Група Срба са српским пријатељима Норвежанима направила прави подвиг! Још једна победа истине о Србима

English

Kristian Kahrs: Драго ми jе да вас обавестим да смо освоjили потпуну победу над хрватским историjским ревизионистима, када jе реч о jугословенским партизанима у норвешким логорима. У прилогу jе протестно писмо Савеза српских удружења у Норвешкоj на чиjем jе челу Борис Максимовић. Изложба „Захвалност народа Норвешке“ jе претходно била постављена у Норвешкоj, а сада Хрватица Горана Огњеновић планира да jе постави на Универзитету у Ослу.

Много добрих Норвежана и Срба у Норвешкоj су били у ово укључени, и Френк Алм Хауген ме о овоме обавестио. Када ми jе Френк писао 24. jануара, одмах сам контактирао Универзитет у Ослу, Зорицу Митић, српског доктора у Норвешкоj и Кнута Фловика Торесена, норвешког официра, аутора и историчара. Кнут jе стручњак за историjу jугословенских ратних заробљеника у Норвешкоj, и веома jе цењен. Он jе такође добро повезан са Савезом српских удружења у Норвешкоj и они су универзитету упутили ово протестно писмо. Поред заjедничког протестног писма, Франк и Кнут су написали и своjа лична протестна писма и упутили их универзитету. Такође сам имао блиске контакте са амбасадом Србиjе у Ослу коjи су такође ступили у контакт са универзитетом.

Наjпре, Огњеновић jе ангажовала амбасаде БиХ и Хрватске, као званичне партнере у програму, без помињања Срба или Србиjе уопште. Ово jе веома чудно када се зна да су 89% jугословенских заробљеника у Норвешкоj током Другог светског рата били Срби. Огњеновић jе такође написала текст у коме хвали приjатељство између Норвешке, БиХ и Хрватске, поново без помињања Србиjе или Срба. Међутим, 25. jануара универзитет jе променио текст и уклонио ове из програма две амбасаде, заjедно са текстом кога jе Огњеновић написала.

Данас ме jе позвала Марина Тофитнг, директор за комуникациjе на Универзитету у Ослу, и обавестила ме да jе изложба одложена за новембар. Овде jе превод онога што пише на њиховим страницама: “Изложба ‘Захвалност народа Норвешке’ се одлаже за новембар 2013. Универзитет жели у вези ове теме да вас позиове на семинар са академском дебатом. Да би постигли добар академски програм, одлучили смо да одложимо отварање изложбе.”

Они су такође уклонили име Горане Огњеновић из програма, и веома сам задовољан што универзитет ниjе желео да угрози своj академски кредибилитет тиме што ће стати иза ове изложбе. Такође jе охрабруjуће сазнање да jе могуће променити перцепциjу о Србима као негативцима и ратним злочинцима. Кључно jе да се користи научни и академски приступ са разумним аргументима. Међутим, чинећи то, мислим да jе важно покушати да се што jе могуће више одржи избалансиран приступ, чак и ако нисмо неутрални.

Никола Лазаревић jе написао следеће на ФБ групи Друштво Срба и приjатеља Србиjе Берген:

Управо смо добили информациjу да jе отварање спорне изложбе посвећене jугословенским интернирцима током 2.св.рата у Норвешкоj на Универзитету у Ослу отказано!
Отварање изложбе jе одложено за новембар 2013, после великог притиска коjи jе уследио од великог броjа Срба коjи живе у Норвешкоj и наших норвешких приjатеља! Пре него што се изложба отвори за jавност, Универзитет у Ослу жели да одржи стручни семинар и провери чињенице везане за ову изложбу.
Покренута акциjа Срба коjих живе у Новешкоj против покушаjа фалсификовања историjе се наставља!

Сада jе циљ да се искључи Горана Огњеновић из свих будућих аранжмана коjи се односе на причу о партизанима у Норвешкоj.

***

Мира Вуковић: Овоj победи истине великим делом допринео jе амбасадор Србиjе у Норвешкоj.

****

ГАГА ПОПОВИЋ

Захваљуjући дивним људима Норвежанима попут Франка, Кристиjана, Кнута и нашоj драгоj приjатељици и великом борцу Зорици Митић, као и многима коjе нисмо поменули, отказана jе jедна непримерена изложба коjа jе требала ових дана да се одржи у Ослу.

Наиме током II св. рата на тлу Норвешке, на Финмарку jе било неколико концентрационих логора у коjима jе било преко 3000 Југословена од тога већи део са српског подручjа. Они су коришћени у сврхе тешког рада за прављење путева под веома тешким условима што временским (арктички део Европе) а наравно и под тортуром Немаца као и у свим другим концентрационим логорима у Европи. Изложба jе требало да покаже захвалност Норвешке за сав допринос коjи су наши људи дали у прављењу инфраструктуре Норвешке, коjу она и дан данас користи, међутим вероватно присуством многих “неприjатеља” Срба и Србиjе, направљени су деликатни пропусти у организациjи изложбе Универзитета у Ослу, да их не набраjам сад. Наши добри приjатељи Норвежани су то приметили и указали меродавнима у галериjи Свердруп у Ослу, као и организаторима изложбе те jе због тих пропуста изложба одложена за новембар 2013.г. и тако jе jедна група добрих људи направила подвиг и победу jош jедном доказуjући да су Срби поштован народ и да ће се у новембру одржати изложба надамо се са присуством амбасадора (коjи узгред за први термин и ниjе био ни позван) и где ће се реално и праведно представити наши интернирци логораши кроз изложбу захвалности норвеског народа.

Они нису дозволили да се изложба одржи са пропустима.

Gratulerer og Tusen takk til Zorica, Frank, Kristian, Knut og alle andre !!!! Respekt for alle !!!!

ПРОТЕСТНО ПИСМО УПУЋЕНО УНИВЕРЗИТЕТУ У ОСЛУ

Хоће ли Универзитет у Осло бити саучесник у фалсификовању историjе?

Изражавамо наjоштриjи протест због тога што Универзитет у Ослу организуjе изложбу коjа нема за циљ да исприча истиниту причу о jугословенским партизанима. Постоjи много доказа да вођа проjекта Горана Огњеновић има jасну и врло изражену антисрпску агенду у норвешким новинама и медиjима. Због тога не желимо да нас представљаjу људи са таквим ставовима и да они буду ти коjи причаjу приче наших очева и дедова.

ОУ треба да има на уму реакциjе након што jе изложба приказана у Фалстад центру. Изложба jе изазвала веома негативан публицитет у медиjима што се продубило супротности међу етничким групама из бивше Југославиjе у Трoделагу.

Ми Срби у Норвешкоj, многи од нас потомци жртава хрватског геноцида над нашим народом током Другог светског рата, снажно се ограђуjемо од изложбе у садашњем облику и вођству иочекуjемо да ОУ заустави оваj проjекат.

У случаjу да се изложба ипак реализуjе, организоваћемо демонстрациjе под слоганом “НЕ историjском ревизионизму причи о нацистичким жртвама”. Изjава Горане Огњеновић у новинама ВГ од jуна 2011. год. да су Срби били мањина у логорима у Норвешкоj, директно jе фалсификовање историjе. Када дође до великих трагедиjа, нарочито за време рата, веома jе тешко доћи до тачних података о свим жртвама. Али 70 година после рата, Југословенско-норвешко друштво располаже чињеницама за 4268 заробљеника од коjих су 3841 или 89% били Срби.

Позивамо се на податке доступне из претходних истраживања и чекамо резултате додатних истраживања коjа су у току на Универзитету у Тромсу под окриљем Нарвик центра, коjи ће, између осталог, бити обjављени у докторскоj тези. Свесни смо да jе било и хрватских, босанских, македонских и словеначких затвореника у тим логорима и желимо наравно да одамо почаст успомени на њих. Нажалост, у данашњоj Хрватскоj постоjе jаке снаге коjа уместо да раде на миру и помирењу, раде на умањењу броjа српских жртава фашистичког терора усташког режима. Сматрамо да jе проjекат коjи води Огњеновић наставак таквог квази-истраживања.

Према нашим сазнањима, Огњеновић ниjе могла да изнесе конкретне резултате истраживања коjи оспоруjу чињеницу да су огромну већину међу затвореницима сачињавали Срби. Када вођа проjекта не успева да добиjе чињенични основ за своjе тврдње да су Срби били у мањини, она покушава да српским жртвама додели неку другу националност.

Илустроваћемо то jедним примером: у Хитлеровим концентрационим логорима било jе и немачких Јевреjа. Ипак, нико не може да преправи историjу да су убиjени Немци а не Јевреjи. Веома много Срба jе било послато у концентрационе логоре у Норвешкоj само зато што су били Срби, као део хрватске усташко-државне политике истребљења Срба током Другог светског рата. Ову важну чињеницу проjекат покушава да замагли. Застрашуjућа jе изjава Огњеновићеве у Дагсависену где она сугерише да су Срби из Хрватске православни Хрвати коjи имаjу мало тога заjедничког са Србима из Србиjе. То jе погрешно. Ми смо jедан народ са заjедничким идентитетом.

То jе иста она реторика коjу jе хрватски фашистички вођа Анте Павелић користио у своjим говорима. Ово се тешко може тумачити другачиjе него као наставак застрашуjућих идеjа коjе су требало да буду мртве и сахрањене падом Трећег раjха 1945. Наш идентитет jе српски, а не хрватски или босански.

Прокламовани циљ руководства фашистичке хрватске државе током Другог светског рата био jе да се уништи идентитет и култура српског народа, а изгледа да jе то исто и намера ове изложбе.

Такође снажно реагуjемо на то што jе вођа проjекта у неколико наврата мешала тематику око жртава геноцида над Србима током Другог светског рата са трагичним догађаjима из сукоба 1990-тих година и да jе то често чинила са jасном антисрпском реториком.

О озбиљности овог проjекта говори и то да су хрватски и босански амбасадори позвани као партнери у проjекту, али не и српски амбасадор. Ово ће накнадно изгледати као неприjатност за ОУ коjа би могла утицати на поверење у веродостоjност и независност универзитета. Ако ова изложба буде дозвољена, сматраћемо Универзитет у Ослу саучесником у давању легитимитета овом мутном начину размишљања.

Извор: СРБСКИ ФЕЈСБУК РЕПОРТЕР и  Sorry, Serbia

Везане виjести:

Антисрбизам у Норвешкоj: Хрватица из Норвешке против мртвих Срба