Филм пред којим ће папи клецати колена

Након седам дугих децениjа Србиjа jе добила филм о Јасеновцу. Снимање остварења коjе прати страдање светог новомученика Вукашина из Клепаца, приведено jе ових дана краjу. У великом интервjуу Хазардеру, творац филма, ерудита Милан Зарић, открива детаље везане за ово филмско остварење. Закључуjе да jе филм коjи говори о jасеновачким мученицима само делић потеза коjи су нам као народу потребни како бисмо се освестили.

• “Не мислим да ће оваj филм бацити папу на колена, али да ће мало клецати, то очекуjем”, поручуjе Зарић.

Радња филма прати страдање Срба у НДХ коjа jе, како истиче наш саговорник, била држава чиjи су кољачи у ствари само спроводили закон те државе. Дело носи и снажну jеванђелску поруку љубави чиjи пример нам jе дао управо мученик Вукашин.

• “Ако jе он могао такво зверство да прихвати на тако смирен начин, онда можемо и ми да прихватимо свакодневна сусретања са људима коjи нас мало увреде. Ако jе он могао да не мрзи, онда то можемо и ми данас”, истиче Зарић коjи живи и ради у Цириху, али коjи са поносом истиче да jе одрастао у селу Драгово, у Левчу. Подсећа да jе том насељу кумовала Драга Машин. Зарић, супруг, отац две кћери и сина, власник jе медиjског проjекта “Антицензура”.

Господине Зарићу, Антицензура jе извршни продуцент филма о Светом мученику Вукашину. Реците нам нешто више о магазину Антицензура. Навели сте да магазин ниjе покренут да суди о томе шта jе истина, а шта лаж, већ да обезбеди простор за изношење ставова. Коjи су мотиви, а коjи циљеви коjима тежите?

• Магазин jе настао из жеље да изнесем у jавност неке потиснуте информациjе. Врло добро знамо, да та жеља ниjе нешто чиме би могли данашњи медиjи да се похвале. Кад кажем медиjи, мислим првенствено на оне са високим тиражом. Када кажем да не судим о томе шта jе истина или лаж, мислим на то, да без обзира какав jе моj лични став, jа ћу дату информациjу пренети. Чињеница да jе преносим не значи и да се са њом слажем. О томе нека одлуче читаоци. Не мислим да ћу стићи до неког циља без помоћи остатка Србиjе. Моjе деловање jе само jедан мали допринос. Ако сам успео макар jедноj особи да отворим очи, пласираjући неку информациjу, онда моj труд ниjе био узалудан. Информациjа може да убиjе, али исто тако да вам живот спаси.

Слажем се са вама. Трудите се да будете обjективни (мада обjективност не постоjи, она jе само субjективни доживљаj обjективне стварности) и независни сте. Колико су идеали попут обjективног и независног медиjа далеки од данашњег друштва ограничених људи неограничених амбициjа?

• Бити обjективан jе по мени могуће. Ако кажем оно што видим и чуjем, онда сам обjективан. Када доносимо закључке у вези тога, онда jе могуће да нисмо обjективни. Проблем данашњице ниjе неспособност сагледавања ствари онаквим какве оне jесу, већ губитак достоjанства. Па тако имамо људе, коjи износе неке ставове са коjима се лично не слажу и нису део њиховог личног доживљаjа, али их ипак заступаjу, jер су зато плаћени. То вам jе као када ангажуjете глумца коjи глуми одређену улогу, коjа ниjе део његовог правог бића и карактера, а ипак jе износи на сцену. Идеали jесу далеки, али не и недостижни. Да би се до њих дошло, потребно jе много рада. Без повратка достоjанства нећемо успети у томе. Када будемо имали људе на високим државним функциjама, али и у народу, коjи ће бити у стању да кажу понекад «НЕ», без обзира колико им jе новца понуђено, тада смо решили све наше проблеме. Ти људи мораjу разумети зашто jе потребно бити достоjанствен. То мора да се деси на добровољноj бази. Човек коjи jе добар, само зато што ће законски бити санкционисан jе по мени опасан човек.

Ваш медиjски простор, похвално, делуjе реалистично у односу на суфицит великих маjстора замене теза. Иако jе реализам у философском смислу оно што сматрамо песимизмом. Писали сте да ће истина опстати, када се нађе поред лажи, jер лаж, као таква и не постоjи. Веруjете да лаж постоjи само у одсуству истине. Колико jе данас тешко доћи до истине невезано да ли се ради о Антицензури или о филму о мученику Вукашину?

• Ја немам неки позитиван став о данашњоj филозофиjи и људима коjи се њоме баве. Част изузецима, коjи су ретки. Реалност jе по мени сагласност. Оно око чега се усагласимо, биће за нас и реално. Филозофиjа или љубав према мудрости би требала у томе да нам помогне. Видите, пре десетак година jе за мене било нереално да ћу снимити филм, упркос томе jе то данас реалност. Чак и за оне коjи су се тада смеjали моjоj намери. Данас jе то поприлично обjективна ствар. До истине jе могуће доћи, али за почетак jе битниjе да спознамо око коjих ствари се можемо усагласити. Шта jе то што сви ми у Србиjи желимо. Ми људи се разликуjемо. Ми немамо иста размишљања и ставове. Да имамо били би jедан организам. Пошто jе то тако, треба наћи оно што нас повезуjе, а не оно што нас раздваjа, jер разлике ће увек постоjати. Наjбољи пример данас у Србиjи су неке родољубиве странке, коjе уместо да нађу пар циљева коjи су исти, они су одлучили да не сарађуjу због тога што се у нечему разилазе. То jе сулудо. Да немаjу разлике били би jедна странка. Дакле, како ствари стоjе, тешко jе доћи до истине, али не и немогуће. За почетак морамо научити да саслушамо и оне коjи нам не изгледаjу баш истинито. Једно jе сигурно: када се лажов и искрен човек нађу jедан поред другог, спознаћемо шта jе истина. Цензура jе на снази баш из тог разлога, да коjим случаjем не би сазнали истину. Па, тако свакодневно гледамо наручена тв гостовања, где немамо прилике да чуjемо контра став. Што се филма о мученику Вукашину тиче, Јасеновац jе ту, знамо где. Па свако ко тврди да претеруjемо нака га посети. Видите, и по овом питању нема сучељавања. Зашто? Баш из разлога да не би истина победила лаж. Филм коjи сам покренуо jе зато данас реалност, зато jе и настао. Таj филм jе само jедан потез у низу много, много потеза, коjи ће нама свима, па чак и Хрватима, само да користи. Зато апелуjем на све институциjе у Србиjи и ван ње, на сву елиту, народ, да направе неки потез и донесу нам коначно мир, бар када jе ова тема у питању.

Истина jе вечни императив. И сам Господ jе говорио: “Познаћете истину, и она ће вас ослободити.” Правећи филм о Светом мученику Вукашину из Клепаца, убраjате се међу исповеднике. Како сте дошли на идеjу да направите филм управо на ту тему? Наша jе земља натопљена крвљу мученика, а уверен сам да нисте одабрали тек случаjно светог Вукашина jер случаjност и не постоjи. Случаjност jе према науци само немогућност људског ума да мапира сложене механизме природе. . .

• Баш тако. Истина нас ослобађа. То jе одличан пример коjи сте навели. Када чуjемо истину, можемо по томе да знамо да jе то она. Лаж такође осетимо. Али наjбоље када смо у прилици да их чуjемо на истом месту и у исто време. Ништа ниjе случаjно. Та реч jе измишљена од стране неодговорних. Они тако на други начин кажу «jа нисам одговоран, десило се случаjно». За време НДХ су случаjно милиони људи страдали?! Ко хоће да веруjе да jе то било случаjно нека веруjе. За мене, ту jе постоjао узрок. Увек постоjи узрок. 2010. године сам први пут био у Јасеновцу. Од тада сам видео, чуо и прочитао многе ствари. Згражавао сам се и често ми jе била мука од свега, али то jе данас све прошлост. Данас на све гледам на неки други начин. На начин на коjи jе тада мученик Вукашин гледао. То jе по мени хришћански начин. Сви знамо колико филмова jе снимљено о «злим» четницима и «добрим» партизанима. Ево jедног о усташама и о Јасеновцу. Филм коjи jе 1960. године снимљен о Јасеновцу по имену «Девети круг» jе само jош jедан доказ омаловажавања српских жртава. У том филму нема нигде ни трага од Срба. И то jе jедан од разлога настанка овог филма. Прича о мученику Вукашину ме привукла jер у себи носи следећу поруку: «само љубав може да заустави зло». То jе и главна порука филма.

По речима jедног руског jеромонаха Рафаила: „Бог не воли плашљиве људе“. А, Свети Вукашин jе био управо храбар и миран знаjући да се одриче свега пролазног, док се џелат одриче свега вечног. Чак се и сама звер, Жиле Фригановић, поверио лекару Зецу, како никада у животу ниjе осетио такво блаженство као у присуству мученика Вукашина. Мучеништвом се постаjе светац. Да ли сте сумњали да ћете успети све те осетљиве мистагошке категориjе, коjе наликуjу оним ранохришћанским са мартирима и гонитељима, да екранизуjете?

• Не знам за те речи jеромонаха. Не слажем се да Бог не воли плашљиве. Сматрам да jе страх као емоциjа саставни део нас људи и да jе ту са разлогом. Људи коjи тврде да се не боjе су наjвеће кукавице. Једно jе осећати страх, а друго да ли ћете поклекнути испред њега. Уверен сам да jе мученик осећао страх, али да jе у њему било нешто веће од страха, нешто што jе превагнуло. Да ли смо успели да како кажете да уђемо у мистагошке категориjе и да ли смо погодили у срж, показаће реакциjа публике. Рано jе о томе данас причати.

Две године се радило на сценариjу, на склапању мозаика злочина, обилазили сте терен у Хрватскоj. Сценариста и редитељ, Светлана Петров, обjаснила jе да jе тематика филма тешка, али да се пред истином људи поклоне, ма колико била страшна и сурова. Реците нам више о глумцима коjи су изнели филм. Ко се нашао у улози мученика Вукашина, а ко у улози кољача? Да ли знате како су се припремали за улоге, да ли су имали узоре на пример у виду Петра Мамонова са jедне, или Ханибала Лектора, са друге стране?

• Искористио бих ову прилику да се захвалим продуценту Боjану Бабину коjи jе изнео реализациjу наjвећег дела проjекта. Нисам скоро срео поузданиjег и професионалниjег човека од њега. Занимљиво jе да сам баш њега срео. Његов карактер jе пример ономе чему треба као друштво да тежимо. Владан Јаковљевић игра мученика Вукашина, док jе улога кољача припала Предрагу Котуру. Обоjица су позоришни глумци, а добро знамо да на тоj сцени нема понављања. Они су професионалци. Поред њих jе и Ненад Хераковић, кога знамо из филма «Монтевидео», али и из jош неких филмских остварења. Он jе играо доктора Зеца. О њиховим личним узорима не знам ништа. Поменуо бих jош и сценографа и костимографа Георга Поману, као и директора фотографиjе Игора Лепедата коjи су поред Боjана Бабина такође своjим залагањем и професионалношћу допринели стварању и квалитету филма.

Интересантно би било сазнати како jе глумац негативца ушао у ум џелата оперисаног од емпатиjе, опиjеног крвљу, вероватно психопате, а могуће и ђавоиманог? Коjу мисао фаворизуjете када се поставља питање Жил Фригановићевог лудила? Због чега jе на краjу полудео баш код старог Вукашина, иако jе заклао на десетине хиљада Срба, уредно се притом исповедавши код фратра?

• Било би интересантно. Као што сам већ рекао. Посао глумца jе да изнесе лик коjи игра што jе боље могуће. Уосталом то га и чини добрим или лошим глумцем. Публика jе та коjа наjбоље зна да оцени. Лично сматрам да су сви ти безумници то радили из убеђења да чине добру ствар. То вам jе као кад ми нормални људи убиjемо неку бубу. Ми се због тога не осећамо лоше. Тако су и они, па и Жиле Фригановић, мислили да раде добре ствари. Уз то су имали благослов католичког клера. Особа коjа ради такве гнусне ствари може да има проблема, али не и ако има подршку околине. Знамо да jе НДХ била држава. Тако да су они у ствари спроводили закон те државе. Нешто слично се догодило и у Немачкоj у то време. Опет се враћам на сагласност и реалност. За њих jе то тада била реалност. Они су били ти коjи су спашавали расу. Нешто слично као када ми одстранимо коров коjи смета биљкама коjе нам значе. Одговоре о том феномену можемо наћи, према мом мишљењу, и у псеудо науци Еугеници. Све ово не мора да буде тако, то су само моjи ставови. Позивам све да се информишу и да истражуjу. Препоручуjем и књиге др Владимира Умељића коjи jе одлично обjаснио оваj феномен. Чак га jе и назвао «Србоцид».
• Поменули сте и српску децу из НДХ?
• За време НДХ око 250.000 српске деце, коjа су остала без родитеља, су завршила у хранитељским породицама. Ако узмемо у обзир ту чињеницу и уз помоћ математике израчунамо, схватићемо да их jош увек можемо срести. То су данас jако стари људи, то су та наша деца, то су ти Хрвати, коjе нажалост jош увек многи Срби мрзе. Та деца су данас дедови, бабе, очеви и маjке. Имаjте ово на уму. Погледаjте филм «Ожиљак» коjи говори о усташким злочинима о српскоj деци. Нека вам новомученик Вукашин буде пример како ћете се према њима односити, али и према свим људима.

Уз чиjу подршку сте снимили филм, да ли желите некога ту да поменете?

– Већ сам поменуо Боjана Бабина коjи jе продуцент и коjи jе све ово планирао са мном.

Да ли сте обавестили кругове из СПЦ? Данас када су доминантне струjе екуменизма са jедне, а католичке тежње за канонизациjом Степинца са друге стране, логично jе да ћете и ту имати проблем jер папин пут за Београд води преко Јасеновца и поклоњења пред СветимВукашином.  

– Нисам, али ћу то тек урадити. Поред њих ћу обавестити и многе друге институциjе. Проблеми су саставни део живота. Не размишљам о томе. Живот би био поприлично досадан кад би се одвиjао без њих. Живети без проблема jе слично као када играте фудбал сами са собом. Што бољи противник, то већи проблем, али jе зато и задовољство веће кад га победимо. Ако пак и изгубимо, па ниjе срамота изгубити од jаких противника, или поклекнути испред великих проблема. Уосталом не мислим да ће оваj филм бацити папу на колена, али да ће мало клецати, то очекуjем. То исто очекуjем и од многих других. Знате ону изреку? У лажи су кратке ноге. Ето, закључите сами зашто ноге клецаjу.

Шта нам можете рећи jош о детаљима са снимања?

• Анегдоте, као и броjне детаље ћемо оставити за неку другу прилику. Не желим баш све да откриjем. Наjвероватниjе ћемо обjавити jедан краћи видео материjал где ћете из прве руке добити све те инфомациjе, а биће направљен и треjлер за филм. Наравно, било jе временских проблема и мањих сметњи са опремом, али jе и то саставни део живота. Битно jе да jе снимање филма успешно приведено краjу.

Да ли планирате jош неки сличан проjекат на тему Јасеновца?

• Планирам, али о томе касниjе. Морамо прво папу да бацимо на колена. Под условом да то уради добровољно и од срца.

Стиче се утисак да ми Срби непогрешиво увек промашимо jер смо гресима у рату са Богом. А, речено jе да “нема мира безбожницима.” Судбина не постоjи jер никоме ништа ниjе суђено до дана Суда Христовог. Али, изводећи логичке закључке наших грешака и туђих теориjа интереса, преjудицирамо и плашимо се да би нашим краjевима поново могла да тече крв неких нових мученика Вукашина. . .

• Слажем се да наша страдања имаjу везе и са нашим гресима. Нису сви Срби страдали. Ако се сложимо да случаjности нема, онда постоjи разлог зашто се све десило како се десило. Наша страдања нису од Бога, већ од нас самих и нашег удаљавања од Бога. Ко не поштуjе закон о гравитациjи, разбиће се, а ко не поштуjе божиjе, настрадаће. Не оправдам злочине, само закључуjем, jер сви смо ми грешни. Не веруjем у судбину. Ја веруjем само у заслугу. Оно чему посвећуjемо пажњу, то ћемо и добити. Ако непрестано причамо о томе да ће нашим краjевима опет да тече крв, онда ће тећи. Под условом да већи део Србиjе о томе говори. Ја веруjем да до тога неће доћи и препоручуjем свима да одмах почну да веруjу у исто. По мени jе чињеница да ако веруjемо у тако нешто, што jе очигледно зло, онда не веруjемо у Бога. Ако веруjемо у Бога, онда ћемо живети онако како замислимо. Зла дешавања нису од Бога, она су производ наше зле слутње. Дакле, затражите од Бога и добићете. Водите рачуна о томе какве су вам мисли!

Један фрушкогорски духовник приметио jе да никада ниjе било лако бити човек међу људима, али да данашњи Срби немаjу готово никаквих подвига те да се Руси спашаваjу молитвом, Грци строгим постом, а Срби трпљењем и мучеништвом. Владика Николаj писао jе да jе наjчистиjе злато оно коjе се наjвише пута огњем прожеже. Шта мислите о том нашем Крсту, а коjи се наjбоље сагледава у страдањима каква су приказана у вашем филму? Колико на то све утиче српски карактер коjи смо последњих година некако изгубили, а коjи говори да jе боље умрети на ногама, него живети на коленима?

• Бити човек, па и велики човек, то jе мало. Будите богови, вели Свето Писмо. Буди човек, то jе кратак програм. Будите богови, то jе наjвиши програм, речи су светог владике Николаjа Велимировића. Драго ми jе да сте поменули владику Николаjа. Његов цитат разумем као тежњу да делима будемо ближи богу. Да се у свакодневном животу понашамо према људима онако како се и сам Бог понаша. Колико год jе то могуће. Мученик Вукашин нам даjе пример. Ако jе он могао да такво зверство прихвати на тако смирен начин, онда можемо и ми да прихватимо свакодневна сусретања са људима коjи нас мало увреде. Ако jе он могао да не мрзи, онда можемо и ми данас да не мрзимо. Поготово што ти зликовци нису више међу нама. И сам Исус jе у тешким тренуцима мука рекао: « Боже опрости им, не знаjу шта раде». Време jе да се одлучимо. Јесмо ли хришћани православци, или нисмо. Наша будућност зависи од тога како се одлучимо. Наравно да ниjе лако. Погледаjте данашње друштво. Сви желе брза и лака решења. Шта видимо? Видимо депресивно друштво. Ако се сложимо да jе депресиjа стање незадовољства, и да просечан човек жели без много напора много, онда jе очигледно зашто jе то тако. Треба размислити о овим стварима.

Инстинкт превазилази знање. Какав jе ваш осећаj, како ће ваше уметничко дело проћи на филмским фестивалима, како код публике?

• Кад jе у питању предвиђање онда сте у праву. Не знам како ће бити. Али се трудим да моj осећаj буде онакав какав желим да буде исход. Понављам, филм jе само делић потеза коjи су нам као народу потребни, да би се освестили. Како год на краjу буде, већ сам успео. Уосталом, филм ће можда тек након десет и више година да се покаже као велики успех. Сада jе моj циљ да га одгледа што већи броj људи. Без обзира какве ће реакциjе бити.

Интервjу, Милан Зарић

Фото: Габриjел Даутовић

Извор: MAGAZIN HAZARDER

Везане виjести:

ФИЛМ О БЕСТИЈАЛНИМ ЗЛОЧИНИМА – Jadovno 1941.

О Светом Вукашину клепачком и jасеновачком – Jadovno 1941.

Свети Вукашин – Jadovno 1941.

Само ти, синко, ради своj посао – Jadovno 1941.

МАТИЈА БЕЋКОВИЋ Само ти, диjете, ради своj посао …