fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Хаџи Раде Р. Лаловић: Један модел изградње личног и националног идентитета и његовање културе сјећања у школској пракси

Разматрајући тему Изградња личног и националног идентитета и култура сјећања у истоименом тексту објављеном у часопису Нова зора бр. 67/2020 нагласили смо да проучавање злочина над Србима и његовање културе сјећања на та страдања треба осмислити тако да то проучавање буде системско и засновано на сличној логици на којој културу сјећања на Холокауст његују Јевреји.  
Хаџи Раде Р. Лаловић; ФОТО: Јадовно 1941.

Текст је настао као резултат властитог проучавања српске поезије страдања и патње с циљем развијања и даљег осмишљавања школског проучавања наставне теме  I и II свјетски рат, страдање Срба, Јевреја и Рома у тим ратовима која је у НПП у Републици Српској из наставних предмета Српски језик и Историја уврштена прије двије школске године.

У дефинисању садржаја модела који слиједи од велике важности нам је био семинар о проучавању Холокауста на институту Јад Вашем у Јерусалиму. Тај семинар се одржава сваке године, а истом присуствују, у мањим групама, наставници српског језика и историје из Републике Српске.

Анализирајући јеврејска искуства у проучавању Холокауста и српску поезију страдања и патње у наведеном раду нагласили смо да ћемо за школску праксу представити посебан, наш лични, програмски модел изградње личног и националног идентитета и културе сјећања као посебан дио који је у свему компатибилан са у раду изнесеним мишљењима и ставовима што ево сада и чинимо. 

            Како  проучавање и његовање културе сјећања на страдање Срба у 20. вијеку тражи системски приступ и више времена него је то могуће у било ком наставном процесу одвојити, а како би се са његовањем културе сјећања  почело благовремено и у складу с узрастом ученика једина могућност је да се поред осмишљених редовних наставних садржаја  реализују и  одговарајући садржаји  у оквиру програма ваннаставних активности у школи, односно у оквиру секција и ученичких клубова.

            Руководиоци тих секција  и клубова треба да буду наставници српског језика, историје и вјеронауке уз повремено укључивање наставника ликовне и музичке културе.  Тако би се нпр. рецитаторска, драмска, литерарна, бесједничка, историјска, музичка, новинарска и ликовна секција објединиле у КЛУБ под називом РАЗВИЈАЊЕ ЛИЧНОГ  И ПОРОДИЧНОГ ИДЕНТИТЕТА  И ЊЕГОВАЊЕ КУЛТУРЕ СЈЕЋАЊА.

            Тај клуб би имао свој оквирни план и програм рада по разредима, а као посебни његови дијелови би били и редовни програми секција које он обједињује.

Дакле, да би у образовном систему благовремено почели да његујемо културу сјећања на српска страдања морамо почети од првог разреда основне школе и то не причом о злочину и страдањима, него осмишљеном причом о личном и породичном, а онда и о националном идентитету.

  ПРОГРАМСКИ  САДРЖАЈИ

ОСНОВНА ШКОЛА

ПРВА ТРИЈАДА

            У првој тријади ови садржаји би се почели реализовати прво у оквиру одјељењске заједнице, а онда и у оквиру одговарајуће ваннаставне активности када је то неопходно.

            Сви садржаји који се са ученицима обрађују имају за циљ јачање личног идентитета у оквиру породице и уже и шире родбине.

САДРЖАЈ

  1. Породица у ужем и ширем смислу. Појам родбинских веза и сродника.
  2. Име оца, мјесто рођења и занимање.
  3. Име и дјевојачко презиме мајке, њено мјесто рођења и занимање.
  4. Крсна слава коју ученикови родитељи славе.
  5. Крсна слава коју мајкини родитељи славе.
  6. Дједово име (очев отац), његово мјесто рођења, мјесто живљења и занимање.
  7. Бакино име (очева мајка), дјевојачко презиме, мјесто рођења, мјесто живљења и занимање.
  8. Имена стричева и тетака (очева браћа и сестре), њихова занимања и мјеста живљења.
  9. Дједово име, презиме (мајкин отац), мјесто рођења, мјесто живљења и занимање.
  10. Бакино име, дјевојачко презиме (мајкина мама), мјесто рођења, мјесто живљења и занимање.
  11. Имена ујака и тетака (мајкина браћа и сестре), њихова занимања и мјеста рођења и живљења.
  12. Анализа пјесме Љубомира Ћорилића Чије су очи.

По могућности прибавити и фотокопије фотографија наведених сродника, или фотографије снимити камером мобилног телефона.

ДРУГА ТРИЈАДА

Сви садржаји из прве тријаде се даље проширују у складу са узрастом ученика.

  1. Прадједово име (очев дјед), мјесто рођења, мјесто живљења и занимање.
  2. Прабабино име (очева баба), мјесто рођења, мјесто живљења и занимање.
  3. Прадједово име (мајкин дјед), мјесто рођења, мјесто живљења и занимање.
  4. Прабабино име (мајкина баба), мјесто рођења, мјесто живљења и занимање.
  5. Ако су се дједови и прадједови више пута пресељавали која су то мјеста била и који разлози пресељавања.
  6. Да ли се ико од потомака сјећа старих народних обичаја, старе народне ношње, игара и пјесама и слично. Ако се сјећа записати понешто од тог сјећања.
  7. Да ли ико од потомака живи у старом завичају и да ли се тамо икада одлази.
  8. Посјета неком од споменика посвећеног страдању Срба у учениковом завичају.

По могућности прибавити  фотокопије фотографија ових предака, ношњи, фотографије старе куће и мјеста старог завичаја или старе фотографије из породичних албума фотографисати мобилним телефоном.

ТРЕЋА ТРИЈАДА

Сви садржаји из прве и друге  тријаде се даље проширују у складу са узрастом ученика.

  1. Уз помоћ табела у прилогу индивидуално прикупљање података да ли је неко од ученикових предака из уже и шире родбине страдао у ратовима у току 20. вијека на подручју НДХ, у Отаџбинском рату 1991 – 1995. или у Бљеску и Олуји? Ако јесте ко, када и гдје.
  2. Музичка секција припрема извођење музичке композиције Пјесма малом анђелу – посвећено Милици Ракић страдалој дјевојчици приликом НАТО бомбардовања Батајница 1999. године
  3. Припремити програм, МЕМОРИЈАЛНУ АКАДЕМИЈУ,  на нивоу школе под називом Причали су ми, сјећам се, постојим  поводом Дана пробоја јасеновачких логораша (22. април).

а) Ликовни радови на тему Јасеновац, Пребиловци, Шушњар и слично – изложба;

б)  Литерарни радови за ученике 8. и 9. разреда на тему нпр.  Да се не понови;

в) Пригодан рецитал- избор из поезије страдања и патње;                                                        

г) Изложба фотографија страдалих предака и квиз знања из историје Они су страдали за нашу слободу.

4. Обавезна једнодневна или дводневна  ученичка екскурзија са одржаним историјским часом на неком од мјеста српског страдања  из два свјетска рата. Нпр. посјета Шарговцу, Шушњару, Гаревицама, Пребиловцима, Старом Броду на Дрини и слично.

            Наравно, овдје у марту мјесецу или почетком априла слиједи и редовна обрада наставних садржаја из НПП-а у 9. разреду из предмета Историја и Српски језик као систематизација до сада стечених знања примјеном овог модела његовања идентитета  о страдањима Срба у 20. вијеку.

СРЕДЊА ШКОЛА

Из области која је обухваћена  НПП-ом из историје конкретна знања се могу проширити

читањем одређених књига и историјских студија и увидом у садржај документарних филмова и видео записа који детаљније објашњавају страдање српског народа на одређеним подручјима полазећи од завичајне припадности ученика и ширег  географског  простора на коме ученици живе. Тако нпр. о злочину у Старом Броду код Вишеграда за ученике може бити занимљива књига Предрага В. Остојића Усташки злочини у Старом Броду код Вишеграда 1942. године, а за изучавање страдања нашег народа са Козаре и Поткозарја опет нека референтна књига о Јасеновцу, нпр. Гидеона Грајфа.

            Када је ријеч о тренутном  НПП-у из српског језика  за средње школе треба постојећа књижевна дјела из наставне теме I и II свјетски рат, страдање Срба, Јевреја и Рома у тим ратовима  замијенити другим одговарајућим књижевним дјелима примјереним овој теми  како би се њиховом анализом постигли одговарајући резултати усмјерени на КУЛТУРУ  СЈЕЋАЊА И НА ЈАЧАЊЕ СРПСКОГ ИДЕНТИТЕТА.

            С обзиром на узраст средњошколаца  подразумијева се да знају све овдје  наведено у смјерницама за основну школу. Ако не знају онда то, попуњавајући табеле које дајемо у прилогу треба  на одговарајући начин обновити,  јер је значајно за лични, а онда и сваки други  идентитет.

            Школа у оквиру ваннаставних активности организује нпр. четири истраживачка тима по разредима који се баве истраживањем страдања Срба на подручју општине  и припремом општинске манифестације поводом обиљежавања Дана пробоја јасеновачких логораша.

            Ти тимови раде као дио Клуба за  развијање личног  и породичног идентитета  и његовање културе сјећања. Радом клуба као и у основној школи руководе професори историје, српског језика и вјеронауке.

Теме истраживања ученичких тимова у оквиру

Клуба за  развијање личног  и породичног идентитета  и његовање културе сјећања.

ПРВИ РАЗРЕД

  1. Лични и породични идентитет (Обнављање стечених знања у ОШ и попуњавање табела са подацима о животу и евентуалним страдањима предака);
  2. Истраживање (Споменици у ужем и ширем завичају везани за српска страдања у 20. вијеку);
  3. Миле Медић, Завештања великог жупана Стефана Немање своме сину Светом Сави (Анализа одабраних текстова, нпр. Завештање о језику), https://www.rastko.rs/knjizevnost/umetnicka/mmedic/mmedic-zavestanja_c.html;
  4. Видео записи и документарни филмови о страдању Срба у ужем и ширем завичају (Израда каталога пронађеног материјала са краћим образложењима.);
  5. Попис књижевних дјела која за основни мотив имају страдање Срба у ужем и ширем завичају;
  6. Попис историјских студија и расправа везаних за страдање Срба у ужем и ширем завичају;
  7. Прикупљање и дигитализација фотографија и докумената о страдању Срба у ужем и ширем завичају за потребе изложби и презентација;
  8. Разговор са неким од преживјелих логораша или оних који су преживјели логоре у току Отаџбинског рата 1991 – 1995. године.
  9. Обавезна једнодневна или дводневна екскурзија са одговарајућим историјским часом на мјестима страдања Срба у оба свјетска рата. Нпр. први разред може да посјети музеј у Старом Броду на Дрини код Вишеграда.

ДРУГИ РАЗРЕД

  1. Лични и породични идентитет (Обнављање стечених знања у ОШ и првом разреду СШ  и попуњавање табела са подацима о животу и страдањима предака и дигитализација њихових фотографија);
  2.  Споменици са стратишта у ширем региону (дигитализација фотографија) и сажети подаци о тим страдањима (нпр. у Херцеговини, Горњем подрињу, Козара и Поткозарје и сл.);
  3. Музичка секција припрема извођење музичких композиција: Тамо далеко, Креће се лађа француска, Јунаци са Кошара,  (https://www.youtube.com/watch?v=z3mCMRq2iNM) и Вила са Кошара,  (https://www.youtube.com/watch?v=z3mCMRq2iNM)  
  4. Миле Медић, Завештања великог жупана Стефана Немање своме сину Светом Сави (Анализа одабраних текстова, нпр. Завештање књиге и писма), https://www.rastko.rs/knjizevnost/umetnicka/mmedic/mmedic-zavestanja_c.html
  5. Видео записи и документарни филмови о страдању Срба у широј регији;
  6. Попис историјских студија и расправа везаних за страдање Срба у широј регији
  7. Попис књижевних дјела са мотивом страдања Срба у широј регији;
  8. Властити ликовни и литерарни радови на тему страдање Срба.
  9. Обавезна једнодневна или дводневна екскурзија са одговарајућим историјским часом на мјестима страдања Срба у оба свјетска рата. Нпр. други разред може да посјети спомен-храм у Пребиловцима.

ТРЕЋИ РАЗРЕД

  1. Лични и породични идентитет (Обнављање и проширивање знања о својим прецима);
  2. Споменици о српском страдању у Републици Српској;
  3. Миле Медић, Завештања великог жупана Стефана Немање своме сину Светом Сави (Анализа одабраних текстова, нпр. Завештање имена српских), https://www.rastko.rs/knjizevnost/umetnicka/mmedic/mmedic-zavestanja_c.html
  4. Видео записи и документарни филмови о страдањима у Републици Српској (Попис са кратким освртом и прегледом линкова.);
  5. Попис историјских студија и расправа о српском страдању у Републици Српској са анализом одабраних расправа.
  6. Избор значајних књижевних дјела са темом страдање Срба (поезија и проза) са кратким коментарима.
  7. Израда  кратког историјског водича под насловом Мјеста страдања српског народа и спомен обиљежја тих стратишта на територији бивше НДХ. Водич урадити на српском и енглеском језику.
  8. Обавезна једнодневна или дводневна екскурзија са одговарајућим историјским часом на мјестима страдања Срба у оба свјетска рата. Нпр. трећи разред може да посјети Шушњар, Шарговац и Дракулић или Гаревице.
  9. Гледање и анализа документарног филма Дневник Диане Будисављевић.

ЧЕТВРТИ  РАЗРЕД

  1. Попис главних стратишта невино страдалих Срба на подручју бивше Југославије са кратким освртима на конкретна страдања (нпр.  Страдање у комплексу логора Јадовно, у Глини и на цијелом Кордуну и Банији, у Славонији и Барањи, затим Јасеновац, Гаревице,  Шушњар, Шарговац, Мотике, Дракулић, Пребиловци, Стари Брод код Вишеграда, Дола у Пиви, Новосадска рација, злочини на Косову   и сл.);
  2. Видео записи и документарни филмови о српском страдању на подручју бивше Југославије;
  3. Споменици страдалим Србима на подручју бивше Југославије;
  4. Миле Медић, Завештања великог жупана Стефана Немање своме сину Светом Сави (Анализа свих 11 завјештања), https://www.rastko.rs/knjizevnost/umetnicka/mmedic/mmedic-zavestanja_c.html
  5. Јован Дучић. анлиза расправе Истина о југославизму из књиге Вјерујем у Бога и српство,
  6. Разговор са неким од преживјелих логораша или оних који су преживјели логоре у току Отаџбинског рата 1991 – 1995. године;
  7. Квиз знања из историје на тему Страдање Срба у 20. вијеку.
  8. Меморијална академија са пригодним  рециталом и музичким  програмом на тему нпр. Сјећам се и због тога постојим;
  9. Обавезна посјета спомен подручју Доња Градина са одговарајућим историјским часом.

***

У оквиру свих ових активности у основној и средњој школи, како смо то раније и напоменули, ученици појединачно воде и одговарајућу евиденцију о ужој и широј родбини  у табелама које слиједе као прилог, стварајући тако јасну слику која заборав претвара у памћење, јачајући и лични, породични, а онда и национални, и културни  идентитет као и један узвишени и разумски однос према жртвама нашег народа, према страдалим прецима  који су нам оставили слободу у којој данас живимо. Због свега наведеног је веома важно говорити о овим жртвама, јер како каже  проф. др Богољуб Шијаковић на једном мјесту Питање жртве, питање је идентитета нашег народа, а питање идентитета је питање интегритета.

Зато, али не и само због тога, Срби морају Декартову максиму Мислим дакле постојим, претворити у максиму Сјећам се, памтим, дакле, постојим.

ТАБЕЛЕ – ПРИЛОГ НА СЉЕДЕЋОЈ СТРАНИ

ПОДАЦИ О УЖОЈ И ШИРОЈ РОДБИНИ С ОЧЕВЕ СТРАНЕ

  Р.бр.  Име и презимеНационалност и вјероисповијестДатум и година рођења  Мјесто рођења  Сродство  Породична крсна слава  Мјесто живљења  Занимање  Датум и година смрти
          
          
          

ПОДАЦИ О УЖОЈ И ШИРОЈ РОДБИНИ С МАЈКИНЕ СТРАНЕ

  Р.бр.  Име и презимеНационалност и вјероисповијестДатум и година рођења  Мјесто рођења  Сродство  Породична крсна слава  Мјесто живљења  Занимање  Датум и година смрти
          
          
          

ПОДАЦИ О ПРЕЦИМА СТРАДАЛИМ У РАТОВИМА ТОКОМ 20. ВИЈЕКА

  Р. бр.  Име и презиме страдалог преткаНационалност и вјероисповијест  Сродство  Мјесто страдања  Мјесто сахранеДатум и година рођења и страдања (19** – 19**)Статус у тренутку страдања (цивил / војник / заробљеник)
        
        
        

ИЗВОРИ И ПРИЛОЗИ

  1. Гидеон Грајф, Јасеновац Аушвиц Балкана, Београд 2018.
  2. Предраг Остојић, Усташки злочин у Старом броду код Вишеграда 1942, Свет књиге, Београд 2019.
  3. Раденко Мутавџић, Идентитет – од појединачног до националног http://www.odbrana.mod.gov.rs/odbrana-stari/vojni_casopisi/arhiva/VD_2017-7/69-2017-7-11-Mutavdzic.pdf
  4. Предраг Лозо и Душан Павловић, Од принципа образовања о геноциду и Холокаусту до културе памћења у Републици Српској, Сваарог бр. 14/2017, Бањалука
  5. Миле Медић, Завештања великог жупана Стефана Немање своме сину Светом Сави ,https://www.rastko.rs/knjizevnost/umetnicka/mmedic/mmedic-zavestanja_c.html
  6. др Живорад Миленовић Учење о Холокаусту као фактор неговања културе сећања и очувања националног идентитета  https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1452-9343/2014/1452-93431408085M.pdf
  7. Jan Assmann – Kulturno pamćenje, Pismo, Sjećanje i Politički identitet u ranim visokim kulturama, https://www.scribd.com
  8. Нова зора бр. 64/2019, СПиКД Просвјета, Билећа
  9. Српска поезија страдања и патње – Зборник радова, Приређивач Раде Р. Лаловић, Фоча 2018.
  10. Аљоша Мимица, Марија Богдановић, Социолошки речник, Београд 2007.
  11. Hrvatska enciklopedija Leksikografskog zavoda Miroslav Krleža – on-line izdanje, www.enciklopedija.hr
  12. Proleksis enciklopedija,  https://proleksis.lzmk.hr
  13.  www.wikipedia.org 
  14. http://www.youtube.com/ajbalkans
  15. https://mondo.ba/Info/Region/amp/a862238/Pokolj-usvojen-termin-za-ubistva-Srba-u-NDH.html
  16. https://www.yadvashem.org/
  17. www.jusp-donjagradina.org
  18. www.jadovno.com
  19. https://mzo.gov.hr/

Извор: Текст је објављен у часопису Сретања бр. 9/2020, Бањалука


Од истог аутора:

Раде Р. Лаловић: ИЗГРАДЊА ЛИЧНОГ И НАЦИОНАЛНОГ …

Раде Р. Лаловић: СОНЕТИ НАД СЈЕНИМА СРПСКИХ …

Раде Р. Лаловић: СРПСКА ПОЕЗИЈА СТРАДАЊА И ПАТЊЕ …

Раде Р. Лаловић: НЕКОЛИКО ПОЕТСКИХ СЛИКА СА …

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: