Hronologija januarske “Racije” 1942. (povodom 75. godišnjice tog Genocida)

HRONOLOGIJA GENOCIDA JANUARSKE „RACIJE“ 1942, KOJU JE MAĐARSKI NAMESNIK MIKLOŠ HORTI SPROVEO U ŠAJKAŠKOJ, NOVOM SADU I BEČEJU

Autor: Aleksandar Veljić (sastavljeno u Užicu, 22. januara 2017.)

Mikloš Horti je između dva svetska rada vodio revizionističku politiku, a kao saveznik Adolfa Hitlera okupirao Bačku 13. aprila 1941, kada je pobio 3.500 nenaoružanih civila.  Januara 1942. organizovano je sproveo takozvanu Raciju, nedvosmislen čin Genocida.  Da je „Racija“ genocid postoje brojni pokazatelji i dokazi, pre svega unapred pripremljeni spiskovi nenaoružanog civilnog stanovništva predviđenog za likvidaciju.

Dana 4. januara 1942. žabaljska žandarmerija opkolila je salaš Gavre Pustajića (boravište Šajkaškog partizanskog odreda).  Žandarmeriji je u pomoć pritekla vojska, pa je ubrzo neutralisan odred sačinjen od odbeglih lica iz Žablja, Čuruga, Đurđeva i Gospođinaca.  Ti ljudi su izbegavali prisilnu regrutaciju u mađarskku okupatorsku vojsku, koja je mobilisane bačke Srbe i Jevreje slala u prve linije Istočnog fronta kao „radne čete“.  Nakon razbijanja Šajkaškog odreda, okupacione vlasti aktivirale su vojsku i žandarmeriju u šajkaškim mestima: Žablju, Čurugu, Temerinu, Mošorinu, Đurđevu, Gospođincima, Loku, Gardinovcima, Šajkašu i Titelu.

U periodu od 4. do 10. januara 1942. u opštini, školi, žitnim magacinima i pojedinačno, ubijeno je 1.371 identifikovana Žrtva u Čurugu.  Među žrtvama je 142 maloletih lica.  Ubijeno je najmanje 3.800 ljudi, a po jednom svedočenju možda i preko 4.000.

U periodu od 4. do 10. januara 1942. pohapšeno je i ubijano 768 identifikovanih žrtava u Žablju, od kojih 151 maloletnik.  Ubijeno je najmanje 3.500 stanovnika Žablja.

Dana 9. januara 1942. u Temerinu je pokupljeno 54 lica, pretežno Jevereja, koji su dovezeni na obalu Tise kod Žablja, ustreljeni i bačeni pod led. 10 lica bilo je maloletno.

U Mošorinu je konačan spisak za likvidaciju civilnog stanovništva utvrđen od 27. do 31. decembra 1941, a genocid započeo 6. januara 1942.  Do 15. januara 1942. ubijeno je 241 lice, od kojih 51 maloletnik.  Brojni pobijeni Romi u Mošorinu nisu nigde evidentirani, tako da je broj Žrtava znatno veći od onih koje su identifikovane.

U periodu od 9. do 19. januara 1942. mađarska vojska, žandarmerija i žandarmerijski islednici sproveli su Genocid nad stanovnicima Đurđeva.  Pobijeno je 348 identifikovanih žrtava tog mesta: Rusina, Srba, Jevreja i Nemac Franja Epert i Bunjevac Zaharije Peštalić, koji su bezuspešno pokušali da spreče taj pogrom!

U periodu od 9. do 10. januara 1942. u opštinsku zgradu Gospođinaca dovedeno je i potom na obalu Tise odvedeno 90 identifikovanih žrtava, od kojih 20 maloletnika. Jevrejsko dete Evica Gros silovana je u podrumu te zgrade!

U selu Lok identifikovana su 52 žrtve „Racije“.

Mađarska vojska je 6. januara 1942. blokirala Gardinovce, a 7. januara otpočela hapšenje meštana.  U periodu od 9. do 13. januara 1942. žrtve su mučene u „popinom stanu“, a zatim bile likvidirane na obali Dunava.  Identifikovano je 44 žrtve, od kojih troje maloletnika.

Dana 6. januara 1942. u selo Šajkaš stigli su odredi mađarske vojske, detektivi i žandari.  Nakon božićne liturgije odvojeni su u porti neki meštani, a naoružani seoski redari nemačke nacionalnosti poveli su mađarske patrole da uhapse one koji nisu prisustvovali liturgiji.  Uhapšena je i jedina Jevrejka u selu – Margita Šlezinger.  Dva dana su uhapšeni ispitivani i maltretirani u opštinskoj sobi broj 8, da bi ih izvršitelji 9. januara 1942. potrpali u vojne kamione sa devetoro lica koja su doveli iz drugih mesta.  U Mošorinu su iz kamiona saonicama odvučeni na Tisu, ubijeni i bačeni pod led.  Identifikovano je 27 žrtava.

Dana 10. januara 1942. otpočela je takozvana „racija“ u Titelu, kada je deo meštana zatvoren u opštinu a deo u Svilaru.  Sutradan uveče je u 23 časa ubijena prva grupa žrtava mitraljeskom vatrom i bačena u Tisu.  Dana 13. januara 1942. likvidirana je na isti način druga grupa meštana.  Počinitelji su „akciju“ završili 15. januara 1942. Identifikovano je 58 žrtava.

Dana 12. januara 1942.opkoljeno je i blokirano selo Vilovo, gde su takozvanu „raciju“ organizovali predsednik opštine Ferenc Nemet i beležinik Imre Meneš.  Uveče je započelo hapšenje meštana i potrajalo do 15. januara 1942.  Meštani su sprovedeni u opštinsku zgradu u Šajkašu.  U osam časova izjutra su potrpani na saonice i odvučeni do Gardinovaca.  Mađarski oficir je prozvao 65 identifikovanih žrtava, koji potom su ubijene i bačene u Dunav, od kojih je 8 maloletnika.

Dok su tekla masovna ubistva nenaoružanog civilnog stanovništva u gore pomenutim selima Šajkaške, 12. januara 1942. u Budimpešti je održana sednica mađarske vlade (predsedavao regent Mikloš Horti).  Sednici je prisustvovao i (početkom ovog veka u Mađarskoj rehabilitovani) šef generalštaba Ferenc Sambathelji.  Hortijeva vlada je razmotrila izveštaj o sprovedenoj „raciji“ u šajkaškim mestima i jednoglasno odlučila da se „češljanje terena“ proširi na Novi Sad, Srbobran, Turiju, Nadalj, Bačko Gradište, Kisač i Novi Sad.

U periodu od 21. do 23. januara 1942. u Novom Sadu su skoncentrisane vojne, žandarmerijske i deo policijskih snaga počinile brojna ubistva.  Najveći pokolj civilnog stanovništva odigrava se na Štrandu 23. januara 1942, gde su postrojeni građani skidani do gola, privođeni pred rupu u Dunavu i ubijani ili živi bacani pod led.  Precizan broj žrtava nije mogućno utvrditi pošto su nestale cele porodice i zbog nehata posleratnih vlasti, ali se na osnovu jevrejskih, srpskih, švedskih i mađarskih izvora, kao i iz izveštaja od 31. januara 1942. nemačkog konzula u Segedinu Kampfa, jasno zaključuje da je u „akciji“ jedinica Mikloša Hortija ubijeno preko 5.000 građana. Identifikovano je 2.417 žrtava, od kojih 337 maloletnika.  Zlikovci su se posebno naslađivali time da malu decu bacaju u vis i dočekuju na bajonete, naočigled roditelja čijim patnjama su se duševno hranili, a potom su decu živu gurali bajonetima pod led. Nikada nigde u svetu nisu zabeležena takva zverstva!

Dana 25. januara 1942. u Srbobranu su žandarmerijske jedinice hapsile i odvodile građane pred takozvani legitimacioni odbor.  Građani koji su proglašeni „krivima“ izloženi su mučenju, a potom poslati u logor.  Tokom mučenja izdahnula su tri meštanina.

Dana 26. januara 1942. sprovedena je „racija“ u Kisaču.  Žandari su pohapsili oko 150 meštana i ostavili ih ceo dan bose ispred zgrade opštine na snegu, pre nego što su oterani u zatvor.  Većina tih Slovaka se nikada nije vratila.  Nažalost, do sada nije identifikovano nijedno ime tih žrtava – neko krije taj podatak!

Ukupan broj identifikovanih žrtava januarske „Racije“ 1942. u šajkašim selima je 3121 Žrtva.  Znatno više ih nije identifikovano, pogotovo u Čurugu i Žablju!

Dana 26. januara 1942. u Bečeju je objavljeno preko plakata na mađarskom i srpskom da će vojna uprava pretresti stanove i obaviti „raciju“.  Koji dan pre zvaničnog saopštenja ubijeni su Edo Bulat, Paja Švarc i doktor Lajoš Havaš i streljano nekoliko omladinaca.  Oko 21 čas prva grupa od četrdesetak Srba i Jevreja odvedena je na crpnu stanicu – „šlajz“ i usmrćena.  Iste noći je vojska poslata u srpski deo grada da puca po krovovima i inscenira izmišljeni sukob.  Dana 27. januara 1942. u grupama od po 20 nove žrtve su dovedene u hotel „Central“ a odatle na obalu Tise, gde su udarene maljevima i tako strmoglavljivane u reku.  Narednog dana je usledio novi talas hapšenja građana koji su ubijeni na isti način.  Zdenka Nastasić (rođena Svoboda) pokušala je da se spasi skočivši u ledenu Tisu, ali su je u reci sustigli kuršumi okupatora.  Dana 29. januara 1942. likvidirani su: Gojko Miković, Janko Dabić i Branko Gospođinački.  Njihovim smaknućem završena je „racija“ tokom koje je pod led Tise bačeno 400 građana, od kojih je 24 bilo maloletno.

Spiskovi identifikovanih Žrtava Racije mogu se zatražiti i dobiti od autora ove Hronologije.

Mikloš Horti imao je mogućnosti, usled komandnog položaja i državne funkcije vrhovne vlasti, da spreči navedena dela genocida nad civilnim stanovništvom Bačke.  Državna komisija je 13. januara 1946. utvrdila da je prvi odgovoran za ratne zločine u Bačkoj „HORTHY MIKLOS, regent Mađarske i vrhovni zapovednik vojske“.  U završnom komentaru konstatuje se da: „Državna komisija smatra da svi oni (ratni zločinci) moraju biti izvedeni pred sud naših naroda da bi iskusili pravednu kaznu“.  U slučaju Mikloša Hortija nije donet nijedan pravni akt o njegovim zločinima, uključujući i zločin Genocida nad civilnim stanovništvom.

Po podacima Muzeja Novog Sada iz aprila 1984, u „Raciji“ je pobijeno oko 25.000 građana.  Narodni poslanik Endre Bajči Žilinski, ustvrdio je u mađarskom parlamentu, na osnovu podataka do kojih je on došao, da je ubijeno najmanje 12.763 građana južne Bačke.  Istina o „Raciji“ koštala je života tog velikog čoveka, kao što i posle ovih 75 godina od „Racije“ ta istina košta neke od nas zdravlja, mira i blagostanja. Bez obzira na to, istina je nepobediva i posle 75 godina!

Vezane vijesti:

Veljić: Protiv Hortijevog duha, odlučno! | Jadovno 1941.

HORTI KRIV ZA GENOCID NAD 100.000 NEDUŽNIH ŽITELjA BAČKE

13. april 2016. – 75. godišnjica Hortijevske okupacije Bačke …