Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (8) Akademija na udaru komunističkih vođa

Protiv SANU se okrenulo sve što je u Jugoslaviji moglo da zaseda i da se oglasi saopštenjem – od Centralnog komiteta do sindikata i radničkih saveta u najmanjim preduzećima

Naša Jugoslavija, i njena privreda, danas izgleda kao jedno umorno kljuse, unezvereno i uplašeno. Ono je šugavo, ranjivo i sakato, jer je ispušteno iz ruku i tako zabasalo negde, zaglibilo se pod teretom koji nije u stanju da izdrži, pa sada ne može ni napred ni nazad. Kako da ga izvučemo, rasteretimo, spasemo i njega i onaj dragoceni tovar koji smo iz jednog pogubnog, genocidnog rata izvukli kao pravu tekovinu revolucije. Došli smo do duvara, to znaju svi, a ne priznaju samo oni koji su najodgovorniji za svršeni čin pred koji su nas stavili, ne od juče.

Pune dve godine pre nego što su delovi iz Memoranduma SANU poput groma odjeknuli u srpskoj i jugoslovenskoj javnosti, ove reči je izgovorio akademik Antonije Isaković. One verodostojno dočaravaju pogled na Jugoslaviju iz ugla srpskih intelektualnih krugova osamdesetih godina. Ovakav slikoviti, ali ubojit, istup uglednog književnika i akademika na sednici Aktiva komunista SANU svedoči i da se o Jugoslaviji i pre pojave kontroverznog teksta govorilo kao o priči koja se bliži svom kraju.

Isakovićev govor iz 1984. nije prošao neprimećeno u krugovima dogmatskog režima. Puni kapacitet greha, međutim, njegove reči dosegnuće dve godine kasnije, po objavljivanju memorandumskog teksta. Isaković se, kao predsednik radne grupe za izradu ovog akta, našao kao prva meta kritika vlasti. Njegova smena ubrzo po izbijanju afere postala je glavni zahtev vlasti i put za diferencijaciju Akademije.

Nema sumnje ni da bi proskribovani tekst Srpske akademije ostao bez mnogo ubojitih tvrdnji i analiza, da je njegovo donošenje okončano po predviđenoj proceduri SANU. Na ovu činjenicu ukazivali su i sami akademici, braneći se od ofanzive tadašnje komunističke vlasti, koja se svom silom obrušila na Akademiju i autore teksta.

U sklopu „otklanjanja štetnih posledica“ od akademika je zatražena i promena rukovodstva SANU, kao način da se stvari vrate u prirodni tok. Vanredna skupština Akademije održana 18. decembra 1985, međutim, donela je potpuno drugačiji ishod.

Krajem septembra protiv SANU se okrenulo sve što je u Jugoslaviji moglo da zaseda i da se oglasi saopštenjem – od Centralnog komiteta do sindikata i radničkih saveta u najmanjim preduzećima. Padale su teške optužbe: da je Akademija leglo nacionalista i da ruši Jugoslaviju, da neguje antifašizam, da manipuliše građanima, potpiruje bratoubilački rat i krvoproliće…

Sa književnih susreta „Zija Dizdarević“ u Fojnici, kako prenosi „Politika“ od 27. septembra, čuveni pesnik Oskar Davičo poručuje:

„SANU nije naučna i umetnička ustanova, nego – leglo šovinizma. To kažem javno misleći na Antonija Isakovića i njegovo društvo. Ko su njima uostalom pravi predstavnici Srbije? Da li su to dražinovci, ljotićevci…“, pita se Davičo.

Iako u žestokoj osudi stavova navedenih u delovima Memoranduma prednjači rukovodstvo Srbije, kritike stižu i iz pokrajina i drugih republika. Stavovima SANU objašnjavaju se tamošnje nemile situacije i podupiru suprotne, poluskrivene teze.

Azem Vlasti, predsednik Predsedništva CK SK Kosova, Memorandumom tako pravda albanski irendentizam, koji se u tom trenutku punim žarom razbuktava već četiri godine i njime objašnjava masovno nealbansko napuštanje Kosova i Metohije:

„Na podsticanje iseljavanja Srba i Crnogoraca sa Kosova i Metohije utiče i srpski nacionalizam širenjem neverice u proces stabilizacije stanja na Kosovu. On to čini i širenjem propagande da se ne može živeti sa Albancima i da je za Srbe jedini spas u nacionalnom okupljanju“.

Obrise je dobijao princip, koji će se kasnije mesecima uspešno primenjivati, posebno u Srbiji – svaka ideja koja je izložena u Memorandumu automatski postaje ideološki neprihvatljiva. Ovakav pristup doveo je do toga da je režim svaku novu ideju najpre tražio u tekstu SANU. Ukoliko bi makar njene tragove pronašao u omraženom dokumentu ona bi, ma koliko da je smislena i opravdana, bivala odbačena bez diskusije i argumentacije.

Potpredsednik SANU Dejan Medaković, uvidevši da se Memorandum koristi kao opravdanje za tuđe nacionalizme i antidržavne delatnosti, posebno na Kosovu, u očaju zapisuje:

„Šta sve neće izmisliti u paklenom obračunu sa ovim bednim ostacima Srba na Kosovu, koji su krivi što su još živi. Tako se najtačnije može odrediti njihov položaj. A na sve to dolazi nemoć srpskih političara da zaštite osnovna ljudska prava i njihovo pristajanje na opštu paralizu. Oni već decenijama pristaju da žive od nekakve milosti albanskih kolega. Bilo je potrebe da ovoj prljavoj igri pruže alibi, i oni su to i učinili“, piše Medaković u svojim Memoarima.

Akademici su kao vođe kampanje protiv SANU bez previše poteškoća locirali krug ljudi iz sfere politike i medija, u čijem centru se nalazio prvi čovek Srbije Ivan Stambolić i njegova desna ruka Dragiša Pavlović. Oni su otvoreno smatrali da je Akademija odstupila od nauke i brutalno stupila na teren politike. Memorandumom i skeniranjem stanja i problema, prema njihovom mišljenju, akademici su zloupotrebili probleme u državi da promovišu svoje ciljeve bazirane na nacionalizmu i prebijanju starih dugova.

Tadašnji državni i partijski vrh, ogrezao u dogmatizam i sklon obilnom korišćenju medijsko-policijskog aparata, nije imao milosti. Memorandumu i njegovim zaključcima suprotstavljao se sa stanovišta dogmi komunizma i radničkog samoupravljanja, koji su se neumitno bližili svom kraju.

O tome slikovito govori osvrt na tekst akademika iz knjige „Olako obećana brzina“ Dragiše Pavlovića, koji je 1986. godine bio član predsedništva CK SK Srbije.

„Prosečnost protiv čijeg duha se bore akademici očigledno dominira i jednim radnim telom SANU. A možda ona i nije slučajna. Možda nauka i nije bila u prvom planu već sasvim određena vrsta političkog angažmana, kome se u temelju nalaze etatizam i elitizam – davno odbačeni koncepti. Ulogu ‘nacionalnog vođe’ i ‘izbavitelja’ po njima trebalo bi da preuzme umna i duhovna elita s ciljem da ‘srpski narod oslobodi projugoslovenskih zabluda’. U tom samootrežnjenju Srba očigledno nema mesta ni za radničku klasu niti za njenu partiju – Savez komunista“, piše Pavlović.

NACIONALIZAM DOLAZI ODOZGO

Jedan od ključnih problema jugoslovenskog društva za autore Memoranduma bio je nacionalizam. Za razliku od zvaničnog establišmenta, akademici su bez zadrške naveli da je „nacionalizam stvaran odozgo, kao i da su njegovi incijatori politički ljudi. SANU je njegove korene videla u ideologiji Kominterne i nacionalnoj politici KPJ pre Drugog svetskog rata. Sastavni deo te politike bio je revanšizam prema srpskom narodu kao ugnjetačkoj naciji, koji je proizveo dalekosežne posledice na međunacionalne odnose, društveno uređenje, privredni sistem…

Autor: Rade Dragović

Sutra: Državno-partijski vrh smišlja skandale

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijsti:

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (1) Zemljotres u politički trusnoj Jugoslaviji 

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (2) Početak medijsko-političkog trilera 

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (3) Krađa iz stana akademika Đorđevića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (4) Pucaju iz svih artiljerijskih oružja

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (5) Car je go – poručili su akademici

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (6) Srbima nametnuto osećanje krivice

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (7) Kritičko viđenje stanja u Jugoslaviji

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (9) Državno-partijski vrh smišlja skandale

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (10) Dobrica Ćosić nije pisao Memorandum

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (11) Sumorni opis jugoslovenske stvarnosti

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (12) Talas buđenja nacionalnih osećanja

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (13) Jugoslovenska privreda u raljama političara

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (14) Istina o Kosovu bez akademske učtivosti

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (15) Hrvatska emigracija piše svoj memorandum

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (16) Razlaz srpskih i slovenačkih intelektualaca

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (17) Srpsko viđenje budućnosti Jugoslavije

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (18) Kružok u Siminoj stvorio opoziciju

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (19) Ćutanje budnog čuvara postojećeg poretka

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (20) Dvostruka igra Slobodana Miloševića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (21) Kosovski zaokret Slobodana Miloševića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (22) Novi talas napada na srpske akademike

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (23) Akademici pred Haškim tribunalom

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (24) Pojam „velika Srbija“ smišljen u Beču

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (25) Otvoreni rat srpskih staraca i države

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (26) Srbija postaje jedinstvena država

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (27) Odbrana Jugoslavije vodila je u rat