Градоначелник Новаље доводи у питање повијесно утврђене чињенице о усташким логорима

Просвједујемо због изјава градоначелника града Новаље Ивана Дабе на сједници Градског вијећа града Новаље и у каснијем оглашавању, којима умањује и ревидира усташке злочине у логору Слана и Метајна.

Таквим чином показује или своје поражавајуће незнање о повијесним догађајима у мјесту којим већ дуги низ година управља или подилажење дијелу јавности којем смета сјећање на жртве усташких логора на Пагу.

Унаточ томе што је показао вољу и спремност за дијалогом усуглашавањем текста спомен-плоче која је након три године договора постављена у ували Слана у липњу 2026., или можда баш због тога, Иван Дабо сада поновно доводи у питање повијесно утврђене чињенице о постојању и д‌јеловању логора Метајна, представљајући га као мјесто гд‌је су „женске“ и Жидови пјевали и трговали.

Подсјећамо због тога на темељне чињенице о оснивању и функционирању обају логора.

На оба мјеста крајем липња 1941. отворени су логори којима је управљала, организирала их и надзирала усташка власт. У логору у ували Слана били су смјештени углавном мушкарци жидовске, српске и других националности, у одвојене дијелове логора, без могућности међусобне комуникације. Мјесто гд‌је се налазио логор смјештен је на голом камену, без вегетације и питке воде. Заточеници су били подвргнути тешком присилном раду, те су радили и по 10 до 12 сати, на високим дневним температурама, без хране и воде. Осим тога, били су изложени тешком понижавању и мучењу од стране усташа, те убијању. Они који нису одмах убијени, умирали су од болести или тешких увјета у логору.

Логор Метајна налазио се прво у двије, затим у три куће на рубу мјеста. У том су логору биле смјештене жене, често супруге и д‌јеца заточеника у логору Слана. Углавном су исто биле жидовске и српске националности. Као и мушкарци у логору Слана, и жене у логору Метајна биле су подвргнуте присилном раду уз минималне количине воде и хране. Из свједочанства ријетких преживјелих жена, сазнајемо о учесталим силовањима и другом сексуалном насиљу у логору, као и о ликвидацијама жена и д‌јеце. Дакле, у Метајни није био подлогор, него засебан логор за жене и д‌јецу.

Негирање и искривљавање тих чињеница увредљиво је за жртве, њихове обитељи и потомке, као и за заједнице жртава. Штетно је и за хрватско друштво и његово суочавање с усташким злочинима. Посљедице таквих изјава те искривљавања и умањивања чињеница свједочимо свакодневно. Велича се усташки режим, узвикује се усташки поздрав, истичу се усташки симболи. Свједочимо насиљу, говору мржње, нетрпељивости према Жидовима, Србима и другима, отворено,  на улицама и градовима у Хрватској. Посљедица тога је и поновно разбијање спомен-плоче у ували Слана, након само мјесец дана од постављања, за које је поновно одговоран (не)познати починитељ.

Позивамо зато градоначелника Ивана Дабу да се јавно исприча за своју изјаву и да не негира постојање и страшне увјете логора логора Слана и Метајна. Сваки покушај негирања, умањивања повијесно утврђених чињеница постојања тих логора, злочина почињених над недужним жртвама у тим логорима, чин је барбаризма, примитивизма и нечовјечства, неспојивих с начелима сувремених демократских друштава у Еуропи и свијету.

Позивамо га да настави дијалог с представницима заједница жртава и другим укљученим организацијама, око обиљежавања мјеста на којима су се ти логори налазили.  Као одговоран начелник, обнашатељ извршне власти, тим више је у обвези поштовати Устав Републике Хрватске. То значи да треба затражити од полиције и надлежних правосудних тијела да истраже околности поновног уништавања спомен-плоче, која је разбијена већ четврти пут, те да идентифицирају и процесуирају одговорне починитеље.

Позивамо га да, с циљем образовања мјештана те стварања климе у којој ће обиљежја на мјестима логора Слана и Метајна моћи трајно стајати, у Новаљи отвори изложбу „Слана – пут без повратка“, аутора Иве Пејаковића, као и изложбу „Слана – радикални крајобрази“, аутора Давора Коњикушића, Нике Петковић и Горана Андлара. Позивамо га и да организира представљање зборника „Слана и Метајна. Логори на Пагу и култура сјећања“ Института Иво Пилар те друге сличне активности.

На крају, поручујемо му да туризам не смије бити испред сјећања и памћења жртава.

Више информација о логорима Слана и Метајна прочитајте овд‌је.

Извор: DOCUMENTA – Центар за суочавање с прошлошћу

Фото: Разбијена плоча у ували Слана, 6. коловоза 2026. Аутор: Јернеј Божич.