fbpx
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Хронологија јануарске “Рације” 1942. (поводом 75. годишњице тог Геноцида)

ХРОНОЛОГИЈА ГЕНОЦИДА ЈАНУАРСКЕ „РАЦИЈЕ“ 1942, КОЈУ ЈЕ МАЂАРСКИ НАМЕСНИК МИКЛОШ ХОРТИ СПРОВЕО У ШАЈКАШКОЈ, НОВОМ САДУ И БЕЧЕЈУ

Миклош Хорти
Миклош Хорти

Аутор: Александар Вељић (састављено у Ужицу, 22. јануара 2017.)

Миклош Хорти је између два светска рада водио ревизионистичку политику, а као савезник Адолфа Хитлера окупирао Бачку 13. априла 1941, када је побио 3.500 ненаоружаних цивила.  Јануара 1942. организовано је спровео такозвану Рацију, недвосмислен чин Геноцида.  Да је „Рација“ геноцид постоје бројни показатељи и докази, пре свега унапред припремљени спискови ненаоружаног цивилног становништва предвиђеног за ликвидацију.

Дана 4. јануара 1942. жабаљска жандармерија опколила је салаш Гавре Пустајића (боравиште Шајкашког партизанског одреда).  Жандармерији је у помоћ притекла војска, па је убрзо неутралисан одред сачињен од одбеглих лица из Жабља, Чуруга, Ђурђева и Госпођинаца.  Ти људи су избегавали присилну регрутацију у мађарскку окупаторску војску, која је мобилисане бачке Србе и Јевреје слала у прве линије Источног фронта као „радне чете“.  Након разбијања Шајкашког одреда, окупационе власти активирале су војску и жандармерију у шајкашким местима: Жабљу, Чуругу, Темерину, Мошорину, Ђурђеву, Госпођинцима, Локу, Гардиновцима, Шајкашу и Тителу.

У периоду од 4. до 10. јануара 1942. у општини, школи, житним магацинима и појединачно, убијено је 1.371 идентификована Жртва у Чуругу.  Међу жртвама је 142 малолетих лица.  Убијено је најмање 3.800 људи, а по једном сведочењу можда и преко 4.000.

У периоду од 4. до 10. јануара 1942. похапшено је и убијано 768 идентификованих жртава у Жабљу, од којих 151 малолетник.  Убијено је најмање 3.500 становника Жабља.

Дана 9. јануара 1942. у Темерину је покупљено 54 лица, претежно Јевереја, који су довезени на обалу Тисе код Жабља, устрељени и бачени под лед. 10 лица било је малолетно.

У Мошорину је коначан списак за ликвидацију цивилног становништва утврђен од 27. до 31. децембра 1941, а геноцид започео 6. јануара 1942.  До 15. јануара 1942. убијено је 241 лице, од којих 51 малолетник.  Бројни побијени Роми у Мошорину нису нигде евидентирани, тако да је број Жртава знатно већи од оних које су идентификоване.

У периоду од 9. до 19. јануара 1942. мађарска војска, жандармерија и жандармеријски иследници спровели су Геноцид над становницима Ђурђева.  Побијено је 348 идентификованих жртава тог места: Русина, Срба, Јевреја и Немац Фрања Еперт и Буњевац Захарије Пешталић, који су безуспешно покушали да спрече тај погром!

У периоду од 9. до 10. јануара 1942. у општинску зграду Госпођинаца доведено је и потом на обалу Тисе одведено 90 идентификованих жртава, од којих 20 малолетника. Јеврејско дете Евица Грос силована је у подруму те зграде!

У селу Лок идентификована су 52 жртве „Рације“.

Мађарска војска је 6. јануара 1942. блокирала Гардиновце, а 7. јануара отпочела хапшење мештана.  У периоду од 9. до 13. јануара 1942. жртве су мучене у „попином стану“, а затим биле ликвидиране на обали Дунава.  Идентификовано је 44 жртве, од којих троје малолетника.

Дана 6. јануара 1942. у село Шајкаш стигли су одреди мађарске војске, детективи и жандари.  Након божићне литургије одвојени су у порти неки мештани, а наоружани сеоски редари немачке националности повели су мађарске патроле да ухапсе оне који нису присуствовали литургији.  Ухапшена је и једина Јеврејка у селу – Маргита Шлезингер.  Два дана су ухапшени испитивани и малтретирани у општинској соби број 8, да би их извршитељи 9. јануара 1942. потрпали у војне камионе са деветоро лица која су довели из других места.  У Мошорину су из камиона саоницама одвучени на Тису, убијени и бачени под лед.  Идентификовано је 27 жртава.

Дана 10. јануара 1942. отпочела је такозвана „рација“ у Тителу, када је део мештана затворен у општину а део у Свилару.  Сутрадан увече је у 23 часа убијена прва група жртава митраљеском ватром и бачена у Тису.  Дана 13. јануара 1942. ликвидирана је на исти начин друга група мештана.  Починитељи су „акцију“ завршили 15. јануара 1942. Идентификовано је 58 жртава.

Дана 12. јануара 1942.опкољено је и блокирано село Вилово, где су такозвану „рацију“ организовали председник општине Ференц Немет и бележиник Имре Менеш.  Увече је започело хапшење мештана и потрајало до 15. јануара 1942.  Мештани су спроведени у општинску зграду у Шајкашу.  У осам часова изјутра су потрпани на саонице и одвучени до Гардиноваца.  Мађарски официр је прозвао 65 идентификованих жртава, који потом су убијене и бачене у Дунав, од којих је 8 малолетника.

Док су текла масовна убиства ненаоружаног цивилног становништва у горе поменутим селима Шајкашке, 12. јануара 1942. у Будимпешти је одржана седница мађарске владе (председавао регент Миклош Хорти).  Седници је присуствовао и (почетком овог века у Мађарској рехабилитовани) шеф генералштаба Ференц Самбатхељи.  Хортијева влада је размотрила извештај о спроведеној „рацији“ у шајкашким местима и једногласно одлучила да се „чешљање терена“ прошири на Нови Сад, Србобран, Турију, Надаљ, Бачко Градиште, Кисач и Нови Сад.

У периоду од 21. до 23. јануара 1942. у Новом Саду су сконцентрисане војне, жандармеријске и део полицијских снага починиле бројна убиства.  Највећи покољ цивилног становништва одиграва се на Штранду 23. јануара 1942, где су постројени грађани скидани до гола, привођени пред рупу у Дунаву и убијани или живи бацани под лед.  Прецизан број жртава није могућно утврдити пошто су нестале целе породице и због нехата послератних власти, али се на основу јеврејских, српских, шведских и мађарских извора, као и из извештаја од 31. јануара 1942. немачког конзула у Сегедину Кампфа, јасно закључује да је у „акцији“ јединица Миклоша Хортија убијено преко 5.000 грађана. Идентификовано је 2.417 жртава, од којих 337 малолетника.  Зликовци су се посебно наслађивали тиме да малу децу бацају у вис и дочекују на бајонете, наочиглед родитеља чијим патњама су се душевно хранили, а потом су децу живу гурали бајонетима под лед. Никада нигде у свету нису забележена таква зверства!

Дана 25. јануара 1942. у Србобрану су жандармеријске јединице хапсиле и одводиле грађане пред такозвани легитимациони одбор.  Грађани који су проглашени „кривима“ изложени су мучењу, а потом послати у логор.  Током мучења издахнула су три мештанина.

Дана 26. јануара 1942. спроведена је „рација“ у Кисачу.  Жандари су похапсили око 150 мештана и оставили их цео дан босе испред зграде општине на снегу, пре него што су отерани у затвор.  Већина тих Словака се никада није вратила.  Нажалост, до сада није идентификовано ниједно име тих жртава – неко крије тај податак!

Укупан број идентификованих жртава јануарске „Рације“ 1942. у шајкашим селима је 3121 Жртва.  Знатно више их није идентификовано, поготово у Чуругу и Жабљу!

Дана 26. јануара 1942. у Бечеју је објављено преко плаката на мађарском и српском да ће војна управа претрести станове и обавити „рацију“.  Који дан пре званичног саопштења убијени су Едо Булат, Паја Шварц и доктор Лајош Хаваш и стрељано неколико омладинаца.  Око 21 час прва група од четрдесетак Срба и Јевреја одведена је на црпну станицу – „шлајз“ и усмрћена.  Исте ноћи је војска послата у српски део града да пуца по крововима и инсценира измишљени сукоб.  Дана 27. јануара 1942. у групама од по 20 нове жртве су доведене у хотел „Централ“ а одатле на обалу Тисе, где су ударене маљевима и тако стрмоглављиване у реку.  Наредног дана је уследио нови талас хапшења грађана који су убијени на исти начин.  Зденка Настасић (рођена Свобода) покушала је да се спаси скочивши у ледену Тису, али су је у реци сустигли куршуми окупатора.  Дана 29. јануара 1942. ликвидирани су: Гојко Миковић, Јанко Дабић и Бранко Госпођиначки.  Њиховим смакнућем завршена је „рација“ током које је под лед Тисе бачено 400 грађана, од којих је 24 било малолетно.

Спискови идентификованих Жртава Рације могу се затражити и добити од аутора ове Хронологије.

Миклош Хорти имао је могућности, услед командног положаја и државне функције врховне власти, да спречи наведена дела геноцида над цивилним становништвом Бачке.  Државна комисија је 13. јануара 1946. утврдила да је први одговоран за ратне злочине у Бачкој „HORTHY MIKLOS, регент Мађарске и врховни заповедник војске“.  У завршном коментару констатује се да: „Државна комисија сматра да сви они (ратни злочинци) морају бити изведени пред суд наших народа да би искусили праведну казну“.  У случају Миклоша Хортија није донет ниједан правни акт о његовим злочинима, укључујући и злочин Геноцида над цивилним становништвом.

По подацима Музеја Новог Сада из априла 1984, у „Рацији“ је побијено око 25.000 грађана.  Народни посланик Ендре Бајчи Жилински, устврдио је у мађарском парламенту, на основу података до којих је он дошао, да је убијено најмање 12.763 грађана јужне Бачке.  Истина о „Рацији“ коштала је живота тог великог човека, као што и после ових 75 година од „Рације“ та истина кошта неке од нас здравља, мира и благостања. Без обзира на то, истина је непобедива и после 75 година!

Везане вијести:

Вељић: Против Хортијевог духа, одлучно! | Јадовно 1941.

ХОРТИ КРИВ ЗА ГЕНОЦИД НАД 100.000 НЕДУЖНИХ ЖИТЕЉА БАЧКЕ

13. април 2016. – 75. годишњица Хортијевске окупације Бачке …

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: