Глас Русије: НАТО, УНМИК и ЕУЛЕКС минирају истину о трговини органима киднапованих Срба

Сада када jе за случаj црне трансплантологиjе на Косову поново прикована пажња како jавности, тако и многоброjних истражитељских структура, чини се важним да се вратимо ономе од чега jе све почело – таjном реферату УНМИК-а коjи jе 2004. године био представљен тадашњем Главном тужиоцу Међународног трибунала за бившу Југославиjу Карли дел Понте.

У документу стоjи да jе током 1999. године од 100 до 300 становника Косова било отето, пребачено на север Албаниjе, између осталог у злогласну Жуту кућу, где су им радили нелегалне операциjе. Фотокопиjе овог реферата, заснованог на изjавама сведока, поjавиле су се у српским медиjима 2010. године, на енглеском jезику. Тада га jе главни уредник интернет-издања Србски ФБ Репортер Миодраг Новаковић превео на српски и преузели су га патриотски саjтови, мада званични медиjи су ингорисали документ, као уосталом и званична лица. Сада, враћаjући се том реферату, чиjе jе многе ставое потврдио и Дик Марти, поставља се разложно питање: зашто се процес активизирао тек последњих година, зашто jе била сасвим изгубљена прва половина 2000-их, пропуштено драгоцено време…

Уз љубазну дозволу господина Новаковића, обjављуjемо неке фрагменте:

Очевидац коjи jе учествовао наjмање у пет транспортовања заробљеника са Косова у Жуту кућу на северу Албаниjе сећа се:

– Срби су стално питали где их водимо. Стражари коjи су били позади са њима, стално су их „ућуткивали“. Казали су им да ућуте или ће их пребити – „Водимо вас да сечете дрва и радите на сеоском газдинству.“ (био jе одговор). У Призрену нам jе наређено да не смемо да биjемо заробљенике, већ да их третирамо добро. То jе за мене било први пут да чуjем тако нешто, и изненадило ме jе, пошто нам jе увек пре тога било дозвољено да их пребиjамо (Србе) и да им ломимо руке и ноге како нам се прохте. Следећег дана смо их одвезли (заробљене Србе) у кућу jугозападно од Бурела, у Фуше Круjе. Пре тога смо предали jедном доктору торбу са црном фасциклом, мислим да су ту били неки документи. Након тога приликом свих испорука смо предавали „докторима“ акт-ташне или фасцикле са пратећим документима, коjи су долазили заjедно са заробљеницима коjе смо испоручивали. Када смо стигли била jе ноћ, и већ jе неколико типова чекало на нас. Тамо jе био jедан албански доктор: Ђамил, он jе „прегледао“ заробљене Србе, посебно jе загледао област абдомена, и пропитивао нас да ли смо их тукли.

У маjу или почетком jуна 2000. године сведок jе превозио око 20 жена из Источне Европе и бивших совjетских република.

Сведок се присећа да камион ниjе имао прозоре и готово непостоjећу вентилациjу, тако да када су отворили задња врата, неколико девоjака су биле без свести, скоро угушене, тако да су морали да их изнесу из камиона. Ту су искрцали камион. Пет жена су биле издвоjене из групе и одвежене у ноторну (жуту) „кућу“ jужно од Бурела. Сведок jе потом изjавио да jе касниjе добио задатак да прати возило, у коме су транспортовани делови људских тела и унутрашњи органи, до аеродрома Ринас код Тиране.

У каквом jе страху пред црним трансплантолозима живело српско становништво, сведочи сећање о томе како jе Албанац возио мушкарца и жену:

– Трећа испорука jе била пролеће 2000. Поново сам се нашао у Бурелу, где сам преузео двоjе Срба, мушкарца и жену. Срби су били очаjни и уплашени. У jедном моменту мушкарац нас jе молио да их убиjемо одмах по кратком поступку, „Ми не желимо да будемо сечени на комаде,“ говорио нам jе. Одвезли смо их у исту „кућу“ jужно од Бурела.

А ево како су припремали жртве „за клање“.

– „Ц“ ми jе казао да су многи Срби били довођени високо у планине „да би им се поправила крвна слика“. Давана им jе добра храна, имали су интензивне активности радећи на фармама и секући дрва. После неког времена, када би стигле поруџбине за људске органе, одводили су их у Бурел где су „чекали“ на „операциjу“! „Ц“ jе казао да су од првих двоjе Срба „узели“ само два бубрега, и потом их убили.

Аутор превода, истраживач случаjева црне трансплантологиjе и главни уредник Српског РБ Репортера Миодраг Новаковић одговорио jе на питања Гласа Русиjе:

Господине Новаковићу, у свом чланку пишете: Оно што практично чини Хашки трибунал (тужилаштво) саучесником у овом монструозном злочину над отетим Србима jесте чињеница да су у време писања овог извештаjа, према поузданим изворима у Албаниjи jош увек постоjали живи српски заточеници. Хашки трибунал и НАТО окупатори не само да нису ништа учинили да их ослободе, већ су суспендовали ову истрагу, да би потом накнадно у трибуналу уништили и све форензичке доказе прикупљене са локациjе Бурел… Молим вас, обjасните каква jе улога међународног фактора у истрази злочина црних трансплантолога.

– У току своjих истраживања ове теме прочитао сам стотине, ако не и хиљаде страница писаног материjала, из више десетина разних извора. Jедан броj тих, по мени, кредибилних извора, управо и потврђуjе таj пасус коjи сте издвоjили из мог чланка. Навешћу само неке:

Београдски медиjи: РТС, Вечерње новости, Б92, Прес и други су током 2008. обjавили извештаjе српских државних органа коjи су jош током 2001. године доставили међународним органима из Унмика, Кфор-а и Хашког трибунала, прецизне информациjе о око 300 киднапованих Срба коjи су по завршетку илегалног НАТО рата против Jугославиjе транспортовани на север Албаниjе и тамо били убиjани, њихови органи насилно вађени и продавани на црном тржишту широм света.

У свом интервjуу РТС у марту 2008, тадашњи шеф координационог тима Србиjе за Косово, Небоjша Човић jе изjавио да jе Карли дел Понте, тужитељки Хашког трибунала доставио детаљне мапе са локациjама на коjима су држани киднаповани Срби на северу Косова и у Албаниjи. Ове информациjе су биле резултат истраге српских истражних органа. Те наводе су потврдили и тадашњи шеф српског истражног тима Милорад Пеjчиновић, као и шеф воjне службе безбедности генерал Момир Стоjановић. У то време ове информациjе су се поjавиле и на Русиjи данас.

Да jе та информациjа достављена Карли дел Понте од стране српских државних органа и да она ниjе реаговала на њу потврдила jе у свом интервjуу Франкфуртским новостима, 26. марта 2008. и бивша представница за штампу Хашког трибунала Флоренс Хартман.

(Касниjе jе сама Карла дел Понте у интервjуу италиjанскоj Ла Стампи изjавила да се хашко тужилаштво у свом раду руководило политичким интересима и притисцима, а не дељењем правде, и да у то време просекуциjа Албанаца, бивших и садашњих Нато савезника, ниjе била дозвољена.)

Наjдрастичниjи пример такве предрасуде према Србима jесте случаj из тог времена, када су Карли дел Понте достављени докази о локациjама где се налазе заточени Срби. Тада jе шпански контигент КФОР-а послат у косовско село Врело да ослободи заточене Србе, али и пре него што су почели акциjу ослобађања- наређено им jе да се врате на почетне позициjе. Наравно, након тога ти киднаповани људи су нестали без трага и гласа. Таj случаj jе описао израелски новинар Сет Френцман 25. новембра 2010, на саjту за балканске студиjе, задужбине лорда Баjрона.

Можда наjпотресниjе сведочанство о игнорисању проблема несталих Срба од стране Унмика и КФОР-а jе обезбедио председник удружења за откривање судбине несталих Срба са КиМ, Сима Спасић. Русиjа данас и други медиjи наводе његову изjаву како су представници Кфор-а игнорисали њихове захтеве да им се помогне у проналажењу живих или мртвих чланова породице, више од 2,000 несталих Срба, све док удружење ниjе организовало jавне демонстрациjе. Спасић наводи како су га тада представници КФОР-а одвели на jедну од многоброjних локациjа масовних гробница побиjених Срба и других нелбанаца.

Спасић сведочи да jе међу побиjеним људима видео и леш jедне мале бебе. Касниjе jе сазнао да jе међу убиjенима био и његов брат Милош, кога jе киднаповала терористичка ОВК.

Глас Русиjе: Зашто на основу реферата УНМИК-а ниjе било покренуто ни jедно кривично дело?

– По мени, постоjали су политички, али други разлози, неки чак и криминални по свом карактеру.

Непосредно пре и у току илегалног Нато рата против СР Југославиjе терористичка ОВК и Нато су били практично воjни савезници, коjи су се борили против заjедничког неприjатеља – Срба. Током тог илегалног рата, и jедни и други су починили ратне злочине против цивилног становништва тадашње Jугославиjе.

ОВК на терену де факто у функциjи НАТО пешадиjе. НАТО снаге са безбедне даљине, боље рећи висине, бомбардуjући углавном цивилну инфраструктуру бивше Jугославиjе и Србиjе.

Након рата само су променили ознаке на униформама – НАТО jе постао КФОР, терористичка ОВК jе постала такозвани Косовски заштитни корпус и полициjа. У суштини на окупираноj териториjи КиМ су и даље остали сепаратисти и окупатори – односно стари ратни савезници.

Дакле по мени обjашњење jе веома jедноставно: имплицирањем ОВК у ратним злочинима против Срба, Нато (сада прерушен у КФОР и ЕУЛЕКС) би имплицирао и сопствену кривицу за ратне злочине.

Чак и да НАТО ниjе директно починио ратне злочине, мада сви знамо да jесте, не би могао да избегне одговорност за те страшне злочине своjих албанских савезника, jер jе по међународним конвенциjама као супериорна окупациона воjна власт на териториjи КиМ био одговоран за безбедност и имовину свих цивила, а не само Албанаца.

Ипак овде бих издвоjио и неке друге разлоге:

Поред „савезничког мотива“ постоjао jе и други: предрасуда према Србима- пре свега добро документовани лични анимозитет према Србима тадашњег шефа УНМИК администрациjе Бернарда Кушнера. Наjбоља илустрациjа његовог антисрпског сентимента jе била одлука организациjе Доктори без граница, коjу jе он основао, да се из ње избаце грчки лекари, зато што су у току илегалног НАТО рата против Jугославиjе 1999. дошли у Србиjу да лече жртве Нато и ОВК злочина. Дакле овде говоримо о господину Кушнеру, лекару коjи jе положио Хипократову заклетву, и коjи jу jе на таj начин бар индиректно погазио, да не говоримо колико jе то био дубоко неморалан чин.

Иначе, Кушнера за предрасуду према Србима и ометање истраге у вези киднапованих Срба и других неалбанаца jе оптужила и бивша тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте у своjоj књизи „Лов на ратне злочинце и jа“.

Карла дел Понте jе у своjоj изjави италиjанскоj Ла Стампи 2008. изjавила да ниjе било дозвољено да се ови тешки злочини ОВК и албанске мафиjе над киднапованим неалбанцима раниjе обелодане, jер би то онда довело у питање проглашење Косовске независности- ова њена изjава упућуjе на политичке мотиве заташкавања истраге овог злочина столећа. По мени то jе и био главни разлог да шваjцарско тужилаштво забрани промоциjу књиге „Лов на ратне злочинце и jа“ Карле дел Понте непосредно пре проглашења независности илегалне косовске државе, због садржаjа књиге коjи jе обелодањивао трговину органима. Наравно, та забрана jе касниjе укинута.

Да jе Бернард Кушнер лично заташкао истрагу о киднапованима и трговини органима потврдила jе у Хашком трибуналу, током процеса Слободану Милошевићу, и бивши судиjа окружног суда у Приштини Даница Маринковић. Међутим Хашки трибунал и тужилаштво су игнорисали и ову информациjу.

Према писању Вечерњих новости у маjу 2008. постоjао jе и криминални мотив заташкавања судбине несталих Срба: наиме српски тужилац за ратне злочине Бруно Векарић jе изjавио да jе он лично доставио УНМИК-у доказе о директноj умешаности jедног високог званичника УНМИК-а у илегалну трговину органа киднапованих Срба, и да jе таj инкриминисани званичник претходно учествовао у илегалноj трговини људских органа у БиХ.

Иначе таj званичник УНМИК-а jе по професиjи био форензички експерт. УНМИК не само да ниjе покренуо истрагу против овог човека, већ jе истом омогућио да побегне у Jужну Америку- тврди Векарић.

Из реферата УНМИК-а постаjе jасно као прво да jе у трговину органима умешана „елита“ терористичке ОВК, а као друго да многи Албанци коjи су сарађивали са овом воjном формациjом чинили су то под притиском и често су били жртве своjих сународника.

Умешаност ОВК елите су поред известиоца Европског парламента Дика Мартиjа, добро документовали УНМИК и неке западне обавештаjне службе, пре свега умешаност Хашима Тачиjа и Рамуша Харадинаjа. Проблем jе што jе албанска заjедница на КиМ племенског типа, коjа функционише по принципу италиjанске Коза ностре. По мени чак на много суровиjи начин.

Видели сте у овом УНМИК-овом извештаjу да се у њему директно- односно преко његовог брата Даута, коjи jе командовао затвореничким логорима на северу Албаниjе, имплицира одговорност бившег команданта ОВК Рамуша Харадинаjа. Он jе и изведен пред Хашки трибунал, и на основу неких доказа наведених у овом УНМИК-овом извештаjу, да би услед недостатка доказа био напрасно ослобођен. А таj недостатак доказа jе у ствари био недостатак сведока, коjи су сви напрасно поумирали на разне начине, или буквално нестали са лица земље. Овим примером се наjбоље документуjе претходно цитирани „Коза ностра“ карактер албанске племенске заjеднице на Косову.

Известилац Савета Европе Дик Марти jе веома добро документовао таj мафиjашки карактер ОВК елите у свом извештаjу. Он се наjвише фокусирао на наjкрупниjу рибу, такозваног премиjера, бившег ОВК команданта Хашима Тачиjа. Марти jе веома добро документовао рад Тачиjеве мафиjашке организациjе. Проблем jе што се овде не ради само о локалноj албанскоj мафиjи. Косово jе постало jедан од главних центара за дистрибуциjу хероина у Европи и свету, и ту се укрштаjу интереси разних интернационалних мафиjа, укључуjући и припаднике окупационих НАТО трупа, и вероватно неких корумпираних ЕУЛЕКС званичника. То jе jедан од главних разлога зашто jе извештаj Дика Мартиjа гурнут под тепих.

Што се тиче другог питања, у праву сте – jедан броj Албанаца, припадника ОВК jе био присиљен на разне начине да учествуjе у тоj мрачноj операциjи. Неки су били насилно регрутовани у ОВК, неки су били уцењени, углавном због материjалних дугова локалним командантима ОВК, или шефовима албанске мафиjе. Углавном су ти моћници били у двострукоj улози мафиjаша и лидера ОВК.

Навешћу сведочанства новинара ББС-иjа Макла Монтгомериjа и Ника Торпа. Маjкл Монтгомери jе успео да сачува видео запис форензичких доказа из Жуте куће у Бурелу у Албаниjи. Он jе 2003. и 2004. пратио УН истражни тим и том приликом разговарао са више заштишћених сведока и jедном преживелом жртвом трговине органа. Веруjем да данас ниjедан од тих сведока ниjе више жив, али Монтгомери jе сачувао видео и аудио записе њихових веома потресних сведочанстава.

Ник Торп jе интервjуисао jедину преживелу жртву трговине органа, ево извода аудио транскрита изjаве те жртве- на питање Торпа како jе ова албанска жртва знала да су друге жртве коjе су биле убиjане и мрцварене пред њом били Срби, он jе изjавио- почетак цитата: Када некога муче… он запомаже на свом матерњем jезику- „о маjко“…. ноћу кад jе била тишина могли смо да их чуjемо како плачу- за време мучења и након… завршен цитат. Ово сведочанство jе публиковано 9. априла 2009. на радиjу BBC 4.

Такође у априлу 2009. BBC радио 4 jе емитовао аудио сведочанство заштићеног сведока трговине органима, коjе jе забележио Маjкл Монтгомери – почетак цитата:

– Видео сам свашта… видео сам мучене људе, заклане, пребиjене шипкама. Видео сам људе коjима нису дали да jеду по недељу дана. Видео сам како на заробљенике стављаjу непробоjни прслук и затим пуцаjу у њих да би тестирали пробоjност. Видео сам како их бацаjу у раке, видео сам убиjене људе… краj цитата.

На краjу бих хтео да додам да одговор на ово ваше друго питање, односно сугестиjу да су неки Албанци против своjе воље учествовали у овим радњама, лежи у самом УНМИК-овом извештаjу сикеjекс103 коjи сам jа превео на српски у децембру 2010. Из тог извештаjа се jасно види да су скоро свих осам заштићених сведока Албанаца били присиљени на разне начине да учествуjу у томе.

Иронично, jош jедан тежак злочин jе почињен и над њима самима и то од стране УНМИК-а и Хашког трибунала као што знамо више скоро ни jедан од тих сведока данас ниjе жив. Они су побиjени или нестали због неспособности трибунала и УНМИК-а да им пружи заштиту. Какву правду онда треба да очекуjу Срби од тих истих органа, коjи нису у стању да заштите ни „заштићене“ сведоке…

Пред нашим микрофоном био jе истраживач случаjа црне трансплантологиjе и главни уредник Србског ФБ Репортера Миодраг Новаковић коjи jе одговорио на питања Гласа Русиjе.

Тимур Блохин

Извор: ГЛАС РУСИЈЕ

Везане виjести:

СВЈЕДОК ЈЕ БИВШИ ПРИПАДНИК ОВК

Извадили срце из живог српског младића