imate SANU i Vladimira Kostića, koji kaže da je jedina pobeda 5. oktobar. Znači, za njega je jedina pobeda u srpskom narodu za 50 godina jedan puč koje su izvele strane službe.

Ako uzmete Hrvatsku akademiju znanosti, u njoj imate akademike koji su malo desnije od većine društva pa i od većine akademskog sveta. I onda ne čudi da su u institucijama i medijima sve ljudi koji imaju takav narativ. Za vas u Srbiji je to nepojmljivo jer za vas ne postoji ni srpski narativ ni srpska paradigma.

Nemate dobro mišljenje ni o srpskim istoričarima?

Srpski istoričari nisu napisali ni jednu jedinu knjigu koja bi se bavila ovim negiranjem genocida u Jasenovcu. Ako su oni napisali „Mit o Jasenovcu”, zašto oni nisu to pobijali?

Zašto ne kažu ko stoji iza toga? Greh jednog naroda je greh njegovih elita. A u Srbiji su intelektualne elite potpuno podbacile. Ovde vlada jedna autošovinistička matrica. Imate ugledne istoričare koji drže katedre, a prihvataju potpuno narativ srpskih neprijatelja.

U Hrvatskoj imate drugu krajnost – preterani romantizam, nacionalizam. U hrvatskom i srpskom društvu postoji jedna velika sličnost – u Hrvatskoj mrze Srbe i u Srbiji mrze Srbe. Srbofobija ih spaja.

Rekli ste da bi se vaš rad u Hrvatskoj mogao nazvati „sve što nikad niste hteli znati o sebi, a imali ste koga pitati”. Šta to Hrvati nisu hteli da znaju o sebi?

Svako društvo kao i svaki čovek ima neke istine koje mu nisu drage. U Hrvatskoj postoji jedan mit koji kaže da su Srbi i Hrvati dva najrazličitija naroda. Taj čitav hrvatski narativ je baziran na negiranju zajedničkog porekla sa Srbima.

To što hrvatski lingvisti tvrde da su srpski i hrvatski dva potpuno različita jezika, znači dva potpuno različita naroda, ja na neki način rušim taj identitet koji je građen na negiranju bilo kakve sličnosti sa Srbima.

Šta je u korenu loših srpsko-hrvatskih odnosa?

Tu postoje dve komponente. Jedno su elementi dugog trajanja i složenog karaktera koji su u geopolitici i istoriji nezaobilazni. Još od oslobođenja Srbije, odnosno od Karađorđa, Srbija postaje najveći neprijatelj Austrougarske na Balkanu.

To je polovina 19. veka kad bečke institucije grade hrvatski identitet, ali i srpski koliko mogu. Vukova reforma je imala i dobre strane, ali je jedan od ciljeva bio i iskorenjivanje kulta Svetog Save. Dakle, imamo politiku Beča koja je u kontinuitetu antisrpska, srbofobna i koja od Zagreba pokušava da stvori jedan anticentar Beogradu.

Drugi element je Katolička crkva, koja je uvek imala za cilj pokatoličenje svih, pa tako i Srbije. Papa je izjavio da bi i vanzemaljce pokrstio, ako postoje. Političkim elitama, i u Hrvatskoj i u Srbiji, kad god imaju neke probleme ekonomske prirode, iseljavanje mladih, korupcijsku aferu, najlakše je da malo podignu tenzije na relaciji Zagreb–Beograd.

Nerazrešeni srpsko-hrvatski odnosi su dobar alibi za neuspehe političkih elita.

Tvrdite da Albanci nisu Iliri?

Ja sam to kazao na osnovu istraživanja Teodore Toleve, bugarske istoričarke, koja je, igrom slučaja, istražujući nešto drugo, naišla na dokumente u bečkim arhivama koji su govorili o stvaranju albanske nacije. Ona pokazuje da je Habzburška monarhija imala na terenu mrežu agenata koji su stvorili albansku naciju. Pre toga su to pokušali Italijani i Rumuni, ali je Beč bio jači od njih.

Autor: Jelena Cerovina

Izvor: Politika

Vezane vijesti:

Zagrebački istoričar: Hrvati negiraju sramnu istoriju

Lozo: Srbi u NDH počinili genocid nad Hrvatima

Markovina: Nije problem Lozo, već učešće glavnih medija

Moj put kroz Jasenovac