arrow up

Подијелите вијест:

Годишњица уласка Српске војске у Бањалуку 1918.

Ослобођење Бањалуке

Служењем парастоса несталим и погинулим српским борцима Првог свjетског рата у цркви Свете Троjице у Бањалуци данас ће бити обиљежене 93 године од уласка Српске воjске у оваj град 1918. године.

Предвиђено jе да парастос почне у 10.30 часова, док jе за 11.00 часова планирано полагање цвиjећа на Спомен-обиљежjу жртвама велеиздаjничког процеса у бањалучком гробљу “Свети Пантелиjа”. За 11.15 заказано jе обраћање званичника и кратак умjетнички програм коjи евоцира на та времена.

У новембра 1918. године Српска воjска ослободила jе наjвећи дио териториjе БиХ, а 21. новембра jе ушла и ослободила Бањалуку, чиме jе симболично означен краj аустроугарске окупациjе БиХ.

Србиjа jе у Првом свjетском рату изгубила 1,2 милиона људи или 28 одсто свог приjератног становништва и претрпjела огромну материjалну штету.

У току Првог свjетског рата Србиjа jе мобилисала 707 343 воjника или 40 одсто мушкараца, од коjих jе погинуло 369 818 воjника или више од 50 одсто мобилисаних.

У пробоjу Солунског фронта учествовало jе 62 000 српских воjника коjи су за свега 45 дана прешли 600 километара под непрекидним борбама и широким фронтом избили на Дунав, Саву и Дрину и ослободили све диjелове Краљевине Србиjе. Међу српским воjницима било jе и 48 000 српских добровољаца из БиХ, односно диjелова гдjе су виjековима живjели Срби.

За то вриjеме аустроугарске окупационе власти организовале су у БиХ велеиздаjничке процесе, вршиле незапамћен терор, мучење, стриjељање, вjешањ и прогон Срба у логоре. У тим логорима страдало jе више од 100 000 људи, док jе само у добоjски логор интернирано више од 40 000 Срба.

Организатор обиљежавања овог значаjног догађаjа jе Одбор Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова.

Извор: срна

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​